Položaj Srba na Kosovu i dalje predstavlja jedan od ključnih izazova u odnosima između Beograda i Prištine. Istoričar Miloš Damjanović smatra da Srbi nikada neće postati deo kosovskog društva jer, po njegovom mišljenju, postoje brojni faktori koji to onemogućavaju.
Damjanović je naglasio da “albanski faktor, sa svojim atavističkim etnocentričnim, panalbanskim i antisrpskim sentimentom, odbija zajednički suživot sa drugom stranom”.
“Tu su i nezaobilazni faktori unutar srpskog kolektivnog bića koji sprečavaju takve integrističke procese. Ako bismo mogli da budemo što je moguce sažetiji i da sve te duboko ukorenjene i istorijski iskustvene motive apstrahujemo u jednu sintagmu, ona bi glasila da je suživot ugnjetenih sa opresorom protivprirodan čin“, rekao je Damjanović.
Položaj manjinskih zajednica na Kosovu, prema njegovim navodima, izgleda mnogo bolje na papiru nego u stvarnosti.
“Iako je položaj manjinskih zajednica u pravnoj legislaturi Kosova regulisan na način koji odražava visoku demokratičnost društva, u praksi je slika potpuno drugačija. Na terenu je ono ogoljeno do srži i pruža sliku jedne otužne, mračne, tragične i deprimirajuće sudbine ljudi marginalizovanih i nevidljivih, nezaštićenih i odbačenih. Srbi nisu paradigmatičan primer položaja manjinskih zajednica na Kosovu i Metohiji, vec njen najekstremniji indikator. Oni su izloženi kontinuiranim, sistematskim, duhovnim, ekonomskim i fizičkim udarcima, što su glavne komponente genocida”, kazao je ovaj istoričar.
Damjanović je takođe govorio o marginalizaciji srpske kulture i crkve na Kosovu.
“Srpsko ćirilično pismo je praktično prognano iz javnog prostora, a Srbi koji manifestuju nacionalne simbole završavaju u kazamatima i pod torturom etnofašisticke aparature vlasti. Srpska pravoslavna crkva se permanentno izlaže medijskoj i političkoj kriminalizaciji i nasilnom preidentifikovanju. Na Kosovu i Metohiji lepšu svakodnevicu moze očekivati bilo koji stranac koji kroči na njegovo tlo nego ijedan domicilni autohtoni Srbin koji ga vekovima, transgeneracijski nastanjuje”, naglasio je on.
U pogledu napretka Kosova, Damjanović smatra da međunarodna zajednica nije zainteresovana za stvarne unutrašnje prilike na Kosovu.
“Sami koreni, čitava geneza i održavanje aktuelnosti Kosova počiva na evroatlantskim strukturama koji isti entitet posmatraju kao prepreku srpskom i posredno, potencijalno ruskom faktoru u ovom delu Evrope. U tom kontekstu, indiferentni su naspram unutrašnjih prilika na Kosovu i Metohiji, pa čak neki elementi na Zapadu poželjno posmatraju istiskivanje srpske populacije i srpskih tragova sa datog prostora kao sredstvo trajnog suzbijanja Srbije i lišavanja pravne, demografske, istorijske i političke pretenzije Beograda. Zato nimalo nije iznenađujeće što su inostrani mentori albanskim strukturama u Prištini sve vreme dopustali široku slobodu akcije prema srpskom pitanju”, zaključio je istoričar Miloš Damjanović u kratkom razgovoru za Kim radio.
