Na redovnim parlamentarnim izborima, održanim juče na Kosovu, prema raspoloživim podacima Centralne izborne komisije, objavljenim na osnovu obrađenih 90% glasova, najveću podršku na Kosovu dobio je Pokret Samoopredeljenje sa brojem glasova, nedovoljnim za samostalno formiranje vlade. Ukoliko želi da ipak učestvuje u njenom formiranju, premijer Kurti će to morati da uradi u koaliciji sa nekim drugim.
Sa druge strane, Srpska lista je odnela ubedljivu pobedu u trci za deset mandata, koliko je srpskoj zajednici na Kosovu zagarantovano zakonom. Jedino iznenađenje do kraja dana, može biti jedno polaničko mesto koje će pripasti partiji Nenada Rašića – Za slobodu, pravdu i opstanak.
Politikolog Ognjen Gogić kaže za Radio Mitrovica sever, da nas očekuje politički gledano nestabilan period, koji uključuje čak i mogućnost novih izbora.
Iako je Kurti u prethodnom periodu imao stabilnu većinu koja je i Vladi obezbeđivala stabilnost, to prema Gogićevim rečima nije pravilo, već izuzetak, obzirom da je svim ostalim sazivima vlade na Kosovu u jednom trenutku izglasano nepoverenje, bile one većinske ili koalicione.
„Vraćamo se na period od pre četiri godine. Biće komplikovano da se formira vlada koja bi zapravo duže opstala. Ja se ne bih iznenadio da bude novih izbora, najpre zato što način na koji CIK obrađuje podatke, izaziva dosta sumnje da postoji neka neregularnost“ smatra Gogić.
Pored toga, dodaje, stiče se utisak da niko nije prezadovoljan rezultatima jer neće biti jenostavno formirati vladu, a nestabilnosti doprinosi i to što nas već naredne godine, očekuju predsednički izbori.
„To je vrlo važan faktor takođe. Ako parlamentarna većina ne bude imala dve trećine za izbor predsednika, može da padne skupština. Sve to zapravo ukazuje da je ponavljanje izbora mogućnost. Ne kažem da će ih odmah biti… Možda bude formirana vlada koja će ubrzo da padne, nakon čega bi bili opet raspisani izbori“ objašnjava politikolog.
Izvršni direktor NVO Aktiv u Severnoj Mitrovici, Miodrag Milićević potvrđuje , da će biti jako teško za Kurtija da formira koalicionu vladu i podseća da je Kurti kontinuirano u sukobu sa opozicijom.
„Jasno je da je Kurti ne samo u predizbornoj kampanji nego tokom čitavog mandata bio u sukobu sa opozicionim partijama. Poslednja u nizu veoma loša izjava sa njegove strane, čak i uvrednjiva u popriličnoj meri, je izrečena sinoć, nakon proglašenja preliminarnih rezultata, a gde je čak i pogrdnim imenom nazvao pripadnike opozicije” kaže Milićević ali podseća i na to da je u politici sve moguće te da ne treba biti iznenađen ukoliko neko od njih na kraju uđe u koaliciju sa Kurtijem i omogućiti mu nastavak mandata.
On vidi još jednu opciju – da tri najjače opozicione albanske partije, stupe u koaliciju sa manjinskim strankama. Ipak, i ta opcija je podjednako nestabilna.
“Tako da će se, sa te strane u nastavku ovog procesa, videti više različitih opcija, ali nijedna od njih neće značiti niti apsolutnu vlast, a još manje predvidivu stabilnost, kakva se očekivala pre ovih izbora”.
Komentarišući način na koji je srpska zajednica glasala, Gogić napominje da je iznenađujuća mala izlaznost, tek donekle ublažena dolaskom raseljenih lica sa područja centralne Srbije.
„To pokazuje da je Srba sve manje ali i da su sve manje uključeni u politički život na Kosovu. To je zapravo glavna poruka, a ne to što je Srpska lista uzela devet ili deset mandata“ smatra Gogić.
Nesrazmerno veću podršku građana Srpskoj listi, u odnosu na bilo koju drugu srpsku političku opciju, Gogić objašnjava kao otuđenost Srba od kosovskih institucija, jer jedino Srpska lista u svom programu nije nudila ništa u kosovskom sistemu, ali je sa druge strane jedina koja jeste nudila srpski sistem i direktno je vezana za Beograd. .
„Mislim da su glasali za Srpsku listu, ne zbog onoga što ona planira da radi u parlamentu i političkom životu Kosova, jer mi još ne znamo da li će se oni vratiti u parlament ili će nastavioti da ga bojkotuju. Oni su glasali za Srpsku zbog onoga što ona nudi u srpskom sistemu. Ona je tu kao glas Beograda“.
Gogić podseća na finansijsku okrenutost srpskog naroda na Kosovu ka Srbiji kroz plate, penzije, socijalna davanja, obrazovni i prosvetni sistem, a Srpska lista se pojavljuje, ne jkao garant toga, ali kao neko ko to nudi.
„To je pokazatelj jaza koji postoji između Srba i kosovskih institucija“ zaključuje Gogić.
Milićević smatra da ukoliko dođe do formiranja opozicione vlasti, što jeste mogućnost, Srpska lista, će morati da se pozicionira kao konstruktivan partner, moraće jasno da traži ispunjenje nekih od zahteva,i da apsolutno jasno i glasno predstavlja potrebe srpske zajednice u parlamentu Kosova.
“To podrazumeva aktivno, a ne pasivno učešće u političkom životu Kosova. Šta god se dešavalo u narednom periodu, ukoliko opozicione partije formiraju vlast na Kosovu, mislim da Srpska lista nema prostora za bilo kakve kalkulacije, već da treba jasno da izađe sa listom prioriteta i svih onih zahteva, koji je srpska zajednica bezuspešno pokušavala, da tokom vlasti Samoopredeljenja da kandiduje. Naravno, zna se na šta tu pre svega mislim, i na Zajednicu srpskih opština, ali za apsolutnu promenu političke i bezbednosne klime, kada je srpska zajednica u pitanju, uz eliminisanje bilo kakve oštre retorike i zapaljivih tonova, kojih je bilo, rekao bih i previše u prošlosti.
