U Briselu je danas održan sastanak Savet EU za spoljne poslove posvećen odbrani, tokom kojeg se razgovaralo o vojnoj podršci Evropske unije Ukrajini i odbrambenoj spremnosti i pripremljenosti Unije.
Nakon internih razgovora na nivou 27 država članica EU, ministri odbrane EU razgovarali su sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom, koji je prvi put učestvovao na sastanku, a putem video konferencije i sa ministrom odbrane Ukrajine Rustemom Umerovom i savetnikom ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za strateška pitanja Aleksandrom Kamišinom.
Tokom sastanka bilo je reči o odbrambenoj spremnosti i pripremljenosti EU nakon izveštaja bivšeg finskog predsednika Saulija Nineste o jačanju civilne i vojne spremnosti i pripremljenosti Evrope. U tom kontekstu razmotreni su napori za jačanje odbrambene spremnosti EU i sveukupne spremnosti protiv kriza, a ova diskusija, kako se dodaje u saopštenju, poslužiće za pripremu predstojeće Bele knjige obudućnosti evropske odbrane.
Ministri su se dotakli i pitanja Evropskog mirovnog fonda, kojim se poboljšava sposobnost EU da deluje kao globalni pružalac bezbednosti, a razgovarali su i o korišćenju druge tranše iz takozvanog neočekivanog profita, odnosno neto profita koji potiče od neočekivanih i vanrednih prihoda centralnih depozitara hartija od vrednosti u EU, kao i iz primena restriktivnih mera EU.
Na stolu je bila i tema nastavka podrške za obuku kroz Misiju vojne pomoći EU za podršku Ukrajini, navodi se u saopštenju Saveta EU. Takođe odobreni su zaključci o strateškom pregledu Stalne struktuisane saradnje (PESCO), koji je deo bezbednosne i odbrambene politike EU u kojoj 26 nacionalnih oružanih snaga teži strukturnoj integraciji.
Ovim zaključcima potvrđuje se uloga PESCO kao ambicioznog okvira za produbljivanje saradnje u oblasti odbrane među državama članicama i naglašava da je, kako bi PESCO ostao u centru odbrambenih napora EU, potrebno da se on ažurira u svetlu novih inicijativa i politika EU, posebno onih koje proizilaze iz strateškog kompasa EU.
“U tom cilju, trenutnu listu od 20 obavezujućih PESCO obaveza treba ažurirati i pojednostaviti. U budućnosti, revidirani set obaveza može biti strukturiran oko ključnih oblasti kao što su: potrošnja i investicije u odbranu, razvoj sposobnosti, naoružanje i industrijska saradnja i operativna dimenzija”, navodi se u saopštenju.
U zaključcima se naglašava važnost približavanja Ukrajine odbrambenim inicijativama EU i poručuje da bi PESCO trebalo da doprinese širim naporima EU usmerenim na rešavanje vojnih potreba Ukrajine.
“Učešće Ukrajine u PESCO projektima trebalo bi da bude olakšano, u okviru trenutnog pravnog okvira. Ovo bi podržalo jačanje saradnje, što bi dovelo do progresivne integracije ukrajinske odbrambene tehnološke i industrijske baze u EDTIB (Evropsku odbrambenu tehnološku i industrijsku bazu)”, navodi se u saopštenju.
U Briselu je danas u Upravnom odboru Evropske odbrambene agencije (EDA) održan i sastanaka ministara odbrane EU, kojim je predsedavao visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj kao šef agencije.
Pored opšteg budžeta EDA za 2025. godinu, plana zapošljavanja i trogodišnjeg okvira planiranja, ministri su odobrili izveštaj o koordinisanom godišnjem pregledu odbrane za 2024. godinu, koji predstavlja ključne nalaze i preporuke koje proizilaze iz analize potrošnje na odbranu i planova za odbranu država članica, uključujući njihovo usklađivanje sa prioritetima razvoja kapaciteta EU za 2023. godinu Tokom razgovora visoki predstavnik EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozep Borelj istakao je da je vojna podrška EU i njenih država članica dostigla više od 45 milijardi evra i da je EU skoro dostigla cilj od milion artiljerijskih metaka isporučenih Ukrajini.
Borelj je rekao da EU treba da “više, bolje i na više evropski način” i ocenio da Evropska investiciona banka može da igra ključnu ulogu u podršci odbrambenim inicijativama, a da je imperativ da EU bez odlaganja primeni Evropsku odbrambenu industrijsku strategiju i usvoji Program evropske odbrambene industrije do sredine 2025. godine.
Borelju je ovo bilo poslednje učešće u svojstvu šefa evropske diplomatije na Savetu za spoljne poslove i on je tom prilikom podsetio na sve što je urađeno u proteklih pet godina, navodeći kao primer da je pokrenut Evropski mirovni fond, preko kojeg je pružena podrška za više od 20 zemalja širom sveta, a ne samo za Ukrajinu, kao i da je postignut dogovor oko strateškog kompasa.
“To je bilo odobreno manje-više u isto vreme kada je Rusija započela agresiju na Ukrajinu. U to vreme niko nije pričao o bezbednosti i odbrani. To je bio prvi put da smo pokrenuli ideju da bezbednost i odbrana moraju da budu visoko na dnevnom redu EU”, rekao je Borelj.
Podsetio je i da su ojačani kapaciteti EU za sajber i hibridne pretnje i da su poboljšane njeni odbrambeni kapaciteti i ojačana evropska odbrambena industrija. Istakao je i da je objavljena Evropska odbrambena industrijska strategiju i da je odbrambena industrija određena kao prioritet u razvoju industrijskih sektora.
“Pokrenuli smo važne misije i operacije za upravljanje krizama u Crvenom moru, Mediteranu, Mozambiku, Moldaviji, Jermeniji i obučili smo oko 70.000 ukrajinskih vojnika. Danska je odustala od izlaska iz odbrane i pridružila se Evropskoj odbrambenoj agenciji. Novi partneri izvan EU nastoje da unaprede saradnju u oblasti bezbednosti i odbrane”, zaključio je Borelj.
