Zaštita životinja na Kosovu još uvek je na početku puta. Puta na kojem se ljudi predstavljaju kao žrtve, dok pred našim očima, ili van vidokruga, stradaju one. Izgladneli, zlostavljani, zaraženi bolestima, pre svega nevoljeni – lutaju napušteni psi. Njihova sreća zavisi od slučajnih prolaznika koji im možda pruže malo hrane ili pažnje. Njihova sudbina zavisi od nas, hoće li preživeti otrov, metak, ili će, protivno zakonu, čak i institucija nastaviti da raspisuje tendere za egzekuciju stotina pasa?

No ukoliko bi se uhvatilo u koštac sa problemom, a to je istovremeno zbrinjavanje napuštenih pasa kroz sterilizaciju, čipovanje, usvajanje, sklanjanje sa ulica onih kojima je mesto u skloništu, te pooštravanje kontrole vlasničkih pasa, odnosno njihovih vlasnika, situacija bi se rešila.

Ili makar: Primeniti dosledno u praksi postojeće zakone, propise i nacionalnu strategiju za zaštitu životina.

Strategija koja se ne primenjuje

Iako je nacionalna strategija za rešavanje problema napuštenih pasa na Kosovu usvojena pre dve godine (oktobar 2022, Strategija za upravljanje i kontrolu pasa sa i bez vlasnika), njeno sprovođenje je gotovo potpuno izostalo. Aktivisti i volonteri tvrde da vlasti i opštine ne preduzimaju konkretne korake, a usvajanje pasa, sterilizacija i čipovanje ostaju samo na papiru. Problem se dodatno komplikuje nesavesnim vlasnicima koji napuštaju svoje ljubimce, dok se nedostatak odgovornosti i finansijskih sredstava vlade koristi kao izgovor za opstrukciju rešenja, što vodi ka sve većem broju životinja na ulicama.

Eljza (Elza) Ramadani je direktorica Fondacije za prava životinja, a od skora je i savetnica kosovskog premijera za isto pitanje.

Za sedam godina koliko se intenzivno bavi pitanjem napuštenih pasa, naglasila je da je suština u tome da se napadne koren problema, a to se još uvek nije dogodilo.

Iako usvojena pre nekoliko godina, nacionalna strategija se ne sprovodi, kaže Ramadani. Vlada je trebalo da obezbedi sredstva i da naloži opštinama da sprovedu deo strategije koja se tiče mera na terenu, poput obezbeđivanja ambulante, mera sterilizacije, čipovanja, itd, ali se ni jedno ni drugo nije dogodilo.

„Ni trunke poštovanja za takvu strategiju. Imamo opštinare koji kažu da im je zakon prepreka. Konačno, nisu pokazali ni svoju humanost“, navodi Ramadani.

Uzalud su 2023, dovodili svetski čuvenu organizaciju „Četiri šape“ da kroz razgovore sa rukovodstvima opština ubede da ne ubijaju životinje.

Ramadani ne vidi poboljšanje, ali i priznaje da bi stanje bilo još gore, da nema nevladinih organizacija koje se bave zaštitom prava životinja, volonterskih udruženja i aktivista.

„Čine nemoguće, i pri tom, prolaze kroz društvenu stigmatizaciju“, dodaje.

Na margini društva

O stigmatizaciji svedoče i aktivisti sa Severa.

„Nas niko ne sluša. Mi smo na margini društva. Mi smo ismejani, vređani, nama se preti. Životinje se šutiraju pred našim očima. Policija ništa ne radi, smatraju nas budalama. Kao da iz nekog hira mi volimo životinje“, navela je volonterka Šape Marija Glasnović.

Glasnović je iznela potresno svedočanstvo o stigmi kroz koju prolazi i ona lično i ostali volonteri.

„Ovo je jedan jako human posao i mi svi to radimo bez ijednog dinara. Mi žrtvujemo svoje živote, vreme, sve što imamo da bismo pomogli i životinjama i ljudima, dakle svima nama, jer živimo zajedno, sa tim životinjama. Ali na kraju dana, mislim da ovo društvo zapravo najviše krivi nas volontere. Za sve smo mi krivi, kao da smo mi uzrok problema – da pasa ima zato što ima nas“, navela je Glasnović.

