Kurti nema šta da ponudi svojim glasačima za izbore u februaru, osim onoga što preduzima na Severu Kosova, na koji je stavio metu, kazao je nedavno srpski premijer Miloš Vučević. Njegovo mišljenje u ovom delu, prema izjavama, deli opozicija na Kosovu, koja gotovo sve poslednje postupke kosovskog premijera na Severu pripisuje „Kurtijevoj propagandi“ i njegovim „predizbornim akcijama“. Da li su u pravu?
Piše: Dragana Vukosavljević
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, raspisala je nove redovne parlamentarne izbore za 9. februar 2025. godine.
Inače, trenutna vlast na Kosovu prva je od 2008. godine koja se nije prevremeno raspala i koja na izbore ide sa prvim punim četvorogodišnjim mandatom.
U danu kada je kosovska predsednica odredila datum izbora, najavila je i početak predizborne kampanje – nakon nove godine, odnosno kalendarskih januarskih praznika.
Ipak, sve je više mišljenja da se sa njom krenulo pre, čak mnogo pre samog raspisivanja izbora.
Opozicija obećava promene
Tako su vodeće opozicione stranke na Kosovu počele još u tom avgustu sa političkim parolama i pozivima građanima da 9. februar naprave danom koji će najpre doneti promene, novo poglavlje za Kosovo, ali i da se taj dan upamti po „odlasku jedne neodgovorne vlade…“.
Gotovo svakodnevno lideri ovih stranaka održavaju skupove i sastanke sa građanima, poljoprivrednicima, preduzetnicima, aktivistima u raznim opštinama na Kosovu južno od Ibra, ali i u inostranstvu gde je uveliko rasprostranjena kosovska dijaspora.
U septembru je lider AAK Ramuš Haradinaj otputovao u Švajcarsku i na sastanku sa tamošnjom kosovskom dijasporom, javno predstavio svoja četiri stuba svog budućeg programa, obećavši „jake promene“, sa kojima je potom upoznavao građane i na lokalu.
Svoj program je ove nedelje uz parolu „Turneja promena“, predstavio najpre u Prištini i Ljumir Abdidžiku predsednik LDK, koji je sa istim programom potom obilazio i druge opštine.
A svoju viziju za Kosovo, mesecima uveliko predstavlja i PDK, odnosno njihov kandidat za kosovskog premijera, Bedri Hamza, inače aktuelni gradonačelnik Južne Mitrovice. Njegov je slogan „Kosovo može bolje“, sa kojim turneju pravi takođe po raznim opštinama, ali i u inostranstvu.
1 od 3
A poslednje aktivnosti vladajuće stranke na Kosovu, takođe upućuju na to da je izborna kampanja uveliko počela.
Stavili potpis na proleće, na jesen pesma stara
Ipak, aktivnosti i poruke Samoopredeljenja na skupovima koje oni održavaju, umnogome se razlikuju od onih koje šalje kosovska opozicija.
Glavni aduti vlasti u ovoj predizbornoj atmosferi, čini se, su Sever Kosova, Srbi, Srbija odnosno „srpski neprijatelj“, te protivljenje formiranju Zajednici opština sa srpskom većinom, a tu su i iznenadne najave povećanja penzija i plata.
Najmanje je tri puta samo tokom ovog meseca aktuelni predsednik Skupštine ponovio kako Kosovo neće pristati na ZSO koju predlaže EU jer je to interna stvar Kosova, a posebno uočljiva je poslednja izjava kosovskog premijera da je to zadatak lokalnih samouprava „ako neke žele da se ujedine“, a ne vladin.
Opozicija koja smatra da su ovakve i slične izjave, a koje se tiču Dijaloga i sporazuma koji Priština vodi sa Beogradom, isključivo izjave koje aktuelna vlast koristi u izborne svrhe, a njima dodatno Kosovo uvlači u sukob sa međunarodnom zajednicom, najpre saveznicima.
Tako je Besnik Tahiri iz AAK krajem oktobra podsetio upravo Gljauka Konjufcu da je njegov potpis jedan od tri u pismu obećanja izvestiteljki za Kosovo Dori Bakojani poslatom u martu, pre nego da ona preporuči prijem Kosova u Savet Evrope.
Letnji safari
Više od dva meseca pred raspisivanje izbora, kosovske vlasti aktuelizovale su nakon 25 godina, pitanje otvaranja za saobraćaj glavnog ibarskog mosta u Kosovskoj Mitrovici i u tome mesecima bile uporne, uprkos otvorenom protivljenju zemalja Kvinte, EU, KFOR-a, ali i srpske strane. Poruka kosovskih vlasti bila je most će se otvoriti.
Gotovo svakodnevni su bili obilasci na ovom mostu. Štaviše, započelo se i sa njegovim uređenjem, te proverama izdržljivosti.
Tema je utihnula krajem avgusta, simptomatično – nakon posete šefa CIA Kosovu, Vilijama Bernsa.
Da se otvaranje ovog meseca neće ni desiti, već je i predviđala AAK, odnosno pojedini članovi te stranke.
Palj Ljekaj sve najave o mitrovačkom glavnom mostu, ocenio jednom od „Kurtijevih predizbornih akcija“.
