Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav. Dan se kao državni praznik slavi od 2002. godine. Centralna državna ceremonija obeležavanja Dana državnosti održava se u Orašcu.
U Orašcu počela centralna državna ceremonija povodom Dana državnosti Srbije koju predvodi predsednik Vlade u ostavci Miloš Vučević kao izaslanik predsednika Republike.
Na početku je održan pomen za ustanike koji su na Sretenje 1804. godine podigli Prvi srpski ustanak. Potom su Vučević i Višković položili vence na spomenik vođi Prvog srpskog ustanka Karađorđu, a usledilo je intoniranje himne Bože pravde.
Obeležavanju Dana državnosti prisustvuju predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, kao i ministri odbrane Bratislav Gašić, informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić, ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović, ministar kulture Nikola Selaković, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, ministarka za brigu o porodici i demografiju Milica Đurđević Stamenkovski.
Prisutni su i ministarka privrede Adrijana Mesarović, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislav Žigmanov, ministar za brigu o selu Milan Krkobabić, ministarka nauke Jelena Begović, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.
Na svečanosti su gosti iz regiona, predstavnici diplomatskog kora, kao i crkveni velikodostojnici.
Vučević: Srbija će ostati slobodarska i neutralna iako mnogima to ne odgovara
Premijer u ostavci Miloš Vučević poručio je tokom centralne državne ceremonije povodom Dana državnosti Srbije u Orašcu da danas kada obeležavamo Sretenje Gospodnje, ujedno slavimo i naše sretenje sa slobodom i istakao da nas zavet te slobode i danas opominje koliko moramo budno stražariti da sačuvamo svoju nezavisnost.
„Mnogima danas ne odgovara slobodarska i neutralna Srbija, a ja im sa ovog mesta poručujem da će Srbija to ostati jer to želi većina njenih građana. Ma kakve pritiske nam pravili, Srbija nikada neće priznati otimanje svoje teritorije, Kosova i Metohije, niti će ugroziti svoje prijateljstvo sa tradicionalnim saveznicima. To je zavet Karađorđevih ustanika, to je dug koji svi imamo prema slobodi“, naglasio je Vučević.
Kako je naveo, sada već davne 1804. godine u Orašcu sabrali su se prognani, tlačeni i poniženi kako bi doneli sudbinske odluke.
„Predaja nije bila opcija, kao što nije ni danas, kao što neće biti ni u budućnosti. Narod je rešio da brani svoju slobodu po svaku cenu, jer je dobro znao da će ga svaka druga odluka vratiti u ropstvo“, naveo je.
Prema rečima premijera u tom teškom istorijskom momentu, ustanici su se okupili oko svog vožda Karađorđa Petrovića.
„Nakon buđenja u Orašcu, ustanak se rasplamsao svom snagom. Uz ogromnu žrtvu i stradanje postavljeni su temelji izgradnje moderne srpske države, ali i temelji slobode drugih balkanskih naroda“, istakao je Vučević.
Višković: Sloboda je svetinja srpskog naroda, pelcer krenuo iz Orašca pre 221 godinu
Sloboda je svetinja srpskog naroda, sveta reč i zavet, a pelcer slobode srpskog naroda krenuo je iz Orašca pre 221 godinu, izjavio je predsednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković na centralnoj državnoj ceremoniji povodom Dana državnosti i naveo da se i danas atakuje na slobodu srpskog naroda.
On je zahvalio predsednicima Srbije i Republike Srpske Aleksandru Vučiću i Miloradu Dodiku što su na Svesrpskom saboru donoseći Deklaraciju o pravima i slobodama srpskog naroda, utemeljili da Sretenje bude zajednički praznik, Dan državnosti Srbije i Republike Srpske.
„Mi iz Republike Srpske najbolje znamo kako smo krajem prošlog veka skupo platili slobodu opstanka Srba na prostorima Bosne i Hercegovine“, rekao je on.
Podsetio je da je Karađorđe, kada je podizao ustanak 1804. u Orašcu, već 1809. godine bio u Višegradu, u Bosni i Hercegovini, danas Republici Srpskoj, a da su onda krenuli ustanci na prostoru Bosne i Hercegovine za slobodu srpskog naroda. Oni su vrlo brzo ugušeni, ali posle nešto malo više od 70 godina, u Nevesinju je krenuo ustanak, poznat u narodu kao Nevesinjska puška.
„Posle tog ustanka, Srbija i Crna Gora su dobile državnost. Mi Srbi u Bosni i Hercegovini nažalost, nismo ni tada izvojevali slobodu, nego smo jednog okupatora zamenili drugim. Posle Otomanske imperije pripali smo Austro-Ugarima i zato mi znamo šta je sloboda“, istakao je Višković.
