Godina koja je na izmaku je na području Kosova bila i više nego dinamična. Obično retrospektiva događaja podrazumeva pogled na to šta nam je godina donela, ali u slučaju Srba na Kosovu, imajući u vidu činjenično stanje i niz događaja koji su se nizali, zapravo parvo pitanje je, šta je ona odnela.
Mnoštvo odluka koje su kosovske vlasti donele i sprovele, imala je za cilj integraciju srpske zajednice, prevashodno na severu u kosovske institucije i sistem. Taj proces sproveden je prema ocenama predstavnika srpske zajednice naglo i nasilno, uglavnom na štetu običnih građana kojima nije davana prilika da se na promene naviknu i da im se organizaciono prilagode.
Analitičar Aleksandar Gudžić kaže da ova godina, kada je reč o zvaničnoj politici Prištine, nije donela nikakve promene, te da se kroz odluke i poteze kosovskih vlasti, i sada vidi namera da se srpska zajednica „maltretira i torturiše”.
“Ovu godinu je obeležila zabrana upotrebe dinara, čime je dovedena u pitanje egzistencija Srba ali i drugih manjinskih zajednica na Kosovu koji zavise od novčanih primanja iz Srbije. Drugi događaj je incident u Zubinom Potoku, na kanalu Ibar-Lepenac i na kraju događaj koji pokazuje svu apsurdnost političkog sistema na Kosovu u kome Srbi žive, a to je pokušaj zabrane Srpskoj listi da se kandiduje na izborima ali i sve ono što je pratilo to, dakle jedan paradoks u kome Srbi žive” nabraja Gudžić.
Sa druge strane novinarka Ana Marija Ivković, uz ocenu da je godina za nama bila u najmanju ruku turbulentna, kao najznačajnije trenutke izdvaja zatvaranje poslovnih jedinica Pošte Srbije i eksploziju na kanalu Ibar – Lepenac.
“Zatvaranje pošti – zbog toga što građanima nije data alternativa i zbog činjenice da kosovske vlasti tako lako zatvaraju oči pred potrebama građana, posebno onih koji žive na severu, a sve zarad političkih poena” smatra Ivković dodajući da srpska pošta ne rešava pitanje priznanja Kosova od strane Srbije, već je tehničko pitanje koje nije rešeno u dijalogu, te da bi kao takvo trebalo da bude rešavano uz brigu o građanima.
“Eksplozija – zbog posledica koje su mogle da budu katastrofalne” obrazlaže Ivković.
Prema proceni naših sagovornika, to su ključni događaji iz ove godine, ali ne i jedini. Bilo ih je mnogo koji su građane u srpskim sredinama dovodili do granica izdržljivosti u finansijskom smislu i izlagalo ih ogromnom psihičkom pritisku.
Šta se događalo ?
Hronološki, pored nabrojanog, ova godina obilovala je mnoštvom događaja, kojima je zajedničko da su umnogome otežali svakodnevno funkcionisanje pre svega srpske zajednice na Kosovu.
Prvi mesec 2024. godine doneo je početak naplate utrošene električne energije na severu Kosova. Proces izveden prilično konfuzno, uz netransparentan odnos institucija prema javnosti. Građani su oslanjajući se na izjave zvaničnika Opštine Severna Mitrovica, očekivali da će prvih nekoliko meseci,nadležnoj kompaniji „Elektrosever“ sa kojom je trebalo da potpišu ugovore, plaćati paušalni iznos od nešto više od 20 evra, dok se ne izvrši revizija kompletne mreže i ne utvrdi stanje brojila koja su prilično zastarela.
Prvi paušalni račun stigao im je za februar mesec. Neprijatno iznenađenje je bilo kada im je pored računa sa paušalnim iznosom, samo par nedelja kasnije, stigao i račun sa obračunatom utrošenom strujom za isti taj mesec. Mnogi računi su imali neverovatno visoke iznose što je potvrdilo da je kompletna kontrola mreže bila neophodna. Proces naplate, potpisivanja ugovora, rekonstrukcije mreže i ugradnje brojila do kraja godine nije završen.
Za sve to vreme, javnost je okupirala i priča o referendumu koji su predstavnici srpske zajednice, u skladu sa Administrativnim uputstvom Vlade Kosova, najpre zahtevali peticijom, a potom u aprilu mesecu kada je raspisan, bojkotovali. Albanski gradonačelnici ostali su na svojim pozicijama bez gotovo ikakvog doprinosa lokalnoj zajednici.