Jelena Ilić, još jedna volonterka udruženja „Šapa“ iz Severne Mitrovice, smatra da je dodatna stigmatizacija upravo u tome što se radi o njihovom volonterskom radu.

„Svako misli da može da nas gazi. Ne možeš da me zoveš za svog psa koji je povredio nogu, ja trčim zato što mi je žao psa, jer ti ne znaš da svog psa staviš u svoj automobil i odeš kod veterinara, jer ga nemaš. Ako imaš psa, moraš da imaš i veterinara“, svedoči o nekada svakodnevnom iskustvu koje ima, kada prima pozive, pored posla brige o napuštenim psima.

Kažnjavati nesavesne vlasnike pasa

Direktorica kosovske organizacije za spasavanje pasa Arđenta Docići (Argjenta Dociqi) duže od 11 godina spašava pse sa kosovskih ulica. Ona primećuje promene unazad tri do četiri godine, a to je da sve više zbrinjava upravo napuštene vlasničke rasne pse.

Upućuje snažne kritike na račun vlade i institucija sa jedne strane i nesavesnih vlasnika pasa sa druge, i upravo kod njih vidi koren problema.

Jedna od ključnih zamerki kod institucija je izostanak krovnog rešenja, uključivanja međuopštinske koordinacije, odnosno saradnje opština i vlade. Umesto toga opštine se napuštenih životinja rešavaju teritorijalnim izmeštanjem.

„Izmeštaju životinje koje su pre svega teritorijalno orijentisane u druga područja“, ukazuje Docići.

Čak i kada neka opština bolje postupa sa napuštenim životinjama, sva je prilika da će se druge opštine rešavati njih prebacivanjem istih upravo u opštinu koja bolje radi.

„Psi se ne pomeraju sa svoje teritorije, oni se sterilišu, vakcinišu, i ostavljaju na teritoriji koju su omeđili, i to je jedino rešenje“, kaže dalje, dodajući:

„Ako se tako radi na celom Kosovu, imamo rešenje, a ako se radi pojedinačno, nema rešenja“.

Sa druge strane, ljuta je na nesavesne vlasnike pasa i protiv je olakog kupovanja rasnih vlasničkih pasa, koji se ubrzo napuštaju da bi potom jadne životinje završile na ulici.

Kupe štence za rođendan, a onda ih izbace iz kuće jer im je piškio na tepihu

Volonterka iz Prištine Valjbona (Valbona) Mustafa, ukazuje na popularnost platformi na društvenim mrežama preko kojih se kupuju popularne rase pasa, poput šarplaninaca, akite, malinoa, koje pre ili kasnije završe na ulici.

Ulice Prištine, kao i Mitrovice prepune su malinoa, posebne i superiorne vrste energičnog psa, koji iziskuje poseban trening i brigu. Situacija je slična i kada je u pitanju pitbul.

Iako na Kosovu postoji Zakon o dobrobiti životinja, ona ukazuje da prodavnice ljubimaca na Kosovu slobodno već godinama na isti način prodaju rasne pse, te da uprkos prijavama organizacija za zaštitu životinja, inspekcija i sankcionisanje zaostaje.

Upoređujući situaciju sa Norveškom, u kojoj njena rođaka nije mogla da kupi psa, zato što nije prošla šestomesečnu obuku, i porodični status nije odgovarao dobrobiti pasmine koju je želela da kupi, kazala je: „Ne želimo ovde prodavnice koje prodaju štence za rođendan, a onda ga izbace iz kuće jer im je piškio na tepihu“.

Sankcionisanje nesavesnih vlasnika – rešenje za tri problema

„Odgovorno vlasništvo mora da bude shvaćeno ozbiljno, moramo da imamo instrumente provere i kažnjavanja i samo tako možemo da ih dovedemo u red“, nadovezala se volonterka Šape Marijana Pantić-Nunan.

Primećuje da se vlasti bave samo jednim aspektom problema, a to su napušteni psi, gde su sterilizacija i kastracija ključ rešenja, kao i prihvatilište, sa čim se slaže.

„Ali, jako se malo bavimo vlasnicima, i to je naša glavna preporuka, da vlasti moraju više da usmere svoje napore ka vlasnicima, za šta čak nisu potrebna ni sredstva“, kazala je ona.