Slede gotovo svakodnevne nenajavljene posete visokih kosovskih zvaničnika Severu, najpre više ministara od kojih su se posebno izdvajali – Dželjalj Svečlja i Eljbert Krasnići. Od raspisivanja izbora, na Severu je čak dva puta boravio sam kosovski premijer.
Posebno je Gazivodsko jezero postalo omiljena destinacija i za građane sa juga, kao i za ministre. Divili su se lepotama i ‘oslobođenju’ Ujmanija, kako nazivaju ovaj biser Ibarskog Kolašina, koji je pravila nekadašnja SFRJ. Priređivali su manifestacije, delili video materijale preko društvenih mreža, uz poruke da to pripada Kosovu i da nema više „srpskih kriminalaca“.
Krajem avgusta, samo par dana od raspisivanja izbora, dolazi do sinhronog zatvaranja ključnih administrativnih srpskih institucija, opština, PIO fonda, Kancelarije za KiM, a u istim objektima otvaranje kosovskih institucija.
Tu je i iseljavanje srpskih porodica iz stanova iz kojih su se devedestih iseljavali Albanci.
U severnom delu Mitrovice, u istom je periodu otvorena i kosovska Pošta, nakon što je prethodno srpska u ovoj, ali i drugim severnim opštinama – zatvorena.
U centru Kosovske Mitrovice otvoreno je više albanskih lokala, trgovinskih i ugostiteljskih.
Tokom ista dva meseca otvoren je restoran brze hrane „Heb’s“, poslastičara „Missini“, market „Meridian“, manje tržne radnje, ali i kosovsko osiguravajuće društvo, filijale banaka.
Mušterije i gosti u ovim lokalima isključivo su Albanci, a zbog načina na koji su oni otvoreni, Srbi ih u većini izbegavaju.
Izbegavaju i novootvorene benzinske stanice na Severu, albanskih firmi, nakon prethodnog zatvaranja srpskih zbog ilegalnog poslovanja.
U istom je periodu potpisan sporazum o izgradnji 200 kuća za manjinske zajednice na Severu.
Kosovske vlasti najavile su i otvaranje manje ambulante u Bošnjačkoj mahali, a lokalna samouprava ubrzano uređuje gradsku infrastrukturu.
S tim u vezi, ove su nedelje preuzete u nadležnost od strane Opštine Severna Mitrovica i jedine dve javne garaže, kojima je sve do zatvaranja rukovodila PO opštine Kosovska Mitrovica.
Kosovo je nakon 17 godina ravnopravno član Sporazuma CEFTA, gde ih više neće predstavljati UNMIK. Zauzvrat, Priština je nakon više od godinu dana omogućila uvoz robe iz Srbije, ali ograničen – samo na Merdaru. Ovaj ‘pomak’ – sebi u zasluge pripisuje Nemačka; što zbog ideje, insistiranja na ukidanju usmene odluke o zabrani uvoza gotovih proizvoda iz Srbije, do truda da kosovskoj carini obezbedi skener, kojim će se proveravati roba koja iz centralne Srbije ulazi na Kosovo; sa druge strane, što ni srpske vlasti nisu otežavale pun status Kosova u CEFTA-i.
Samoopredeljenje se nedavno pohvalio i trenutnim stanjem uvoza robe na Kosovo, odnosno time da Srbija više nije u Top 5 uvoznika, što je ranije bio slučaj.
Vlasti u Prištini izveštavale su o, do sada i dalje nepotvrđenim, sumnjivim kretanjima srpske vojske i žandarmerije u blizini prelaza, premda je Srbija sve to demantovala.
Sever, Sever i Sever
Opozicija na Kosovu smatra da aktuelna vlast poslednje postupke i samu temu Severa Kosova koristi isključivo u izborne svrhe.
Takođe, poznavaoci prilika smatraju i da kosovski premijer radi svog izbornog efekta direktno koristi Kosovsku policiju, zatim i temu jačanja ekonomskog razvoja otvaranjem albanskih lokala na Severu, pitanje otvaranja mosta, ali i nedavno sihrono zatvaranje više srpskih institucija, a sve to pred sam kraj ovog četvorogodišnjeg mandata.
Da se trenutna aktuelna vlast fokusirala samo na Sever, posebno je istakla kosovska opozicija na jednoj od poslednjih skupštinskih sednica.
„Oni nemaju o čemu da pričaju. Kad god treba da razgovaramo o socijalnim pitanjima i slično, vraćamo se na most, Sever, Zajednicu“, poručio je tada poslanik iz AAK.
Da su teme Severa u poslednje vreme – „deo propagande Aljbina Kurtija“, smatra i predsednik PDK.
Nedavno je ovo pitanje komentarisao i Ljuljzim Peci iz Instituta KIPRED, koji je čak kazao da će i naredni Kurtijevi potezi verovatno zavisiti od procena njegove popularnosti u periodu pre izbora.
On nije isključio mogućnost i da potez bude, ono što se smatra crvenim linijama, a to su škole i bolnice:
„To je opcija koja može biti moguća, ukoliko proceni da mu popularnost opada“.
