Medijska pismenost kao sposobnost razumevanja i interpretacije medijskih sadržaja danas je neophodna veština. Dezinformacije ili širenje lažnih vesti s namerom da se obmane ili manipuliše javnost, predstavljaju ozbiljan izazov u savremenom društvu.
Danas su mladi izloženi velikom broju informacija, koje dobijaju preko društvenih mreža ali su u manjoj meri konzumenti tradicionalnih medija – radija i televizije.
Miljan Stanišić iz NVO „Domovik“, koja se jednim delom bavi unapređenjem medijske pismenosti, smatra da zbog prijema velikog broja različitih informacija, postoji osnovana bojazan na koji način ih mladi ljudi procesuiraju.
„Iz tog razloga je bitno da imamo kontinuiranu edukaciju u vezanu za medijsku pismenost i kritičko razmišljanje. Samo jedan od modelana koji način to znanje i te veštine mogu da se stiču, je kroz neformalno obrazovanje i kroz organizaciju različitih radionica. Međutim jako je značajno da ovakav format danas postoji i kroz formalno obrazovanje. Neki od modeliteta postoje kroz različite izborne predmete u Gimnazijama. Ali mislim da treba da radimo još više kako bi se ovaj format uspostavio i u osnovnim i drugim srednjim stručnim školama“, kaže Stanišić.
Predlaže rad u okviru sekcija ili kroz aktivnosti učeničkih parlamenata. To je po njegovom mišljenju jedan prijemčiviji način koji ih može privući da uče i saznaju više o medijskoj pismenosti.mladi danas nisu samo konzumenti već i kreatori različitih informacija.
„Zato je jako bitno da mlad čovek razume neke etičke norme, kako bi i on na pravi način kreirao taj sadržaj i da ne bi negativno uticao na pojedinca ili na zajednicu. Kada govorimo o takvim formatima, mi kao organizacija osim što kontinuirano radimo na organizaciji radionica, napravili smo i medijski portal „lider onlajn“. Pokušali smo da damo medijski prostor u kome se afirmativno govori o talentima i nekim vrednostima koje nose mladi ljudi, ali sa druge strane da te sadržaje kreiraju mladi ljudi i na taj način stvore jedan sopstveni ambijent u kome promovišu zdrave vrednosti i na takav način u stvari i pružaju kvalitetne informacije“
Uticaj društvenih mreža na različite aspekte života sve je češći predmet proučavanja stručnjaka, ali i tema u javnosti, pa i popularnoj kulturi. Približavamo se periodu u kojem mladi neće poznavati svet bez društvenih mreža. Koliko mladi veriju medijima i mogu li da prepoznaju tačnu vest od dezinformacije.
Nikolija Rakić učenica druge godine mitrovačke Gimnazije kaže da se mladi danas najčešće informišu putem društvenih mreža jer je to najbrži način informisanja li smatra da to ne znači isključivo da su na pravom putu da dođu do tačne informacije.
„Naravno mi smo u određenoj meri svesni da te informacije nisu tačne ali kao i ostatak društva i mi podležemo tome pogotovu što smo mladi i neiskusni. Naravno da su tradicionalni mediji značajniji od društvenih mreža, pogotovu oni koji su dugi niz godina na našem prostoru, koji proveravaju svoje informacija. Mnogo govori o tome i prošlost medija u smislu da li su ranije plasirali dezinformacije ili tačne informacije. Uglavnom imamo medije koji su se detaljno bavili temama i nikada nije došlo do toga da su plasirali neku dezinformaciju, tako da mi njima u potpunosti verujemo, ali smo i dalje pod uticajem društvenih mreža koje kruže. Verujemo i njima dok se ne uverimo u suprotno. To je veliki problem zato što je konstantno tu“, kaže Nikolija.
Medijska pismenost je deo formalnog obrazovanja, koja se kao nastavna jedinica „jezik,mediji i kultura“, izučava u Gimnaziji u okviru srednjeg obrazovanja.
„Naime u Gimnaziji postoji predmet jezik, mediji i kultura, koji nama omogućava da steknemo određenu medijsku pismenost odnosno kako da razlikujemo dezinformacije i tačne informacije, kako funkcionišu mediji, ko proverava informacije, ko proverava uopšte te medije koji plasiraju nama određene informacije. To je svakako jedan od predmeta koji je nama pomogao kako da imamo uvid u medijsku pismenost i jako nam zanači“
Zajednički stav civilnog sektora, novinara i obrazovnog sistema je da treba raditi na unapređenju informisanja mladih, kao i na kreiranju kvalitetnijeg medijskog sadržaja za mlade i o mladima, oslanjati se više na činjenice i mogućnosti da se reaguje na dobijene informacije i obučiti mlade da kritički promatraju i prosuđuju plasirani sadržaj u medijima.