Korist od uvođenja sankcionisanja nesavesnih vlasnika pasa je višestruka.

„Ako bi na primer svaki vlasnik, koji izbaci svog psa na ulicu, platio zakonom propisanu kaznu od 500 – 5000 evra, eto fondova za sterilizaciju, i to od jedne kazne. Time se postiže trostruko rešenje – nesavesnog vlasnika dovodite u red, vaspitavaju se ostali vlasnici, dolazi se do sredstava, za prihvatilište, hranu, sterilizaciju. Ne mora hrana da stiže iz Holandije, možemo da kažnjavamo ljude koji se ponašaju neodgovorno, one koji nisu čipovali pse. Ali da bi se to uradilo, mora neko da ide da proveri. Da li to neko radi na Kosovu?“, upitala je Pantić-Nunan.

Napasti na izvor problema

Utisak je da se sve strane bave posledicama problema a da se ne bave uzrocima. Pravo rešenje bilo bi da se udari na koren problema a potom, paralelno da se pobrine i za postojeće posledice, ponavljaju aktivisti.

A Gde je izvor problema? Zašto ima toliko pasa na ulici?

Postoje dva izvora, zaključuje aktivistkinja Šape:

Jedan su psi na ulici koji se slobodno razmnožavaju zato što ne postoji program sterilizacije i kastracije i oni imaju svoje potomstvo. Drugi izvor su vlasnici koji svoje pse ne žele da sterilišu i koji ostavljaju štence na ulici, ili kada im ljubimac dosadi, izbace odraslog ljubimca, rasnog psa na ulicu“.

Konačno, zajednica onih koji brinu o napuštenim životinjama posvećena je istom cilju, ali se svaka strana bavi samo jednom stranom problema, na šta je kao problem ukazalo više aktivista i volontera.

„Dobro je imati prihvatilište, ali samo prihvatilište nije rešenje. Dobro je udomljavati, ali udomljavanjem nećemo naći dom za sve pse. Dobro je raditi sterilizacije, ali opet ne mogu one da reše problem ako se ne bavimo drugim stvarima – promenom svesti, edukacijom, ako se ne bavimo vlasničkim psima i vlasnicima“.

Direktorica Fondacije za prava životinja, Eljza Ramadani, ukazuje upravo na nedostatak sveobuhvatnog pristupa vlade, a kod opština da budu savesnije i aktivnije.

„Cilj je da se osvetli da su životinje deo ekosistema sa ljudima i da i one imaju prava. Nazivamo ih psima lutalicama, ali su to napuštene životinje, a lutaju sa namerom da ih neko pronađe. I kada dođe do napada pasa na ljude, nisu krive životinje. Krivi su ljudi koji ih napuštaju“, naglasila je Ramadani.

Problemi u primeni strategije

Zamenik ministra za lokalnu samoupravu, Arber Vokri (Arbër Vokrri), koji je istovremeno i predsednik vladine radne grupe za upravljanje situacije u vezi sa napuštenim psima, navodi da je po prvi put neka vlada na Kosovu pokušala da donese strategiju u vezi sa ovim pitanjem.

Doneto je niz mera, koje bi, ako bi se sprovele, poboljšale stanje. Među glavnim merama su sterilizacija, mikročipovanje svih životinja, izgradnja skloništa i otvaranja regionalnih centara.

Vokri kaže da se primenom strategije na prvom mestu očekuje isturanje opština u radu, uz pomoć i podršku centralnih institucija.

Dok aktivisti oštro kritikuju vladu, Vokri priznaje da političari na vlasti uglavnom vode računa o tome kako da dobiju, odnosno ne izgube glasove.

Sa druge strane, on se lično od početka u vladi zalagao da se što pre započne sa primenom strategije, ali da je prevladalo mišljenje da „ne treba žuriti“.

Vokri kao glavne probleme u kojima se zaostaje, vidi pre svega u izostanku obezbeđivanja finansijskih sredstava, što je očekivano, navodi. Opredeljeno je 10 miliona evra za sve opštine, što ne može da pokrije potrebne troškove ni na nivou jedne opštine. Takođe, iako opredeljen još pre dve godine, nije još uvek određeno ni ko će upravljati ovim fondom.

