Pozorišni komad „Predstava Hamleta u selu Mrduša Donja” Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici svoje prvo reprizno igranje imao je sinoć u prepunoj sali zvečanskog Doma kulture „Trepča“.
U predstavi rađenoj po scenariju hrvatskog književnika Ive Brešana, a u adaptaciji i režiji Jane Maričić, Hamlet je samo metafora za uzvišena znanja, samo pojam koji nešto znači svetu mislećih, pametnih, obrazovanih ljudi. Hamlet je istovremeno i Amlet – simbol vulgarne posprdnje malih, potkupljivih duša kulturnom, uviđavnom poštovaocu Šekspira , žvalavo ruganje čoveka – životinje čoveku – intelektualcu.
Ovo je priča o jednom sistemu u kome glavne šrafove odvrću i zavrću Bukare – predsednici opština svesni pozicije moći koja im je bogznakako dopala i još svesniji straha podanika, izmorenih svojom prostotom onoliko koliko su spremni da za malo ličnog benefita daju sve. Baš sve.
U predstavi, Učitelj – jedino pismeno biće iz Donje Mrduše i jedini koji zna šta suštinski predstavljaju Šekspir i Hamlet, nakon duge borbe sa meštanima i mnogo pokušaja da im objasni zašto nije pametno da ta grupa pritupih naturščika postavlja baš tu predstavu, povlači se i predaje… Pristaje da Šekspira malo „podrukši“ kako bi najuzvišenije delo u istoriji književnosti, a svakako teatra, prilagodio ograničenosti glupandera.
Glupost je bezobrazna, beskarakterna, beskrupulozna. Ljudskost, moral, saosećajnost svojstveni su isključivo prirodi pametnog čoveka, onog koji neprestanim misaonim nadzorom, bdi nad svojim rečima i postupcima.
„Čini se da je lakše progutati glupost nego surovu istinu i pamet. Nažalost, u većini su neškolovani ljudi, a takvi se najviše otimaju i grabe“ kaže Bojan Stojčetović koji u predstavi tumači upravo lik Bukare, predsednika opštine Donja Mrduša.
„Kada gledamo intelektualce, uvek se povlače ako postoje sukobi. Kažu – pametniji popušta. Međutim, ne znam da li je to zaista pametno. Na kraju, negde smo našli meru – opet je proradila neka savest…“.
Jeste proradila savest. Jeste se osvestilo nesvesno bogoliko u ljudima, čak i onim koji su delovali beznadežno u svojoj prostoti. Ali da bi do te promene u plot tvistu došlo, neko nevin je morao da umre. Nevin čovek je umro zbog nečije korumpiranosti, zbog prividne nemoći poštenja pred površnom, alavom glupošću.
Predstava, koju je Brešan napisao davne 1971. je suštinski tragična, ali ona mesta u kojima se glupost igra sa Hamletom teraju na smeh, to je smeh satire, ironičan i gorak.
„Neverovatno je to… Komad je u osnovi pisan kao komedija, ali podudara sa ovim vremenom u kome živimo, sa ovim što se oko nas dešava. Nismo u startu znali kuda sve to vodi. Sadašnja situacija koja nas okružuje nekako nas je povukla da, kao umetnici, moramo nešto da uradimo po tom pitanju i postavimo određena pitanja i nekako je počelo da se nazire da i nama neke stvari nisu smešne. Ako umetnik ne veruje u to što radi, besmisleno je da radi. Kada smo osetili ko su ti likovi, postalo je jasno – nije ništa smešno. Jeste smešno na neki način, uživali ste, smejali ste se, ali to kratko traje. Kako idemo ka kraju, vidimo da je ta korupcija odnela i ljudski život“, kaže Stojčetović.
Predstava je smešna, onoliko koliko je smešan i simpatičan totalitarizam. Simptomatična je i istovremeno nimalo tendenciozna. Duh promene je okrutna zver i traži da mu se na oltar prinesu žrtve. Ta istina korespondira sa svim epohama.
Detalji o predstavi:
Scenograf je Goran Stojčetović, kostimograf Boris Čakširan, dok je za scenski govor bila zadužena Dijana Marojević.
U predstavi igraju: Milan Vasić, Bojan Stojčetović, Milica Burazer, Aleksandra Cucić, Nebojša Đorđević, Nemanja Janičić, Nikola Stanković i Đorđe Velimirović.
Predstava je premijerno izvedena 24. februara 2025. godine na matičnoj sceni u Gračanici.
Nakon Zvečana, slede igranja u Zubinom Potoku i Leposaviću.