Ipak od svih februarskih dešavanja, izdvaja se jedan koji je za srpsku zajednicu na Kosovu bio najkonkretniji i sa najdalekosežnijim posledicama. Reč je o odluci Centralne banke Kosova da ukine dinarski platni promet. Napori međunarodne zajednice da se pronađe kompromisno rešenje, jer je sprovođenje ove odluke u svojoj hitnosti na kojoj je Priština insistirala, strašno pogađa lokalno stanovništvo, nisu urodili plodom. O ovoj temi se u više rundi raspravljalo i u Briselu u okviru dijaloga koji se vodi uz posredovanje EU. Ostavljen je izvestan prelazni period koji nije nimalo olakšao poziciju građana.
Usled nestabilne monetarne ekonomije proizvedene najavama o ukidanju dinara, NLB Komercijalna banka zatvorila je u januaru mesecu sve svoje ekspoziture na Kosovu, a svojim klijentima ponudila svoje usluge u najbližim poslovnim jedinicama na teritoriji centralne Srbije. Mali broj korisnika je ovu ponudu prihvatio. Većina je odlučila da svoje račune prebaci u Banku Poštanska štedionica. Građani su hteli da olakšaju sebi, da budu klijenti banke koja im je dostupna, ali je plan Vlade Kosova bio drugačiji.
Uz asistenciju policije u drugoj polovini maja, zatvorene su ekspoziture ove banke na severu Kosova, i ostale srpske finansijske isntitucije, dok su dokumentacija i novac zapelenjeni.
Građani koji prihode ostvaruju u dinarskoj valuti ostaju u vakuumu. Od zatvaranja, građani moraju da po svoje sledovanje odu makar do jednog od četiri prelaza – Jarinje, Brnjak, Končulj ili Merdare, gde su otvorene ispostave banke Poštanska štedionica.
Ova odluka pogodila je sve građane koji imaju primanja iz Srbije, ali neki i tada i danas moraju da putuju po nekoliko sati, dok su najugroženije osetljive grupe stanovništva, stari, bolesni, ljudi koji zavise od socijalnih primanja.
Tokom prvih letnjih meseci aktuelizovana je priča o otvaranju mosta. Bili su to meseci iščekivanja, neizvesnosti i polemika u javnom diskursu. Srpska zajednica se protivi, albanska insistira. Uz posredovanje međunarodne zajednice, koji su pozvali na uzdržanje od jednostranih poteza, most je za sada ostao zatvoren za motorni saobraćaj.
Daljim odlukama Vlade Kosova u avgustu su zatvorene i Pošte Srbije, koje u trenutku zatvaranja pružaju minimum usluga, plaćanje računa, bez upotrebe papirnog novca, ali i prijem pošiljki. Uskoro sledi i zatvaranje srpskih opština, odnosno insitucija Privremenih organa na severu Kosova.
Zgrade su preuzete od strane policije, a nakon “završene istrage” predate na korišćenje kosovskim ministarstvima. Zatvorene su i institucije koje su funkcionisale u sistemu Srbije, Kosovskomitrovački upravni okrug, Kancelarija za Kosovo i Metohiju, direkcija Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, i Centar za socijalni rad iz Vučitrna.
U jesen u srpskoj javnosti na Kosovu teme su učestali pretresi, zaplene oružja, hapšenja, suđenja, a posebna pažnja se posvećuje višestrukim slučajevima prekomerne upotrebe sile od strane Kosovske polcije.
Kraj novembra doneo je najšokantniji i po bezbednosnu situaciju najriskantniji događaj godine. Naime, 29. novembra u večernjim satima, u selu Varage u opštini Zubin Potok došlo je do eksplozije koja je oštetila kanal Ibar-Lepenac. Kanal je od nemerljivog infrastrukturnog značaja jer se iz njega vodom iz jezera Gazivode snabdeva sever Kosova, Priština i okolina, te Kosovska energetska korporacija, odnosno Obilić. U eksploziji nije bilo žrtava, ali je već sledećeg dana u opsežnoj akciji specijalne kosovske policije privedeno osmoro ljudi. Zbog eksplozije na kanalu u mnogim delovima Kosova je na par dana prekinuto snabdevanje pijaćom vodom. Za ovaj kako kažu “teroristički”akt, Priština je optužila Srbiju. U izjavama kosovskih zvaničnika se ponovo pojavljuje ime Milana Radoičića, dok sa druge strane srpski politički predstavnici odgovornost za eksploziju pripisuju Prištini. U međuvremenu, Kosovo je odlučilo da uvišestruči prisustvo policije na severu Kosova, uključujući specijalne snage, na statičnim tačkama, ali i patrolno, pa se stiče utisak da je na severu Kosova sve vreme na snazi vanredno stanje. Građani su uznemireni od čestih provera koje traju I do pola sata, a nije redak slučaj da isnpektori u civilu proveravaju i građane koji ne upravljaju vozilima,
Događaju su se nizali i u poslednjem mesecu 2024. godine. Centralna izborna komisija Kosova je zbog glasanja članova Samopredeljenja stranke aktuelnog premijera Kosova nije verifikovala Srpsku listu za izbore na Kosovu 9. februara naredne godine.
