Kosovska predsednica razočarana je tretmanom Kosova od strane pojedinih članica Evropske unije. Smeta joj to što restriktivne mere i dalje nisu ukinute, ali i to što je kandidatura za članstvo Kosova u EU „u nekoj fioci“. Sa druge strane, kritikuje Uniju zbog odnosa sa Srbijom koja, kako kaže, „sedi na dve stolice, a pravi progres“ na putu ka EU. Predsednica Evropske komisije, sa druge strane, poručuje da je telo kojim predsedava spremno da ukine mere i pripremi mišljenje o kandidaturi, ali i da je za to potreban konsenzus članica.
Danas je u Briselu održan samit EU-Zapadni Balkan. Rezultirao je usvajanjem zajedničke deklaracije, kojom je potvrđena odlučnost EU i Zapadnog Balkana da zajedno rade na produbljivanju saradnje i ubrzanju procesa integracija.
Neposredno pre početka samita kosovska predsednica obratila se medijima.
Vjosa Osmani je kazala da je razočarana zbog tretmana Kosova od strane pojedinih članica Evropske unije.
„Glavni razlog je to što nema napretka u ukidanju mera protiv Kosova. Kao što smo videli zaključak koji će biti usvojen, ne izgleda kao da će one biti ukinute decembra“, rekla je Osmani.
Ona veruje da su mere nepravedne i da „nisu evropske“.
„Nema ničeg evropskog i zasnovanog na vrednostima u tome što se ceo narod kažnjava, čak i u vezi sa projektima za vodu za piće“, kazala je.
Pre početka samita najavila je da će se zahvaliti 2/3 zemalja koje su „Za“ ukidanje mera Kosovu, a sa druge strane, upitaće one koji nemaju takav stav:
„Šta je to evropski u kažnjavanju 1,7 miliona Evropljana na Kosovu – najevropskiju zemlju… Naš narod se i dalje kažnjava iako smo ispunili sve uslove Evropske unije“.
Kaže da je Kosovo bilo prvo u regionu koje je uvelo sankcije Rusiji.
Požalila se i na to što nema progresa oko aplikacije Kosova za članstvo u EU, iako je ona podneta još pre dve godine.
„Ipak, naša aplikacija je u nekim fiokama, ne razmatra se… Ne vidimo političku volju koja je neophodna da se podrži Kosovo na evropskom putu“, kazala je.
Pozdravila je otvaranje klastera za Albaniju i Crnu Goru. Sa druge strane, komentarišući poziv Srbiji da se oglasi sa pregovaračkom pozicijom za klaster 3, kazala je:
„Poruka koju dobija region, pogotovu narod Kosova, je da što se više usklađuješ sa Rusijom, sa Iranom, sa Kinom, praviš veći progres, otvaraš više klastera, zatvaraš više poglavlja, a ako si 100 odsto usklađen sa EU kao što je Kosovo, nema progresa“, kazala je.
Predsednik Srbije koji takođe učestvuje na samitu EU-Zapadni Balkan, danas je u Briselu poručio da očekuje otvaranje klastera 3 krajem januara, a najkasnije početkom februara sledeće godine.
Osmani je potom kazala i da je sa predstavnicima EU razgovarala o onome što je nazvala „konstantnom agresijom Srbije protiv Kosova“.
„To je protiv principa međunarodnog prava i dobrosusedskih odnosa“.
Ponovo je za diverziju na kanalu Ibar-Lepenac optužila „srpske bande“, ujedno navodeći da su napadi na „kritičnu infrastrukturu Kosova“, navodno slični napadima Rusije na Ukrajinu.
Srbiju je optužila i da sedi na dve stolice, te da „konstantno ugrožava stabilnost Zapadnog Balkana, a time i samog kontinenta“.
Rezerve o deklaraciji?
Prištinska Koha izvestila je nakon usvajanja deklaracije sa ovog samita da je Vjosa Osmani, iako se složila sa dokumentom, pisanim putem izrazila rezerve o istom.
U pismu Osmani Kosovo „izražava svoje razočarenje jer Deklaracija ne osuđuje čin agresije i terorizma na Kosovo, koji je 24. septembra 2023. počinila paravojna i teroristička grupa, uz logističku i političku podršku Srbije“, piše ovaj medij.
Osmani se u pismu osvrnula i na to što se u deklaraciji pozivaju obe strane, odnosno Beograd i Priština, na sprovođenje Osnovnog sporazuma.
„Kosovo tvrdi da se ‘obe strane’ ne mogu pominjati u ovom kontekstu, jer je Srbija to (Sporazm) odbacila i javno i putem pisama upućenih EU i njenim državama članicama“, piše Koha.
Na kraju pisma se ističe i da je Kosovo preduzelo odgovarajuće korake za smanjenje tenzija na Severu, a uprkos tome, kaznene mere prema Kosovu nisu uklonjene. Sa druge strane, navodi se da nisu preduzete mere protiv Srbije „zbog ponovljenih akata agresije“.
Fon der Lajen: Spremni smo da ukinemo mere, ali je potreban konsenzus
Odgovarajući na navode Osmani, predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, kazala je da je ova institucija spremna da pripremi mišljenje o statusu kandidata za Kosovo i da ukloni mere, ali i da je za to potreban konsenzus u Savetu, piše Koha.
„Spremni smo da pokrenemo proces, ali nam je potreban poziv Saveta da damo mišljenje. Radimo na tome i spremni smo. Isto važi i za mere. Apsolutno smo spremni da uklonimo mere, ali i ovde nam je potreban konsenzus zemalja članica, koji sada nemamo, ali vredno radimo da to dobijemo, jer je važno da i Kosovo ide napred“, rekla je Fon der Lajen, prenosi Koha.
Predsednik Evropskog saveta, Antonio Košta, sa druge strane, poručio je nakon usvajanja deklaracije da Zapadni Balkan ima svoje mesto u EU.