„Čak i ako jedna opština radi kako treba, onda se životinje prebacuju u tu opštinu iz drugih krajeva. Zbog toga je potrebno rešenje na centralnom nivou, da sa centralnog može da se krene prema opštinama. Toga nema“, kaže dalje ovaj zamenik ministra.

Procenjuje se da je na Kosovu između 20 i 25 hiljada napuštenih pasa, od čega je između četiri i pet hiljada u Prištini. No, to nije sve, tendencija je da će broj rasti narednih godina i to do 40.000.

„Moguće scene – prikazi strave i užasa“, upozorava Vokri.

I sam visoki zvaničnik, priznaje da će, ukoliko se ne bude nešto hitno uradilo, doći do masovnog trovanja ili do likvidacije pasa drugim načinima:

„Metode su različite, cilj je isti: da istrebe pse“.

Opština protiv zakona

Da bi pomor nedužnih životinja mogao da se desi, upozorenje je već stiglo nedavno iz opštine Vučitrn. Kako je potvrdila i zamenica gradonačelnika Severne Mitrovice Katarina Ađančić, kao i volontersko udruženje Šapa, ova opština se navodno pripremala za eutanaziju 800 pasa lutalica na njenoj teritoriji., uprkos zakonu kojim se to jasno zabranjuje.

Eutanazija je i prema kosovskom i prema međunarodnom zakonodavstvu dozvoljena samo u izuzetnim slučajevima kada pas boluje od neizlečivih bolesti kako bi se izbegla bol i patnja životinje, ili kada je po proceni struke, pas do te mere agresivan, da je njegova socijalizacija nemoguća, upozoravaju aktivisti.

„U tenderu Opštine Vučitrn nije navedena bilo kakva studija/analiza zasnovana na dokazima, činjenicama i stručnom mišljenju, odnosno nema procene zdravstvenog stanja i karakteristika individualnih životinja na osnovu koje je određen broj od 800 pasa za eutanaziju“, navelo je Udruženje „Šapa“, koje je i podnelo zahtev za hitno poništavanje tendera.

Katarina Ađančić je potvrdila da je ona uzbunila kabinet kosovske predsednice, odakle su reagovali, nakon čega je opština Vučitrn odustala od planirane likvidacije nedužnih životinja.

„Podržavamo isključivo primenu humanih i održivih metoda u tretmanu i smanjenju broja napuštenih pasa poput CNVR metode i stojimo na raspolaganju Opštini Vučitrn za konsultacije i pomoć u vezi sa tim“, navela je Šapa.

Uključiti volontere kao savetodavce

I dok predstavnik vlade ukazuje na izostanak fondova kao jedan od ključnih problema, volonteri naglašavaju da je u pitanju nesprovođenje zakona kao i izostanak mehanizama kontrole i sankcionisanja. Delimičan problem vide i u nedovoljnim resursima, odnosno nedovoljnom broju obučenih inspektora i komunalne policije.

Rešenje kojim bi se ovaj problem nadomestio jeste uključivanje volontera kao savetodavaca na lokalnom i centralnom nivou – od opština, inspekcijskih službi, do policije, i sve dok se ne formira posebna komunalna policija.

Zatraženo je da se volonteri u institucije uvedu kao savetodavci. Kao otvoreno pitanje ostaje to da li će oni ovaj rad i dalje obavljati u potpunosti volonterski, ili će se njihova pomoć kompenzovati preko pokrivanje dela troškova za dalju brigu o psima.

„Vi ne morate njima da dajete platu. Oni mogu zajedno sa komunalnim policajcima, službenicima i opštinskim inspektorima da idu na teren i mnogo bolje da razumeju situaciju na terenu nego inspektori. Mi znamo tačno koji vlasnik je koliko pasa promenio, kojeg je psa izbacio na ulicu, ko je od koga uzeo, razmnožavao, ukrštao, itd. Pse koje srećemo na ulici, mi znamo ko su njihovi vlasnici, ali šta treba da uradimo? Da idemo i da ih prijavimo, kada policija i tužilaštvo neće da reaguju?“, navodi Pantić-Nunan.

Naglašava da su volonteri spremni da pomognu institucijama, jer im je stalo do zaštite životinja, te da bi njihov rad bio još bolji kada bi sarađivali sa vlastima.

