U nastavku haškog suđenja bivšem vođi OVK Hašimu Tačiju i saoptuženima za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, bivši zvaničnik misije UN Hansjerg Štromajer posvedočio je juče da je Tači u najmanju ruku „tolerisao“ „sistematsko i trajno“ nasilje nad Srbima posle povlačenja srpskih snaga sa Kosova, sredinom juna 1999.
Zajedno sa Tačijem, za zlodela nad Albancima, koje je OVK proglasila za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima, optuženi su Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići. Svi su bili vodeći članovi Glavnog štaba OVK, a od proleća 1999. i samoproglašene Privremene vlade Kosova.
Svedok Štromajer je od sredine juna 1999. do avgusta iste godine bio pravni savetnik izaslanika generalnog sekretara UN Serđa Vijera de Mela na Kosovu, javila je Beta, a preneo Danas.
Dok ga je u sudnici ispitivao sudija Kristof Barte, Štromajer je potvrdio raniju izjavu tužiocima da se sistematski napadi pripadnika OVK na Srbe i druge manjine nisu mogli dešavati bez Tačijevog znanja i odobrenja.
Opisujući razgovore sa Tačijem, u kojima je učestvovao, svedok je rekao da je Tači zvaničnicima UN tvrdio da je samoproglašena Privremena vlada Kosova, kojom je on predsedavao, funkcionisala, ali, istovremeno, da ne može sprečiti nasilje za koje su „svi znali“.
„Tači je mogao i morao znati… Ti napadi nisu bili nasumični“ nego „sistematski“, na sve koji su bili viđeni kao saradnici srpske vlasti i na Srbe, kazao je Štromajer.
Svedok je potvrdio da je Tači „davao ispravne izjave“ protiv nasilja, koje su mu, tokom unakrsnog ispitivanja citirali zastupnici odbrane, ali da se, uprkos tome, situacija na terenu nije menjala.
Tadašnji načelnik Glavnog štaba OVK Agim Čeku rekao je, po Štromajeru, šefu misije UN da „ima organizaciju koja može da kontroliše događaje“.
Napominjući da „nema dokaza da je Tači podsticao nasilje“, Štromajer je izjavio da su zvaničnici UN tada stekli utisak da su Tači i Privremena vlada Kosova to „tolerisali“ ili omogućavali.
Formiranje te vlade, po svedoku, bilo je suprotno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti po kojoj je vlast na Kosovu jedino imala misija UN (UNMIK).
Ta vlada, čiji je sastav Tači predstavio zvaničnicima UN na prvom susretu u Prištini u junu 1999, predstavljala je „izazov“ misiji UN, naglasio je Stromajer.
Po svedoku, OVK je nastojala da preko te vlade ispuni „politički vakuum“ na Kosovu, a od misije UN je očekivala da je podrži, suprotno Rezoluciji 1244, na šta je Tačiju tada ukazao šef te misije De Melo.
Svedočenje na suđenju Tačiju, Štromajer će završiti danas, a očekuje se da će tužioci potom pred sudije izvesti sledećeg svedoka.
Štromajer je 114. svedok tužilaštva od početka suđenja, 3. aprila 2023. Tužioci su najavili da će saslušati još manje od 40 svedoka do sredine aprila, kada po odluci suda moraju okončati dokazni postupak.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Kransićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Krajem prošle godine, Hašim Tači je optužen i za ometanje i nepoštovanje suda zato što je svojim saradnicima, koji su ga posećivali u haškom pritvoru, odavao zaštićene svedoke i pokušao da utiče na njih.
