Nijedan književni izraz nije toliko složen, višeslojan niti kompleksan kao što je satira. Aforizam kao njen najkraći, koncentrovani i najefektniji oblik, zahteva naročitu sofisticiranost, intelektualnu prefriganost, neustrašivu kritičnost, još neustrašiviju samokritičnost, kao i odlično poznavanje enigmatičnosti leksike.
Vibova nagrada lista “Politika”, najprestižnije odličje koje jedan mladi satiričar u Srbiji može da dobije, ove godine je stigla na Kosovo i Metohiju. Tačnije u Donje Korminjane. Dobio ju je Jovan Zafirović, dvadesetčetvorogodišnji satiričar, aforističar i pisac, student sociologije na Filozofskom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici. Nagrada mu je uručena pre dve nedelje u prostorijama “Politike”. Sasvim zasluženo odlikovan u najstarijem dnevnom listu Srbije, sasvim neshvatljivo nevidljiv medijima na lokalu. Do sada.
Zafirovićevi aforizmi se objavljuju pored “Politike” u svim značajnijim listovima u Srbiji koji neguju ovaj književni izraz. Tu su “Novosti”, “Enigma”…
Gostujući u programu Radija Kosovska Mitrovica, Zafirović kaže da je aforizam “veoma pametna stvar prepuna budalaštine”.
“Iz ljudske gluposti, zlobe, neznanja, nemoći, podlosti nastaju antologijski aforizmi koji ilustruju situaciju u društvu koliko i jedna monografija. Neko je jednom rekao da jedan dobar, antologijski aforizam, kaže koliko jedna naučna monografija od 300 strana” kaže Jovan i dodaje da naročito u današnje vreme treba kalkulisati sa njegovom sažetošću i konciznošću, obzirom da ljudi više niti imaju vremena a još manje interesovanja da čitaju opsežne analize o stanju u društvu. Jedan aforizam može da informiše bolje od mnogih studija i istraživanja o društvenim pojavama, procesima i fenomenima.
Zafirović podseća da aforizam nije tekovina novog doba, te da se ljudska tendencija da brzo, kratko oštroumno ismeje sve društveno – političke devijantnosti, ispoljavala još u antička vremena.
“Aforizam se vezuje za Hipokrata, za Marka Aurelija… On ima ozbiljnu istorijsku pozadinu i mora da se neguje. Često se smatra da satira ima nečeg zlog u sebi, a nije tako. Onaj ko se pronađe u njemu, shvatiće ga kao uvredu, ali kako je rekao aforističar Slobodan Simić u predgovoru svoje knjige, satira ukazuje, predočava, opominje. Aforizam jeste nastao kao neki novinarski žanr, ali danas je prerastao u visoku književnost” .
Kao što psihologija kaže da su ironični i cinični ljudi, zapravo osobe jakih intelektualnih sposobnosti, tako i za satiru je potrebno zrno pameti više. I to je očigledno. Kritička misao svojstvena je mislećim ljudima. Kao i dobar smisao za humor. Satiričari imaju i jedno i drugo. Imaju još nešto – dovoljno skromnost da to ne kažu naglas.
Zafirović, nabrajajući imena poznatih aforističara, pominje Aleksandra Čotrića, a za njega je vezana jedna veoma važna priča iz Jovanovog ranog detinjstva.
„Bio sam mali i čekao sam da na televiziji počne neki program za decu. Dok sam čekao, video sam da je na ekranu neki čovek, da se zove Aleksandar Čotrić i da ispod njegovog imena piše „aforističar“. Tada nisam znao šta to znači ali mi se dopalo kako zvuči ta reč. I tad sam pomislio, ja hoću da jednog dana postanem aforističar, da ta duga reč bude ispod mog imena“.
Da su najveći broj sjajnih aforističara izrodili narodi koji su pretrpeli najviše stradanja, kako od ruke spoljnih neprijatelja, tako i od režima koji nisu imali sluha za tako britak glas i podsmešljiv ton, potvrđuje i Jovan.
