Do sada je Centralna izborna komisija (CIK) akreditovala 4.887 domaćih i međunarodnih posmatrača i predstavnika političkih stranaka koje učestvuju na izborima.
Inače, albanska politička scena na Kosovu podeljena je u dva bloka – jedan čine partije koje su, kako su izvestili prištinski mediji u kampanji, proizišle iz “ratnog krila” i koji čini koalicije Demokratske partije Kosova (DPK), Alijanse za budućnost Kosova (ABK), Inicijativa za Kosovo (IK) i devet manjih partija, dok drugi blok ili koaliciju “mira” čine Demokratski savez Kosova (DSK), Alijansa za novo Kosovo (ANK) i inicijativa “Alternativa”.
Kandidat za premijera prvog bloka je Ramuš Haradinaj, a drugog Avdulah Hoti.
Samostalno će na izbore izaći ultraradikalni desno orijentisani pokret Samoopredeljenje, a njihov kandidat za premijera je Aljbin Kurti, osnivač tog pokreta.
Najznačajniji politički subjekat kosovskih Srba je Srpska lista, koja ima podršku Vlade Srbije.
Analitičari procenjuju da su ovi izbori za Albance veoma važni, s obzirom na to da je tokom 17 godina duge vladavine Tačijeve Demokratske partije Kosova i Demokratskog saveza Kosova odlazećeg premijera Ise Mustafe, kosovsko društvo ogrezlo u kriminalu, korupciji i nepotizmu.
S obzirom na to da će vlast svakako formirati Albanci, Srbima, koji iako imaju 10 zagarantovanih mesta u kosovskom parlamentu, ovi izbori su veoma važni, jer je Priština do sada ignorisala Briselski sporazum koji se odnosi na obavezu formiranja Zajednice srpskih opština i zbog sve češćih najava da će Kosovske bezbednosne snage biti transformisane u kosovsku vojsku.
Ukupno 10 obezbeđenih mesta u parlamentu imaju i ostale manjinske zajednice.
Izvor: Tanjug
