Sutra, 6. maja, pravoslavni vernici praznovaće Svetog Pobedonosca Georgija – Đurđevdan. Vaskrs smo proslavili u nedelju 24. aprila, nakon čega dolazi takozvana Svetla sedmica. Ta nedelja spada u red trapavih sedmica u kojima se ne posti sredom i petkom. Ali nakon nje, u svim ostalim nedeljama koje slede, prema crkvenim propisima, sreda i petak su posni dani.
Krsna slava je praznik koji porodica obeležava sa jakim verskim osećanjem. Versko osećanje, neodvojivo je od Crkve. Dan krsne slave počinje crkvenim obredom – rezanjem slavskog kolača i osveštavanjem slavskog žita. Ipak, iako je ova praksa veoma živa u našem narodu, domaćini i danas imaju nedoumica oko pripremanja trpeze. Ako slava pada u mrsne dane, van sva četiri redovna posta, a opet se zadesi da je sreda ili petak, moraju li da pripremaju posnu trpezu ili je uredu da slavski ručak bude mrsan?
Branislav Dikić protojerej pri Hramu Svetog Velikomučenika Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici rekao nam je u razgovoru za Radio Kosovska Mitrovica da su tzv. Trapave sedmice, jedine u kojima crkva razrešava posta vernike sredom i petkom, ali samo tada.
„Mrsi se od Božića do Bogojavljenja (Krstovdana) i u Svetloj sedmici ( sedmica po Vaskrsu) kao i u pripremnim nedeljama pred Vaskršnji post (Siropusna nedelja). Veći je greh omrsiti slavsku trpezu, nego li ne slaviti“, kaže otac Dikić. On ovom poslednjom rečenicom objašnjava da li porodica ima koristi od proslave svetitelja ako se pritom ne vodi računa o crkvenoj zapovesti o postu.
Odgovor Crkve je i više nego jednostavan: ako je crkvenim propisima taj dan označen kao posan, trpeza mora biti posna. Petak pred nama je posan prema crkvenim pravilima i đurđevdanska trpeza treba da bude posna. U suprotnom, to neće biti slavski ručak, niti će biti na duhovnu korist porodici. Biće to najobičnija gozba, sa ciljem da se zadive gosti, da se ugodi stomaku, a ne da se kako dolikuje, ono što imamo podeli sa bližnjima u slavu Boga, a posredstvom svetitelja ili događaja koji praznujemo.
