„Odnosi Beograda i Prištine su najveće bure baruta, a Tramp će isprobati svoj stari recept ekonomija pre politike“, piše na portalu Republika.rs, onlajn izdanja štampanog „Srpskog telegrafa“.
„Za početak, kažu dobro upućeni, Tramp će bez ikakve sumnje primeniti stari princip koji glasi: ekonomija, pa sve ostalo“, stoji u nastavku.
Grdno bi se razočarao čitalac ako je očekivao da će u narednim redovima saznati ko su te osobe koje tako jako dobro poznaju predviđene poteze buduće Trampove administracije, a koji su i za američke analitičare za sada samo na nivou spekulacija.
Ali, sagovornici Republike.rs znaju. Portal piše da ih ima više, a jedan je, ističe se i diplomata.
Pre nego krenemo dalje, setimo se gotovo horskog predviđanja budućnosti američkog političara Ričarda Grenela.
Svih onih eksperata, političkih analitičara koji su „znali“ da će Grenel biti ili američki državni sekretar, ako ne šef CIA, onda sigurno šef Saveta za nacionalnu bezbednost. I javnost su ubeđivali u to. Ništa od toga se nije ostvarilo.
To su prognozirali i kosovski Albanci, ali iz njihove perspektive.
Budući predsednik Tramp je najavio da će Ričard Grenel preuzeti funkciju izaslanika za specijalne operacije. Imenujući „hot spots“ u svetu, Tramp je spomenuo Severnu Koreju i Venecuelu. Ni Kosovo, ni Srbija nisu spomenuti.
Ni Beograd, ni Priština, rečju se ne spominju ni na 900 strana Projekta predsedničke tranzicije, poznatom kao Projekat 2025, inicijative Heritidž fondacije, zbog kojeg je Donald Tramp imao puno problema u predizbornoj kampanji. Toliko, da je tvrdio da nema ništa sa tim projektom.
Biće da ipak nisu bili u pravu svi oni koji su predviđali ili mislili da će Ričard Grenel, kao „njihov prijatelj“ dobiti „uticaj ovde“.
Ovakve spekulacije, naravno, podstaknute su i predimenzioniranom percepcijom i Beograda i Prištine o svom „velikom“ značaju u geopolitičkom pejzažu.
Spekulacije
„Kako naši sagovornici uočavaju, sličan pristup problemima ima i srpski predsednik Aleksandar Vučić“, nastavlja se dalje i dodaje „što se nas tiče, posebno je važan odnos Donalda Trampa s mađarskim premijerom Viktorom Orbanom. Jer, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Orban su lični prijatelji…“
„Nije tajna“, priča sagovornik kome nije naznačena profesija, i dodaje: „da Tramp želi da napravi, ili podrži, kako god hoćete, unutar Evropske unije jednu grupu zemalja, čija se politika u velikoj meri razlikuje od takozvane mejnstrim politike Brisela. Jedan od nosilaca tog projekta svakako bi bio i Orban…“
Tačno je da su odnosi Srbije i Mađarske daleko bolji nego pre deceniju i po. Ali, Orban je pre svega prijatelj Mađarske, kao i što je Grenel pre svega, prijatelj Amerike.
Lična prijateljstva jesu važna i u rešavanju specijalnih situacija i obezbeđivanju prostora za traženja rešenje u međunarodnim odnosima. Ali, na kraju dana nacionalni interesi preovladaju.
Baš kao što je britanski lord Palmerston, još sredinom 19 veka sumirao: „Nemamo večne saveznike, nemamo stalne neprijatelje. Naši interesi su večni i stalni i naša je dužnost da ih sledimo“.
Dakle, spomenuta teza je čista spekulacija. Spoljna politika Amerike tradicionalno ima prilično ustaljen pristup i neozbiljno je na takav način dovoditi u vezu lična prijateljstva i poteze Stejt departmenta.
Da li je verovati da će se značajno promeniti politika prema Kosovu u odnosu na Bajdenovu administraciju? Nije li se upravo Donald Tramp nedavno u Francuskoj sastao sa Vjosom Osmani?
S druge strane, apsolutno je netačna teza o „poznatosti“ poteza budućeg predsednika SAD i ideje da želi da reorganizuje odnose unutar Evropske unije. Naprotiv, sam Tramp je često u kampanji podsećao na želju da se ukupna politika države okrene unutrašnjim problemima i temama.
Jasno je pak, da je tekst zapravo, politički pamflet koji ide čak do toga da kao pozitivno za odnose Srbije i SAD, navodi „nespornu činjenicu da Beograd ima sjajne odnose sa Kinom, a oni sa Rusijom su na dobrom nivou“, pa bi Srbija „mogla da bude spona između velikih koje dele razlike“.
Ako postoji jedna jasna stavka buduće međunarodne politike SAD, onda je to Trampov antagonizam prema Kini. Kinu vidi kao ekonomskog rivala i državu kojoj Amerika želi da uvede tarife.
Nema razloga da se veruje da bi SAD bila potrebna srpska pomoć da razumeju ili da imaju kontakte sa Kinom. I zašto bi Kini bila potrebna Srbija da bi zakazali sastanak sa SAD?
Dakle, iznosi se velika zabluda o ulozi Srbije.
Odnosi Srbije i Kine, čak bi potencijalno mogli biti i štetni po Beograd, ukoliko SAD uđe u ekonomski rat sa Kinom. Projekat 2025 piše o potrebi da se smanji kineski uticaja u Evropi. Kako će to uticati na Srbiju?
Da zaključimo, ovakvim izveštavanjem se stvara obmanjujuća percepcija u javnosti o tome kako se pozicionira američka spoljna politika i koja je uloga Srbije u svemu tome.
Anonimni sagovornici
Iako je tekst blagoglagoljiv prema aktualnoj politici Beograda, ispada da se niko do sagovornika nije odvažio ili redakcija iz nekog drugog razloga nije želela da ih predstavni imenom i prezimenom.
Prema Kodeksu novinara Srbije, novinar je dužan da poštuje zahtev izvora informacija za anonimnošću. Izmišljanje anonimnih izvora je težak prekršaj standarda profesionalnog postupanja novinara.
Korišćenje anonimnih izvora informacija se generalno ne preporučuje, osim ukoliko nema drugog načina da se dođe do informacije od izuzetnog značaja za javnost.
Praksa je pokazala, da se sa upotrebom neimenovanih izvora informacija posegne najčešće kada je to način da izvor ili sam medij iznese netačne, nepotpune ili nedovoljno proverene informacije. Ako se od javnosti skriva izvor jer zapravo i ne postoji, to je ozbiljan udar na kredibilitet novinara i medija.
U ovom slučaju, reč je i nepotpisanom mišljenju, pa je od čitaoca osim imena „dobro obaveštenih sagovornika“, skriven identitet i autora teksta. Samo on zna zašto nije potpisao.
Tekst objavljen na Republika.rs, a bombastično naslovljen: „Sve se menja i na Balkanu: Povratak republikanskog predsednika u Belu kuću doneće promene i u našem regionu“ – je zapravo mišljenje koje nije podupreto činjenicama. Ovo je spin, moguće i lažna vest. Spekulacija, u svakom slučaju.