„Imam i jedan aforizam koji o tome govori: Život piše romane, a preživljavanje aforizme, i onda je valjda negde prirodno da pišem aforizme. Odrastao sam na Kosovu i Metohiji gde nažalost imamo i više nego dovoljno inspiracije. Kažu da kad u državi bukti požar, u književnosti bukti satira “ kaže naš sagovornik.
I kao pisac i kao student sociologije, Zafirović pokazuje veliko interesovanje za društvo, za principe njegovog ustrojenja, za sva njegova napredovanja, propuste i alogizme. Čini se da je zapravo satira sociološki instrument, da i sociologa i i satiričara pokreće isti motiv – želja da se društvo kojem pripadaju učini boljim. S tim što satiričar ima i dozu cinizma i sarkazma u nastupu – možete vi da radite šta hoćete, ali ja se neću praviti da to ne vidim. Naprotiv!
„Oduvek sam želeo da studiram sociologiju. Aforizam je isto to, samo neakademsko i nenaučno“.
Na pitanje šta ga fascinira u našem društvu – šta prezire sa jedne strane, a čemu se sa druge divi, Zafirović odgovara:
„U negativnom kontekstu, to bi bilo odsustvo kritičke misli i reči. U pozitivnom – trpljenje zarad nekog višeg smisla, bar kad smo mi na Kosovu i Metohiji u pitanju. Ma koliko da trpimo, imamo naš zavet koji je nemerljiv sa bilo čim drugim. I pored svih mana koje imamo, to je vrlina koja nadvladava sve. Mnogi su otišli iz ovih ili onih razloga, ali naša srž i smisao i sada su ovde. Srbima na Kosovu i Metohiji treba da se oda priznanje. Mislim da ovoga nema nigde u svetu – neprestano vam neko seje strah, ne pripadate svojoj matičnoj državi, a ova kvazi-tvorevina vas odbija…. Ipak, oni su tu i čuvaju srpsku bit“.
Vibova nagrada koju je dobio nedavno za najboljeg mladog aforističara u 2021. godini, najveće je priznanje koje jedan pisac tog žanra može da priželjkuje, sanja i na kraju dobije.
„Nisam očekivao da ću ući ni u uži izbor, a kamo li da ću je dobiti. Već treću deceniju list „Politika“ dodeljuje tu prestižnu nagradu i ko sam ja sad, neko tamo iz nekog malog mesta, pa da dobijem nagradu koja nosi ime velikog Vladimira Bulatovića. Velika je to čast, posebno jer su neki od mojih uzora i najveći aforističari bili laureati . Ona je jak vetar u leđa. Znači da to što pišem nije besmisleno i da ima neku težinu“.
A evo koliko je zapravo to što Zafirović piše teško:
„Nisam dobio posao jer imam probleme sa kičmom. Teško je savijam.“
„Lopovi su pametni, za razliku od ostalih građana koji još ništa ne provaljuju.“
„Veruje se da su političari i vampiri isto. Ali nisu.
O vampirima su strašne priče izmišljene.“
„Na izborima će kažu biti mrtva trka. Niko živ neće glasati.“
Zafirović za sada nije objavio nijednu knjigu. Pitanje je trenutka kada će se to desiti. U međuvremenu, njegove najbolje aforizme možete pratiti putem društvenih mreža ili u dnevnim novinama koje ga redovno objavljuju.
Ono što je haiku u poeziji, to je aforizam u književnoj satiri. Postoje neke smernice kojih se aforističar mora pridržavati. Od Jovana smo na kraju naučili da aforizam treba da sadrži jednu do dve rečenice. Da mora da bude objektivan i da govori istinu. Aforizam je stav, kaže, a aforističar poštuje moralne vrednosti i piše “na sopstvenu odgovornost”.
“Stilskim figurama možeš sve da kažeš… U aforizmu, jedna reč je ogromna, jer se radi o skučenom prostoru. Dakle u dve rečenice moraš sve da kažeš i da usput izbegneš zatvorsku kaznu, jer smo, nažalost, pravno ograničeni” priča Jovan kroz smeh. Opet je ciničan. ..
Izvor: Radio Mitrovica sever
Foto: Radio Mitrovica sever – naslovna fotografija; Politika – fotografija u tekstu
