Motiv povratka Jasmina Savić u Prizren bio je pokretanje krojačke radionice Eparhije raško-prizrenske, koja će se nalaziti u Velikoj Hoči. Ova radionica ima poseban značaj za očuvanje tradicije i zapošljavanje žena iz ruralnih krajeva, a Mitropolit Teodosije insistirao je da bude baš u Velikoj Hoči, gde će se proizvoditi mantije za monaštvo i sveštenstvo, uz modernizaciju dizajna baziranu na tradicionalnim vezovima i ornamentici iz manastira.
Nakon mnogo godina provedenih izvan svog rodnog grada, Jasmina Savić se vratila u Prizren kako bi nastavila tradiciju. Eparhija raško-prizrenska pokrenuće krojačku radionicu u Velikoj Hoči. Ova radionica biće mesto u kojem će se proizvoditi mantije za monaštvo i sveštenstvo, kao i druge rukotvorine koje čuvaju kulturno nasleđe Prizrena i okoline.
„Motiv mog dolaska u Prizren bio je da nastavimo tradiciju. Pokreće se krojačka radionica koja će proizvoditi mantije za naše monaštvo i sveštenstvo. Biće to program koji će predstaviti naše kulturno blago, kao što su vezovi i ornamentika iz naših manastira, ali u savremenijem obliku“, kazala je Jasmina.
Krojačka radionica u Velikoj Hoči nije samo prilika za očuvanje tradicije, već i za otvaranje novih radnih mesta, naročito za žene iz ruralnih krajeva. Jasmina smatra da je zapošljavanje žena veoma važno, jer se često suočavaju sa teškoćama na tržištu rada.
„Žene iz ruralnih krajeva teže se zapošljavaju, a naš cilj je da kroz ovu radionicu pokažemo bogatstvo našeg nasleđa i talenat žena koje su izuzetno kreativne. One prave umetničke radove, kao što su šarena jaja, slavski kolači i druge rukotvorine. Kroz ovu radionicu želimo sačuvati originalnu verziju Prizrenskih nošnji, kao što su dimije, mafes, nanule, koje su naše bake nosile i hodale po Prizrenskoj kaldrmi”, kaže Jasmina.
Crkva je naš temelj i mesto okupljanja
Za Jasminu, život u Prizrenu danas je značajno drugačiji nego što je bio pre mnogo godina. Iako je grad prepun promena, ona ističe da su temelji zajednice ostali isti, a crkva je i dalje glavno mesto okupljanja.
„Što se srpske zajednice tiče, crkva je baza, mesto okupljanja i mesto gde se sve aktivnosti odvijaju. Zbog toga je crkva postala centralno mesto za nas“, kaže Jasmina.
Nedeljna liturgija u crkvi Svetog Đorđa, Bogorodici Ljeviškoj ili u bogosloviji postala je jedan od najvažnijih trenutaka u životima mnogih Srba.
„Svake nedelje služi se liturgija. Nakon toga, okupljamo se na ručku, što je naš nedeljni skup. Razmenjujemo informacije, pitamo se gde su ljudi koji nisu došli, što se dešava, šta ima novo… Crkva je baza i ujedno mesto gde se odvija većina naših aktivnosti“, kaže Jasmina.
Jasmina se osvrnula i na značaj bogoslovije koja je već decenijama ključna za obrazovanje mladih u Prizrenu.
„Mi smo, kao Prizrenci, oduvek bili ponosni na naše đake. Naši đaci su izneli mnoge važne ličnosti, pa čak i patrijarhe. Deca koja pohađaju bogosloviju nastavljaju da gaje Prizrenski duh i misiju koju je započeo čika Sime Igumanov. On je ostavio neizbrisiv trag“, ističe Jasmina.
Povećanje broja turista i vernika koji dolaze u Prizren i obilazi svetinje je još jedan pozitivan aspekt. Jasmina veruje da će to doprineti boljoj budućnosti za sve u Prizrenu.
„Veoma je važno da ljudi dolaze i vide Prizren, jer se percepcija o Prizrenu menja kada ljudi prvi put dođu. Svako ko prošeta Prizranskom kaldrmom i oseti gradski duh, želi ponovo da se vrati. Prizren je sve popularniji, i svake godine imamo sve više posetilaca. Mnogi ostanu, interesuju se za grad, žele da pomognu, i nadam se da će kroz dalje aktivnosti neki ljudi odlučiti da ostanu ovde.“
Iako je Prizren danas mnogo različitiji od onog što je bio pre više godina, Jasmina ističe da su odnosi sa komšijama dobri.
„Nemamo problema sa komšijama. Prizrenci su posebni ljudi, i ja sam se vratila u deo grada odakle sam potekla, gde sam srela svoje komšije i školske drugarice. I dalje pijemo kafu zajedno i zaista nemamo nikakvih problema“, dodaje ona.
Jasmina se nada da će se stvoriti bolji uslovi za život Srba u Prizrenu, kao i za turiste i vernike.
„Svi koji dođu žele da ostanu. Potrebno je samo da se napravi ambijent, da ljudi koji dođu imaju mogućnost da žive i da mladi ostanu ovde sa porodicama. Nadamo se da će se otvoriti škola na srpskom jeziku i da će grad ponovo oživeti kao što je to bilo nekada“, zaključila je Jasmina Savić iz Prizrena.
