Istog dana i u vreme kada je sud naložio kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju da svedoči u Specijalnom tužilaštvu u Prištini, najavljeno je njegovo prisustvo u Gnjilanu.
Kako je saopšteno iz Ministarstva prosvete, Kurti će učestvovati u postavljanju kamena temeljca obdaništa u Gnjilanu.
U vreme kada je Osnovni sud u Prištini obavezao Kurtija da svedoči pred Specijalnim tužilaštvom, najavljeno je njegovo prisustvo u drugoj opštini radi postavljanja kamena temeljca jednog vrtića.
Ministarstvo prosvete saopštilo je u ponedeljak da će Kurti biti u Gnjilanu u utorak u 10 časova, u vreme kada je, prema odluci suda, trebalo da bude u tužilaštvu.
Upitan da li će Kurti ići u Specijalno tužilaštvo ili ne, portparol kosovske vlade, Perparim Krieziu, uputio je na statuse objavljene od petka.
Tamo je Krieziu postavio delove pisma upućenog sudu, gde se iz kabineta premijera ističe da je premijer voljan da svedoči u prostorijama kabineta premijera, a ne u tužilaštvu.
Iz Osnovnog suda u Prištini saopštili su da je pravosnažna odluka kojom se svedok obavezuje da svedoči 4. marta u 10.00 časova u Specijalnom tužilaštvu.
Po ovom pitanju je reagovao i Demokratski institut Kosova. Ovaj institut je izrazio zabrinutost u vezi sa pristupom Aljbina Kurtija da ne svedoči u prostorijama Specijalnog tužilaštva u vezi sa istragama o državnim rezervama.
Prema KDI, Kurtijev postupak podriva osnovni princip vladavine prava, dodajući da „njegovo odbijanje podstiče pogrešan utisak da se princip jednakosti pred zakonom ne odnosi na visoke zvaničnike“.
„Insistiranje premijera da diktira uslove za davanje iskaza – insistiranje da se razgovor obavi u njegovoj kancelariji, a ne u prostorijama tužilaštva – predstavlja opasan presedan i protivreči se važećim zakonskim odredbama. Vladavina prava znači da niko, bez obzira na položaj ili funkciju, ne uživa poseban tretman pred pravosudnim institucijama. Ako šef Vlade može da izbegne poziv Tužilaštva ili sam odluči gde će svedočiti, onda će i drugi javni funkcioneri ili obični građani imati dovoljno alibija da legitimišu ovu praksu“, navode iz KDI.
Institut je dalje naveo da u pravoj demokratiji institucionalni lideri imaju odgovornost da daju bolji primer u poštovanju zakona.
„Uloga premijera nije da dovodi u pitanje ili pregovara o sprovođenju zakonskih procedura, već da pokaže da niko – pa ni on sam – nije iznad zakona. Odbijanjem da se pojavi pred Tužilaštvom po zvaničnom zahtevu, premijer je u suprotnosti sa očekivanjima građana o odgovornosti i transparentnosti. Štaviše, sada kada je izborni proces, u smislu glasanja, već okončan, svedočenje premijera ne proizvodi nikakav izborni efekat ni prema njemu ni prema subjektu koji on predstavlja“, navodi se u reagovanju.
KDI je pozvao Kurtija da sarađuje sa pravosudnim sistemom, u kom slučaju treba bezuslovno da se pojavi pred Specijalnim tužilaštvom kako bi dao traženo svedočenje.
Samo ovakvim delovanjem može ojačati poverenje javnosti u državne institucije i dokazati da u pravoj pravnoj državi niko nije iznad zakona, navodi se dalje u reagovanju.
Specijalno tužilaštvo pozvalo je Kurtija da svedoči 11. decembra 2024. godine u prostorijama tužilaštva, ali se on nije pojavio i predložio je drugi datum i vreme za razgovor u njegovoj kancelariji.
Nalog suda je dobijen nakon što je organ krivičnog gonjenja zatražio da se Kurtiju naloži da svedoči u tužilaštvu.
Njegov razgovor u svojstvu svedoka planiran je u okviru istrage o predmetu državne rezerve, gde su među osumnjičenima zvaničnici Ministarstva trgovine Hafiz Gara i Irfan Lipovica, kao i biznismen Ridvan Muharemi.
Tužilaštvo sumnja da su okrivljeni svojim radnjama naneli štetu državnom budžetu u vrednosti od preko 600.000 evra, javlja Koha.