Nakon žalbe nadležnoj komisiji i negodovanja predstavnika međunarodne zajednice, odluka je povučena.
Samo par dana pred istek 2024. inspekcijska služba Opštine Severna Mitrovica uz asistenciju Kosovske policije, ulazi u prostorije još dva javna preduzeća u Severnoj Mitrovici. Zatvorene su Direkcija za građevinsko zemljište i puteve i Direkcija za stambeni i poslovni prostor. Zastave su skinute, vrata plombirana, traka razvučena.
Napomenimo i to da su se kroz celu 2024. protezali problemi nasleđeni iz 2023. U prvom redu zabrana ulaska robe iz centralne Srbije, koja uključuje i štampu na srpskom jeziku, kao i udžbenike za đake.
Gudžič I Ivković: U 2025. ulazimo sa strahom i besmislom
Komentarišući postupke kosovskih vlasti iz ove godine, Gudžić primećuje da aktuelne političke elite na Kosovu, sa Aljbinom Kurtijem na čelu i tokom proteklih kao i tokom ove godine “rade sve ono za šta su devedesetih optuživali režim Slobodana Miloševića”.
“Gomilaju policijske snage u čisto srpskim sredinama, postavljaju svoje poverenike na čelo opština, dakle sve što je radio Milošević nekada i što se njemu zameralo, Aljbin Kurti radi sada” kaže Gudžić.
Predstojeći parlamentarni izbori 9. februra biće najverovatnije najznačajnije dešavanje na Kosovu koji će se naći u hronološkom prelistavanju događaja na kraju 2025.
Gudžić kaže da je nezahvalno prognozirati bilo šta.
“Ukoliko je bio pokušaj da se onemogući učešće na izborima Srpskoj listi, koja je kakva god da je politička organizacija, sa svim svojim manama, ipak uživala većinsku podršku srpskog naroda, onda sve gubi smisao” smatra.
Novinarka Ana Marija Ivković takođe ne nalazi mnogo toga pozitivnog u poteklom godišnjem krugu koji se polako zatvara, a što bi nagovestilo boljitak u narednom.
“Delovalo je da svakog meseca sve vodi ka većoj krizi na terenu, što je na kraju eskaliralo eksplozijom na kanalu Ibar-Lepenac. Ne prejudiciram ko stoji iza eksplozije, ali je eksplozija potvrdila utisak nadolazeće eskalacije. Zato postoji strah šta nam nosi januar i 2025. godina”.
Ovom hronikom nisu obuhvaćene sve strepnje srpskog naroda na Kosovu, a koje uključuju egzistenciju i opstanak. Nema ni reči o brojnim dezinformacijama u medijima koje su pratile sve ove događaje, manipulaciji i propagandnom izveštavanju.
Nije obuhvaćena promena etničke slike u Severnoj Mitrovici, otvaranje brojnih lokala čiji su vlasnici Albanci, ali ni kosovskih finansijskih institucija.
Ova hronika je pobrojavanje najznačajnijih dešavanja iz prestupne 2024. godine, koja je uzela svoj danak ponajviše u pritisku koji obični ljudi osećaju i sa kojim se bore svakodnevno, a koji pa svoj danak uzima u odlasku sa ovih prostora i traženjem boljeg sutra za svoje porodice i decu. Život Srba na Kosovu iz godine u godinu odvija se po sistemu “bori se ili beži”, što je u psihologiji odgovor na stalni stres, kom se telo i um prilagođavaju, a koje sa sobom nosi brojne posledice po psihofizičko zdravlje.
