Činjenica da je Unesko uvrstio manastire Visoki Dečani, Pećku patrijaršiju i Gračanicu kao i crkvu Bogorodicu Ljevišku u svetsku kulturnu baštinu potvrda je toga da su ove srpske svetinje od značaja za čitavo čovečanstvo, ističe za RTS predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom, Goran Milašinović.
Manastir Srpske pravoslavne crkve na Kosovu Visoki Dečani svrstan je na listu sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi za 2021. godinu, koju je sastavila panevropska federacija za očuvanje kulturnog nasleđa “Evropa nostra”.
Goran Milašinović navodi za RTS da su uprkos Kforu srpski manastiri na Kosovu rušeni, paljeni i devastirani, te da je uloga Uneska u zaštiti tih dobara od ključnog značaja.
“Da ta dobra nisu na Uneskovoj listi, imali bismo velike probleme da ih sačuvamo u današnjem vremenu, imajući u vidu sve neprijateljske akcije Prištine od kada ti manastiri postoje. Samo prisustvo zaštitnih snaga Kfora nije dovoljno, jer se pokazalo da dolazi do devastacije i uništavanja tih dobara. Činjenica da su ta dobra ne samo srpska, već i svetska, je garancija da će biti zaštićena, bar u bliskoj budućnosti, a nadamo se i duže”, kaže Milašinović.
Od 1999. godine, na Kosovu je zapaljeno, srušeno i devastirano više od 150 srpskih pravoslavnih svetinja. Bogorodica Ljeviška u Prizrenu, zbog bezbednosti, opasana je žicom, dok manastir Visoki Dečani i dalje čuvaju vojnici KFOR-a. Zbog toga se već 18 godina nalaze na listi ugroženih.
“Svake godine, kao država članica, podnosimo izveštaj o ovim dobrima, nabrajamo šta se tamo događa, šta nije dobro, šta bi trebalo popraviti, i to prezentujemo na Komitetu za svetsku baštinu. Unesko je veoma dobro upoznat sa situacijom, a činjenica da zadržava ova dobra na listi ugroženih pokazuje da za to postoje opravdani razlozi”, objašnjava Milašinović.
On takođe ukazuje da su kulturna dobra, crkve i manastiri na Kosovu svakodnevno izloženi represiji od strane prištinskih vlasti – otimanju zemljišta manastiru Visoki Dečani, izgradnji u neposrednoj blizini crkve Bogorodice Ljeviške i odlaganju građevinskog otpada u njenoj blizini.
“Problemi su brojni, posebno kada je u pitanju manastir Visoki Dečani. Zašto je manastir i dalje okružen bodljikavom žicom? Zašto ga Kfor i dalje čuva? Zato što je manastir i dalje ugrožen”, ocenjuje Milašinović.
Neprijateljske taktike Prištine i krađa identiteta
Prema njegovim rečima primetne su tri različite neprijateljske taktike Prištine, koje se prepliću. Pri tom, nije reč samo o četiri manastira na Svetskoj listi, nego o 1.200 različitih kulturnih i sakralnih artefakata na teritoriji Kosova. Prva je uništavanje, a kad ne uspe, negacija, a kad ni to ne uspe, onda krađa identiteta i prenominovanje.
“Prva tendencija je bila uništavanje, fizičko uništavanje kulturnih dobara. Kada je međunarodna zajednica to prepoznala, to je u nekoj meri zaustavljeno. Sledeći korak bila je negacija da ta dobra uopšte pripadaju Srbima, a poslednja faza je prenominovanje i krađa kulturnog identiteta, sa namerom da Priština predstavi ta dobra kao svoja, što je apsolutno nelogično i netačno”, navodi Milašinović.
Prenominovanje našeg kulturnog nasleđa u lažno albansko, kaže on, nije moguće iz mnogo razloga, a dokaz je i sam proces upisa na Svetsku listu, kada su najkompetentniji svetski eksperti za kulturno nasleđe potvrdili da je reč o srpskoj kulturi.
“Tokom procesa upisa manastira na Uneskovu listu nijedan ekspert nije doveo u pitanje srpski identitet ovih svetinja. Apsolutno imamo dokaz da svetska zajednica priznaje ova dobra kao srpski identitet”, zaključio je Milašinović.