„Moramo nekako dopreti do institucija, inače ćemo ovako godinama da tavorimo“, naglasila je Marija Glasnović.

Problem lako rešiv, skloniti novac od profitera

Sadri Sopi, koji živi u Holandiji, pre oko godinu dana doneo je veliku pošiljku od 70 tona hrane za napuštene pse na Kosovu, sprovodeći i 1000 sterilizacija. U međuvremenu je osnovao u zemlji u kojoj živi i organizaciju „Anikos“. Iz Holandije, sa čestim boravkom na Kosovu, energično pokušava da se uhvati u koštac sa problemom.

On kaže da je rešenje mnogo lakše nego što izgleda.

„Problem nisu psi, već ljudi“, a to su za njega, nabraja: „Opštine, vlada, EU, i neke nesavesne organizacije“.

Jedna od glavnih prepreka je nedostatak interesovanja vlade za finansiranje zaštite životinja, ukazuje.

Umesto da se obezbede odgovarajući budžeti, vlast se povlači iza ‘administrativnih akcija’, što stvara vakuum u donošenju odluka i sprovođenju efikasnog sistema zaštite. Pored toga, mnogi veterinari su više fokusirani na profit, nego na stvarnu brigu o životinjama, tvrdi dalje, dok opštine često sklapaju ekskluzivne ugovore sa pojedinačnim veterinarima, čime se ignoriše širi pristup i saradnja sa različitim akterima.

Sopi je istakao i činjenicu da Kosovo još uvek ima status „zemlje besnila“, iako nije zabeležen nijedan slučaj ove bolesti već više od 20 godina.

„Ova oznaka koristi se kao izgovor za profitere koji ostvaruju velike sume novca kroz skupe usluge usvajanja životinja u inostranstvu, dok se istovremeno otežava proces usvajanja zbog visokih troškova i administrativnih prepreka“, naveo je u svojoj ekspertizi.

On kao ključni predlog predlaže formiranje centralnog fonda za zaštitu životinja, kojim bi se obezbedila sredstva od strane vlade, umesto da se sredstva raspodeljuju po opštinama. Ovim fondom bi moglo da se upravlja zajednički, sa mogućnošću da opštine preusmere deo svojih budžeta u ovu svrhu.

Takođe, planira se sprovođenje sterilizacija na velikoj skali, sa ciljem da se do 2025. godine obavi najmanje 10.000 sterilizacija, a po mogućstvu čak 15.000. Ovaj proces bi se realizovao kroz javni tender, čime bi se obezbedila transparentnost i omogućilo učešće svih kvalifikovanih veterinara.

Sopi predlaže i poboljšanje azila za životinje, tražeći od opština da obezbede odgovarajuće objekte za smeštaj bolesnih životinja i štenaca. Na taj način bi se sprečilo da profiteri neodgovorno postupaju sa životinjama i naplaćuju visoke troškove za njihovu brigu.

Takođe, predloženo je obavezno mikročipovanje svih životinja, čime bi se omogućila njihova lakša identifikacija i smanjili troškovi, koji bi se pokrivali iz centralnog fonda. Sterilizacije za pse sa vlasnicima trebalo bi da budu besplatne, čime bi se dodatno olakšalo smanjenje broja napuštenih životinja.

Jedan od ključnih saveta koje Sopi iznosi je potreba za saradnjom sa međunarodnim organizacijama, ambasadama i institucijama, kako bi se obezbedila dodatna sredstva za rešavanje problema.

Pritisak na kosovsku vladu da preduzme konkretne korake u rešavanju patnje životinja, kao i zajednički pokušaji da se pronađu mogućnosti za finansiranje, od esencijalnog su značaja.

Takođe, postoji mogućnost da se Evropskoj uniji obrate sa zahtevom za oslobađanje fondova koji bi obuhvatili ceo Balkan, uključujući Srbiju, Kosovo, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju.

Tvrdi da iako organizacija poziva na širu saradnju, uključujući i poznate organizacije poput StrayCoCo, koja je veoma aktivna na Kosovu, kao i FourPaws, ove su organizacije navodno do sada odbijale saradnju.

