Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je da se Srbija nalazi na ključnoj raskrsnici za integraciju u EU, kao i da je civilno društvo od izuzetnog značaja na putu ulaska Srbije u tu međunarodnu organizaciju.
Žiofre je, na sastanku Zajedničkog konsultativnog odbora EU – Srbija, istakao da civilno društvo predstavlja katalizator demokratskog upravljanja i vladavine prava.
„Mora da postoji konsenzus građana Srbije kada je reč o pristupu Evropskoj uniji. Civilno društvo je ključan partner u očuvanju vrednosti Evropske unije“, rekao je on.
Žiofre naglašava da se proces proširenja vratio na vrh političke agende Evropske unije što, prema njegovim rečima, našoj zemlji pruža šansu da ubrza svoje reforme i produbi svoj angažman u EU. „U tom smislu želim da pozdravim planirano ubrzanje reformi sa ciljem da se do kraja 2026. godine završe sve unutrašnje reforme potrebne za pristupanje EU. To je ambiciozan, ali ostvariv cilj“, naveo je.
Kako kaže, za pristup Evropskoj uniji biće potreban konsenzus svih preduzeća, političkih snaga i civilnog društva.
„U kontekstu pozitivnih dešavanja u drugim zemljama proširenja, ovo je prilika koja se ne sme propustiti. Više nego ikada važno je da članstvo u Evropskoj uniji postane strateški izbor ove zemlje“, rekao je Žiofre, osvrćući se na ratne sukobe između Rusije i Ukrajine.
Podsetio je da se među glavnim zaključcima Izveštaja Evropske komsije za Srbiju 2024. nalazi napredak u reformama vladavine prava i normalizacija odnosa sa Prištinom. „Srbija je ispunila početne standarde za Klaster 3 i on je tehnički spreman za otvaranje“, istakao je Žiofre.
Napredak je, kako kaže, postignut i u pogledu ekonomskih kriterijuma, a nedavno dobijeni kreditni investicioni rejting je dokaz za to.
„Drugi pozitivni primeri su usvajanje strategije za borbu protiv korupcije, nastavak implementacije reformi u oblasti pravosuđa. Pozitivno smo konstatovali određeni napredak u vezi sa poglavljem koje se tiče migracija.Takođe, Srbija pruža humanitarnu pomoć Ukrajini i sarađuje sa Evropskom unijom“, rekao je on.
Govoreći o negativnim ocenama Evropske komisije, Žiofre kao glavne probleme ističe nedovoljnu transparentnost i nezavisnost pravosuđa, kao i nedostatak brobe protiv korupcije, ali i slobode izražavanja.
„Jasno je da Srbija želi da se priključi Evropskoj uniji, ali mora tu da bude proaktivnija. U pravosuđu vidimo da su određene reforme otpočete i zakoni usvojeni. Ukoliko govorimo o zapošljavanju i dalje nije sve obuhvaćeno, jer treba da se osigura da su karijere u potpunosti zasnovane na zaslugama“, rekao je Žiofre.
Naglašava da Srbija mora da pokaže jaču političku volju kada je reč o suzbijanju korupcije na visokom nivou, kao i da je neophodno poboljšanje izbornog procesa.
„I za Srbiju i za Kosovo, put ka proširenju i napretku dijaloga koji vodi ka normalizaciji odnosa, mora da ide ruku pod ruku sa spoljnom politikom. Žalimo što nije bilo napretka u skladu sa stavovima Evropske unije. Srbija i dalje ima odnose sa Rusijom, intenzivirane veze sa Kinom, uključujući sporazum o slobodnoj trgovini što izaziva stratešku zabrinutost“, kazao je Žiofre.
Šef Delegacije Evropske unije izrazio je nadu da će Srbija nastaviti da čini bitne korake na putu ka Evropskoj uniji i poručio da snažno civilno društvo nije pretnja moći, nego partner u izgradnji čvrste demokratije.
Sastanku su prisustvovali i predsednik Evropskog ekonomsko-socijalnog komiteta Oliver Ropke, kao i ministarka za evropske integracije Tanja Miščević.
Sastanak je organizovan u Privrednoj komori Srbije, a glavne teme su aktuelno stanje u odnosima između Srbije i Evropske unije u procesu pristupanja i nalazima Izveštaja o Srbiji za 2024. godinu. Skup organizuje Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.
