Porodice koje tragaju za nestalima sa teritorije Kosova i Metohije dobile su novu nadu posle jučerašnjeg dogovora u Briselu. Predstavnici Beograda i Prištine usaglasili su formiranje Zajedničke komisije koja će olakšati primenu Deklaracije o nestalim licima i ubrzati potragu za njima. Odlazeći posrednik Evropske unije Miroslav Lajčak najavio je održavanje prvog sastanka Komisije u skorije vreme.
Više od dve decenije, mnoge porodice tragaju za nestalima tokom sukoba na teritoriji Kosova i Metohije. U regionalnoj bazi podataka nalazi se 1.608 imena čija je sudbina još nepoznata. Očekuje se da formiranje Zajedničke komisije za nestala lica, sastavljene od predstavnika Evropske unije, Beograda, Prištine i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, donese konkretne rezultate.
Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović kaže da ništa što se dešavalo na prostoru KiM nije prošlo bez direktnog ili indirektnog učešća predstavnika međunarodne zajednice kroz misije koje su imali na tom prostoru.
“Važno nam je da ovaj proces vratimo u kolosek u kojem je bio, gde smo imali rezultate, pravila, zajednički rad na lokacijama, pretragama terena, ekshumacijama, identifikacijama i saradnji sa porodicama”, kaže Odalović.
Od 2006. do 2021. godine rešeno je 1.800 slučajeva nestalih lica, uglavnom Albanaca. Međutim, proces je trenutno u zastoju, za šta Beograd krivi Prištinu, jer ovakve slučajeve ne tretira kao humanitarno pitanje.
Deklaracija o nestalim licima, koju su prošle godine potpisali Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, obavezuje obe strane na saradnju kroz Zajedničku komisiju. Upravo je juče postignut dogovor o njenom formiranju. Politikolog Ognjen Gogić ironično je prokomentarisao da se može reći da je dijalog čak i nadmašio očekivanja.
“Niko nije imao nikakva očekivanja od ovih razgovora, a ipak je postignut pozitivan ishod – saglasnost o nastavku rada na utvrđivanju sudbine nestalih lica”, kaže Gogić.
Zadatak novoformirane Komisije je da pomogne Radnoj grupi za nestala lica, koja se nije sastajala četiri godine. Komisija bi trebalo da olakša pristup međunarodnim arhivama, satelitskim podacima i drugim naprednim tehnologijama za otkrivanje masovnih grobnica.
Lajčak: Veoma sam srećan, važan korak
Miroslav Lajčak je na Iksu (Tviteru) napisao kako je “veoma srećan što su uspešno zaključili pregovore o operacionalizaciji Deklaracije o nestalim licima iz 2023. godine”.
“To je važan korak koji će porodicama doneti zatvaranje slučajeva. Uskoro ćemo organizovati prvi sastanak Zajedničke komisije”, kaže Lajčak.
Ipak, stavovi Beograda i Prištine nisu se približili u drugim temama, poput formiranja Zajednice srpskih opština (ZSO), energetike i nedavne eksplozije na kanalu Ibar–Lepenac. Poznavaoci prilika ističu da je ovaj mali pomak trebalo da pokaže da dijalog nije u potpunosti zamro, iako već godinama nema suštinskog napretka.
Politikolog Ognjen Gogić naglasio je da se govori o procesu koji je u produženom zastoju i koji je počeo da se urušava.
“O formatu Briselskog dijaloga više se ne može govoriti kao o okviru koji daje rezultate. Ušao je u fazu dekadencije, što zahteva razmišljanje o njegovoj potpunoj reformi”, smatra Gogić.
Poslednja runda glavnih pregovarača ujedno je i poslednja u ovom sastavu, jer mandat Miroslava Lajčaka, kao izaslanika Evropske unije za dijalog, ističe krajem januara.