Volonteri brane ove organizacije, posebno „StrayCoCo„, kao onu koja je godinama unazad aktivna na Kosovu u zbrinjavanju napuštenih pasa putem sterilizacije. Njihov su decenijski rad na Kosovu pohvalili uz ocenu da ga obavljaju profesionalno, uključujući i saradnike sa kojima rade.

(Ne)sloga?

Predsednik vladine radne grupe za upravljanjem situacije u vezi sa napuštenim psima, Arber Vokri, konačno kao ne mali problem za aktuelnu situaciju vidi, kako kaže, u neslozi samih aktivista za zaštitu životinja.

I to u situaciji u kojoj, objašnjava, mora da postoji javni pritisak da bi se pokrenule institucije, uz obrazovanje samih građana.

„Nisam video podeljeniju kategoriju od aktivista i boraca za prava životinja. Čudno, ali je tako. Ali to treba da se promeni i da se vlada ubedi da izdvoji konkretan budžet za konkretne aktivnosti zaštite napuštenih pasa“, kaže Arber Vokri.

Aktivisti, međutim, sa izuzetkom Sopija, demantuju: „Svi mi koji trčimo, nosimo povređene pse do veterinara, tražimo serume kada ih nema na celom Kosovu, mi svi sarađujemo, jako se dobro razumemo, ni jezik nam nije problem, ni nedostatak novca, ni automobila kada želimo nešto da uradimo. Pomažemo jedni drugim beskrajno. Možda, donekle, postoji problem u sujeti nekih uspešnijih ljudi ili različitih gledišta organizacija i donatora“, navodi Marijana Pantić-Nunan.

Deo aktivista ukazuje na to da se pre radi o „nesvesnom optuživanju“ usled nedostatka koordinacije i zajedničkog rada, kao ključnog problema.

„Možda nesvesno optužujemo nekog drugog da to što oni rade nije bitno, da je bitnije ovo što mi radimo. Ne znajući u stvari da svi zajedno treba da načnemo problem sa svih strana i da je to zapravo jedini način da to rešimo, da svi zajedno napadamo problem, jer je on previše kompleksan za samo jedan pristup“.

„Životinje ne poznaju nacionalnost, religiju, rod ili bilo šta što opterećuje ljude. Ljubimci nas približavaju bez obzira na to odakle smo. I zbog toga bi vlada trebalo da bude ponosna na sve aktiviste i da joj poslužimo i kao simbol zajedništva“, poručila je Valjbona Mustafa.

Da postoji saradnja, dokazano je i ove nedelje, kada je u Prištini, na inicijativu volonterskog udruženja „Šapa“ i NVO „Casa“, održan zajednički susret volontera i aktivista iz Mitrovice i Prištine sa predstavnicima lokalnih i centralnih institucija koje se bave ovim pitanjem. Oni planiraju da zajedno uskoro izađu sa dva dokumenta – pregledom situacije i preporukama za rešavanje pitanja napuštenih pasa.

Zakonski okvir

Da rezimiramo, na Kosovu postoji nekoliko ključnih zakonskih i strateških okvira, na centralnom, odnosno lokalnom nivou, koji se bave zaštitom životinja, uključujući pse i druge kućne ljubimce, ali se oni očigledno ne sprovode.

Neki od najznačajnijih su: Zakon o staranju prema životinjama, Zakon o veterinarstvu.

U Krivičnom zakoniku Kosova, postoji član 346 o zlostavljanju životinja, uz dopunu Zakonika, kojom su pooštrene kaznene mere i kontrola humanog postupanja prema životinjama, a posebno se kao nezakonita cilja eutanazija, ili (seksualna) i druga okrutna eksploatacija životinja kao krivično delo za koje su predviđene čak i zakonske kazne.

Konačno, Strategija za upravljanje i kontrolu pasa sa i bez vlasnika predstavlja prvi dokument ovog tipa i najvažniji je za rešavanje problema „pasa lutalica“ na Kosovu. Cilj strategije je da se usklade neophodne mere koje se fokusiraju na uzroke problema sa psima lutalicama (napuštanje štenaca, ilegalni uzgoj, kontrola vlasničkih pasa), kao i na mere upravljanja trenutnim brojem pasa na ulicama.

Takođe, strategija ima za cilj da koordiniše odgovorne institucije kako bi se stvorio sistem strukturiranog i održivog upravljanja psima sa i bez vlasnika.

Comments