Ustavni sud Kosova, konačna vlast na Kosovu za tumačenje Ustava, svoj zvanični natpis na ćirilici zamenio je nazivom na latinici, i tako prekršio ovaj najviši pravni akt, piše UNS.
Ukoliko Ustavni sud kao konačna vlast za tumačenje Ustava donosi internu odluku kojom uklanja ćiriličko pismo iz službene upotrebe, onda se, kako je rekla advokat UNS-a Gordana Konstantinović, sa pravom može postaviti pitanje, kako i na koji način će taj sud postupati u situacijama kršenja Ustava, saopštio je UNS.
„Upitno je kako će se Ustavni sud odnositi prema kršenju Zakona o upotrebi jezika, uklanjanju tabli na ćirilici i svojevrsnom jezičkom genocidu koji se sprovodi nad srpskim jezikom i ćiriličkim pismom“, ističe Konstantinović.
Položaj srpskog jezika i ćirilice na Kosovu ukazuje, rekla je Konstantinović, na kontinuirano šikaniranje srpske zajednice i svesnu nespremnost institucija da primenjuju Ustav i zakone koji su same donele.
„Ova promena naziva najbolje govori o sudbini srpske zajednice na Kosovu“, apostrofirala je Konstantinović.
Konstantinović: Zabrinjavajuće reakcije međunarodne zajednice
Konstantinović kaže da položaj srpskog jezika i pisma (ćirilice) na Kosovu ukazuje na kontinuirano “šikaniranje” srpske zajednice i svesnu nespremnost predstavnika institucija da primenjuju Ustav i zakone koje su sami doneli.
Zabrinjavajuće je, kaže ona, i odsustvo reakcija međunarodne zajednice, pod čijim pokroviteljstvom i uz čiju podršku se formuliše zakonodavni okvir.
Ona podseća da Ustav Kosova u članu 5. propisuje da srpski i albanski jezik imaju jednak pravni status, dok u članu 22. Ustav propisuje direktnu primenu međunarodnih sporazuma i instrumenata. U pitanju su najpre, kako dodaje, Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima, Evropska konvencija o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni protokoli.
„Okvirna konvencija Saveta Evrope o zaštiti nacionalnih manjina, članom 59. propisuje da pripadnici zajednice imaju pravo da privatno i javno koriste svoj jezik i pismo javne institucije Kosova konstantno ove odredbe krše“, upozorava ona.
Prevodi na srpskom jeziku – Forma bez suštine
Gotovo da nijedan dokument zvaničnih institucija na Kosovu nije na ćirilici, napominje Gordana Konstantninović. Prevodi su, kako kaže, puni gramatičkih i slovnih grešaka, jer su ih prevodile osobe koje ne govore tečno i tačno srpski jezik.
„Ono što se titularno naziva srpskim jezikom u zvaničnim institucijama, ne predstavlja srpski jezik. O pismu da i ne govorimo. To je čudna, zbunjujuća mešavina reči, izraza i termina. Forma bez suštine“, ističe ona.
Pravni okvir na Kosovu u načelu proklamuje niz prava, ali suštinski ne pruža garancije da se ta prava i ostvaruju
Član 193. Krivičnog zakonika Kosova (KZK), objašnjava Konstantinović, određuje sankcije za „Kršenje jednakosti građana i stanovnika Kosova“.
Tako KZK trećim stavom propisuje novčanu kaznu odnosno kaznu zatvora do godinu dana „svakome ko suprotno zakonima koji regulišu upotrebu jezika ili pisma, ugrozi pravo građana da se slobodno služi svojim jezikom ili pismom“.
Petim stavom određuje da će se „ukoliko je delo izvršeno od strane ovlašćenog lica koje zloupotrebljava svoju poziciju ili ovlašćenja, izvršilac kazniti kaznom zatvora u trajanju od 6 meseci do 3 godine”.
Pravni okvir na Kosovu, ističe Konstantinović, u načelu proklamuje niz prava, ali suštinski ne pruža garancije da se ta prava i ostvaruju.
„U delu gde pruža garancije izostaju reakcije nadležnih organa koje treba da vode računa o doslednoj primeni zakona i pokretanju odgovarajućih postupaka protiv osoba koje krše zakon. Nesprovodivost, selektivna i proizvoljna primena prava ukazuju na odsustvo političke volje da se usvojeni zakoni sprovode onako kako glase ili pak upravo na nameru političke volje da održe postojeće stanje ignorisanja zakonskih normi i direktno primenljivih međunarodnih dokumenata“, zaključuje Konstantinović.
