Badnji dan u Orahovcu ispunjen je ljubavlju i tradicijom. Uveliko teku pripreme za Božić, najradosniji Hrišćanski praznik. Dok muškarci rano u zoru odlaze u šumu po badnjak, najveću obavezu ali i čast da pripreme trpezu za Badnje veče imaju domaćice. Kornik, pasulj, sarme, neke su od posnih jela koje se nalaze na stolu, uz različito voće poput kestenja, oraha, suvih šljiva i smokvi, urmi, jabuka. Glavna karakteristika i simbol trpeze za Badnje veče je Božićni hleb-česnica, u ovim krajevima poznatija kao dašnik.
O načinu ukrašavanja i simbolici koju nosi Božićni hleb govorila nam je Olivera Radić, domaćica iz Orahovca.
,,Dašnik je jedan od obrednih hlebova u srpskom narodu koji se mesi za Badnji dan. Zove se dašnik zato što daje i na njemu su simboli slično kao na slavskom kolaču: grožđe, pšenica, četvorkolo koje simbolizuje slavsku sveću ili volovska kola. Tu je i knjiga Sveto pismo, žito, gnezdo, tor sa ovcama, ptica koja simbolizuje Svetoga duha i slobodu, bure za vino i rakiju, krst i pečat Isusa Hrista. Stavljanjem ovih simbola na dašnik mi i uznosimo molitvu da godina bude rodna, da rodi i vino i pšenica, da se u kući rađaju deca i da uvek bude plodova”, ispričala je Olivera.
Ona nam je kazala da se dašnik stavlja na sredinu stola kada se postavi trpeza za Badnje veče i da ga domaćin lomi sa muškom decom.
,,Ovaj dašnik će se na badnjevečerskoj trpezi staviti na sredinu stola i on se osvećuje i lomi. Lomi ga domaćin sa muškom decom. Pre toga domaćin u dašnik ubacuje novčić. Prilikom okretanja i prilikom pevanja molitve ‘Gospodi pomiluj’ kome padne parče u kojem je novčić on će imati najviše sreće u narednoj godini. Kada su porodice bile siromašnije za taj novčić se kupovala so, jer je so bio jedan od glavnih sastojaka hleba”, istakla je domaćica.
Dodala je da se dašnik osvećuje i lomi kao slavski kolač s’ tim što ga domaćin sa ukućanima lomi i posle toga se nastavlja badnjevečerska trpeza.
“Nakon večere se ukućani pripremaju za Božić, najradosniji praznik u našoj crkvi”, zaključila je Olivera.
