Interesi Srba zanemareni su od Prištine i Beograda, a posebno se problematizuje integracija, s naglaskom na pristup dokumentima, pravni identitet, bezbednost i zaštitu kulturnog nasleđa.
Ovo je rečeno tokom predstavljanja dokumenata koja istražuju ključne izazove s kojima se srpska zajednica suočava na Kosovu, prenosi RTV Kim.
Nevladina organizacija CASA sprovela je tri istraživanja, a izvršni direktor Miodrag Marinković je istakao da je glavni ugao ovog dokumenta perspektiva građana, odnosno njihovi interesi. On se takođe osvrnuo i na bezbednosnu situaciju na severu.
„Studija je počela kao pregled na severu Kosova, ali zbog krize i ogriničenja, rešili smo da sedimo samo na severu Kosova i suzimo na Kosovsku policiju. Svi smo svesni konteksta na severu, imamo krizu. Rezulatat je krza u kojoj živimo, imamo napad u Banjskoj, lakalna hapšenja, sukobe. Zato je potrebeno da su građani u centru“, naveo je on.
Marinković je naglasio da vlada veliko nepoverenje među Srbima kada su institucije i policija u pitanju. Dodao je da ima mnogo žalbi na preteranu upotrebu sile, i mišljenja je da bi ih imalo i više da građani imaju poverenje u institucije. Srbi sa severa Kosova, prema njegovim rečima, na Kosovsku policju gledaju kao na “alatku za kažnjavanje”.
„Sprovođenje zakona, selektivno korišćenje sile, imamo puno žalbi za preterano korišćenje sile, percepcija građana je važna faktor, oni kažu da geldaju na policiju Kosova kao na alatku za kažnjavanje. Verujemo da ima puno slučajeva koji nisu prihavljenI, postoji veliko ustezanje od ljudi da prijave ove slučajeve. Postoji nizak nivo poverenja Srba prema policiji, Eluleksu, Kforu. Zbog toga postoji pad u poverenju u međunarodne isntiticije koje nisu preduzele korake na Kosovu. Kosovska polciija je kao ključni faktor formiranja nesigurnosti na severu Kosova. Kosovski Srbi nas severu se suaočavaju sa onim šta je njihov ineters ili ono što zagovara Beograd ili Srpska lista“, istakao je on.
Problem oko izdavanja dokumenata
Zamenica programskog direktora NVO CASA Tijana Grujić pojasnila je probleme i izazove sa kojima se susreću Srbi i druge zajednice na Kosovu kada pristupaju ili pokušavaju da dobiju lična dokumeta. Takođe je naglasila i da je uskraćivanje pravng identiteta građanima, direktno kršenje ljduskih prava.
„Pokušali smo da priđemo na praktični način, koji bi pomogao Srbima ali i drugim nevećinskim zajednicama. Pristum ličnim dokumetima je predusolv da se pristupi drugim dokumetima. Politički dijalog Beograda i Prištine, mora da budu zasnovan na potrebama ljudi. Postoji nasleđe problema Srba i Alabanaca. Uskraćivanje prvanog idnetiteta nekome, je dirketno kršenje ljduskih prava, to je niz prava koja su definisana univerzalnom deklaracijom o ljduskim pravima. Takođe, problem o ličnim kartama je taj što je potrebno državljanstvo Kosova. Međutim, svi ljudi koji su rođeni 1998. godine bili građani bivše Jugoslavije, oni će kao takvi biti registovani, bez obzira gde se nalaze. Kada bi se implementirao zakon, ne bismo imali ljude koji nemaju ličnu kartu“, kazala je ona.
Grujić je navela da prema studiji, svaki četvri ispitanik misli da mu je pravo uskraćeno, jer nema pristup dokumentima. Tom prilikom je naglasila i da Srbi nisu upućeni da dokumeta mogu dobiti i putem elektronskih formi.
„Jezička berijera je viđena južno od Ibra, nešto manje na severu. Takođe, tu su diskrimeinacija, nestručnost službenika. Praksa matičnih službi je da različito tumače zakon, gde upućuju ljude na verifikaciju za proceduru za apliciranje za državljanstvo, godišnji niz analiza Ombusmana govore o ovom problemu. Pripadnici srpske zajendice se osećaju diskriminisano. Problem sa driksriminacijom suočavaju se Romi, Egipaćni, Aškalije“, naglasila je ona.
Kulturno nasleđe
Prema rečima programskog direktora NVO CASA Bobana Simića, objektiv projekta je da se proceni stanje i zaštita srpskog kulturološkog nasleđa i da se prepoznaju i identifikuju izazovi u rešavanju konflikta kroz procenu stanja zaštite.
„ Ono što je korišćeno u prvom i drugom dokumentu jeste da smo imali iskustva, imali smo profesionalce na sprovođenju i zaštiti kulturološkog nasleđa. Imali smo predstavnike iz Srpske pravoslanvne crkve, predstavnike sa istorijske tačke gledišta i one koji su bili deo celog ovog procesa u sprovođenju i praćenju saveta. Kada govorimo o pravnom okviru, tri pravna zakona i preporuke koje smo uzeli u obzir – prvo je Ahtisarijev plan jer je to ključni element kulturološkog nasleđa, odnosno da se poveća poverenje. Kasnije smo stavili u kontekst zakon o specijalnoj zaštiti kulturološkog nasleđa. Jedna od preporuka po pitanju zaštite kulturološkog nasleđa jeste vojno prisustvo, koje je 2009. godine bilo zamenjeno sa Kosovskom policijom. Sva ova pitanja su bila uključena u Kosovskom zakonu specijalne zaštitne zone. Zakon je 2008. godine uspostavio 45 zona kako manastira tako i spomenika, crkava sa integritetom zone zaštite. Cilj postavljanja zone zaštite jeste da se obezbedi opstajanje i da se osigura ta istorijska karakteristika i da se spreči bilo kakav razvoj radnji, zloupotreba i zagađivanje“, naveo je on.
Hargrivs: Jake poruke za dijalog
Britanski ambasador u Prištini Džonaton Hargrivs je naglasio da je puno rada i vremena uloženo u ovaj rad. Dodao je da projekat CASE šalje jake poruke koje su korisne za dijalog Beograda i Prištine.
„Verujem da je važno da naznačimo važnost ovog dokumeta. Ovde sam skoro godinu, i kroz to vreme, sam putuvao na sever Kosova. Imao sam privilegiju da upoznam puno različitih ljudi. Nekoliko stvari su me pogodile tokom tih razgovara, ali prvo koliko se stisnuto osećaju, zbog pritiska koji dolazi iz Beograda, i mogućnosti da se negira kosovski sistem. To me je pogodilo, da puno ljudi ne znaju kako da funkcionišu između ova dva sistema. To je jedan od razloga CASE što je ova studija važna, ona je tu da reši ta pitanja. Znamo da postoje pritisici koji dolaze iz Beograd i ljudi koji rade za Beograd, ali znamo da ima mnogo toga što može da uradi Vlada Kosova kako bi olakšala život kosovksih Srba, da se osećaju dobrodošlo, da je to dom koji oni imaju i u koji žele da budu. Mi počinjemo tu novu fazu dijaloga EU koja je urgentnija nego ikada, ne samo zbog naroda Kosova i Srbije, već zbog pritiska da ovo mesto bude deo rešenja i postoji urgencija u pronalaženju načina da napredujemo u dijalogu“, poručio je Hargivaris.