Filipović: Srpski i albanski jezik samo formalno ravnopravni – u praksi ravnopravnost ne postoji
Advokatkinja Jovana Filipović kaže da je u poslednje dve godine došlo do kršenja gotovo svih zakonom zagarantovanih prava Srba na Kosovu, kao i da su srpski i albanski jezik samo formalno ravnopravni i službeni jezici.
O tome svedoči i uklanjanje ćiriličkih saobraćajnih tabli, ali i zamena ćiriličkog pisma latiničnim u nazivima institucija, dokumenatima koje ove institucije izdaju i ličnim dokumentima građana.
Filipović smatra da ova praksa podstiče etničke, kulturne i političke tenzije.
„Pitanjem Zakona o upotrebi jezika se niko ne bavi suštinski. Smatram da se u proteklom periodu samo nazaduje i da je situacija sve lošija. Imam utisak da nadležne institucije na Kosovu samo čekaju da i poslednji Srbi odu odavde, kako ne bi bilo potrebe za poštovanjem ovog Zakona“, navodi ona.
Nastaviti sa insistiranjem na poštovanju Zakona o upotrebi jezika
Ne postoji komentar Zakona o upotrebi jezika ili dodatno uputstvo kojim bi se detaljno regulisala ova prava, navodi Filipović, što, kako napominje, otvara prostor nadležnim organima da ga tumače pogrešno i na štetu srpskog stanovništva.
„Zakonom je propisana jednakost u svakom pogledu, s tim da bi u opštinama sa većinski srpskim stanovništvom trebalo prvo da stoji ispisan znak na jeziku i pismu lokalnog stanovništva. Kao što smo videli, u praksi to nije slučaj. O ovoj temi je bilo reči nekoliko dana nakon izmene tabli , ali na tome se stalo, a neophodno je da se nastavi sa insistiranjem na poštovanju zakona“, ističe advokatkinja.
U slučajevima kršenja Zakona o upotrebi jezika nadležna kancelarija Poverenika za jezike
U slučajevima nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika, ističe Filipović, Kancelarija poverenika za jezike ima nadležnost da izriče kazne institucijama koje ne sprovode ovaj zakon. Postupci se pokreću, ali Filipović dodaje da nema rezultata istraga.
„Poslednja informacija koju imam je da nijedna kazna nije napisana, a da je dva puta zaprećeno kaznom, što je očigledno nesvrsishodno. Poslala sam desetine pritužbi, a na njih nisam dobila čak ni odgovor. Imajući u vidu da se uglavnom sve završi na izveštajima, primedbi ili pretnji kaznom, smatram da rezultata i neće biti ukoliko se ne krene sa kaznama i administrativnim zabranama. Ovakva situacija ne treba da obeshrabri bilo koga, već sasvim suprotno. Ohrabrila bih svakog da piše što više o ovom problemu jer je to jedini način da se izvrši pritisak da ono što je na papiru bude primenjeno u praksi“, podvlači advokatkinja.
Direktan nadzor nad primenom Zakona – Institucija Poverenika za jezike i Ombudsman
Institucija Poverenika za jezike i Ombudsman, kako kaže Filipović, imaju direktan nadzor nad primenom ovog Zakona.
„Pored toga, na višem nivou postoji mogućnost obraćanja Ustavnom sudu i međunarodnim institucijama koje vrše monitoring na Kosovu. Iako međunarodne institucije nemaju direktnu kontrolu ili nadležnost, smatram da se obraćanjem njima može stvoriti dodatni pritisak na nadležne institucije“, napominje ona i kaže da u svojstvu advokata ovakve postupke nije vodila, a da su sve pritužbe koje je podnosila bile privatnog karaktera.
Za svako kršenje Ustava Kosova – mogućnost obraćanja Ustavnom sudu
Pored nepoštovanja Zakona o upotrebi jezika u kome piše da su srpski i albanski jezik službeni jezici na Kosovu, krši se i Ustav Kosova koji propisuje da Srbi imaju pravo na svoj jezik i pismo.
„Za svako kršenje Ustava postoji mogućnost obraćanja Ustavnom sudu. Međutim, tu se staje sa pravnim mehanizmima. Kosovo nije članica Saveta Evrope, pa ne postoji mogućnost obraćanju Evropskom sudu za ljudska prava“, objašnjava advokatkinja Filipović.
Do bolje primene Zakona o upotrebi jezika, pre svega, neophodna dobra volja
Na pitanje, šta može da dovede do bolje primene Zakona o upotrebi jezika i poštovanju zakonskih odredbi, Filipović kaže da je, pre svega, nepohodna dobra volja za temeljnim rešavanjem ovog problema.
„Potrebno je isplanirati budžet za stručne prevodioce u svakoj instituciji i dosledniju primenu Zakona od strane nadležnih organa, pa najzad i kažnjavanje i administrativne i druge zabrane“, zaključuje advokatkinja Jovana Filipović.