I Beograd istog mišljenja, bojazan za sledeće korake
Da se predizborna atmosfera vladajuće stranke na Kosovu trenutno koncentrisana oko pitanja Severa Kosova – misli i Beograd.
Shodno tome, posebno se Beograd, prema izjavama najviših tamošnjih zvaničnika – pribojava poteza kosovskih vlasti i mogućnosti dodatnih podizanja tenzija kako se opšti izbori na Kosovu približavaju.
I oni u većini kao opciju ne isključuju ulazak kosovskih vlasti u dve vodeće srpske institucije a to su – prosveta i zdravstvo.
Prvi čovek Vlade Srbije za Kosovo, Petar Petković, poslednjih meseci gotovo na svim sastancima sa međunarodnim faktorima u Beogradu ponavlja ‘bojazan’ da će „u službi predizborne kampanje, iz Prištine uslediti pojačane aktivnosti na štetu srpskog naroda, njihova zastrašivanja i izazivanje novih kriza i tenzija na terenu“.
„Osim mržnje prema Srbima i antisrpskog raspoloženja u svim segmentima, Kurti nema šta drugo da ponudi“, kazao je Petković na jednom od svojih nedavnih sastanaka.
Aktuelni srpski premijer vidi određenu dozu nervoze kod kosovskog premijera u susret opštim izborima, te mu je zabrinjavajuće to što će verovatno i nastaviti sa „stvaranjem nepodnošljivih uslova za Srbe“.
Miloš Vučević u jednoj od izjava u septembru kazao je i da je sledeći cilj kosovskih vlasti – „ukidanje Univerziteta Priština, koji se nalazi u Mitrovici“.
„Neće odustati, ići će do vrtića i obdaništa, neće stati. Kurti nema šta da ponudi svojim glasačima osim ovoga. On ima metu na sever Kosova“, kazao je Vučević.
Osećaju li se ove prognoze i na terenu?
Kurtijeva politika prema Severu Kosova postala je centralni stub njegove kampanje, smatra Zoran Savić iz Nevladine organizacije „Aktiv“ iz Severne Mitrovice.
Predizborna kampanja kosovskog premijera Aljbina Kurtija ove godine donosi oštar fokus na sever Kosova, regiju koju on sve češće opisuje kao da je reč o teritoriji koju je ‘osvojio’
U takvom zamahu kampanje se ne brine o uticaju svih poteza na zajednicu koja je na Severu u većini, a to su Srbi, smatra ovaj Mitrovičanin.
Zabrana upotrebe dinara, prekid uvoza srpske robe, zatvaranje pošta, banaka i drugih institucija povezanih sa sistemom Republike Srbije samo su neki od koraka koji otežavaju svakodnevni život građana na severu, napominje on.
U iste svrhe vladajuća partija, mišljenja je Savić, koristi i instituciju koja bi trebala da štiti prava svih zajednica – Kosovsku policiju.
„Kosovska policija je instrumentalizovana institucija i ona se koristi kao političko oruđe za sprovođenje unilateralnih i nekoordinisanih odluka, a to je najzad primetila i američka ambasada, koja je isto istakla u jednom od svojih saopštenja“, navodi za KoSSev.
A osim institucionalnih pritisaka, dodaje Savić, kampanja Samoopredeljenja se ogleda i u tome što ministri iz vlade koju vodi Aljbin Kurti često obilaze sever Kosova, predstavljajući ga na društvenim mrežama kao „osvojenu teritoriju“.
„Ove posete, često propraćene određenim medijskim ekipama, podsećaju na trijumfalističke parade, dok se građanima šalje jasna poruka o dominaciji“.
Savić smatra da je i otvaranje prodavnica, restorana brze hrane i poslastičarnica u centru Severne Mitrovice – „deo očiglednih pokušaja da se simulira normalizacija“.
„Postoje čak i tvrdnje da su pojedini gosti u ovim lokalima navodno plaćeni kako bi stvarali veštačku gužvu i iluziju multietničkog grada“, tvrdi ovaj Mitrovčanin.
Osvrnuo se i na video materijale koje Samoopredeljenje plasira na društvenim mrežama u kojima se, kaže, naglašava „kako se disciplinuje Sever“.
„U suštini, Kurtijev politički fokus na sever Kosova ne odražava težnju za integracijom i zaštitom svih građana, već političku strategiju polarizacije i pridobijanja glasova. Umesto da se sever posmatra kao deo Kosova sa specifičnim izazovima koji zahtevaju dijalog i koordinaciju, koristi se kao bojno polje za jačanje predizborne retorike i diskreditaciju Srba“, opšti je njegov utisak.
To svakako, istakao je, ne doprinosi stabilnosti, već podstiče duboko nepoverenje i izolaciju.
Daleko je 9. februar a do tada može biti još tenzičnih poteza, smatra Savić, uz bojazan da bi se „Kurtijevo osvajanje Severa“ moglo dopuniti prisvajanjem školstva i zdravstva.
To bi uradio i po cenu dodatnog otežavnja života sopstvenim građanima.
„Za srpsku zajednicu, 9. februar deluje kao daleka tačka na horizontu, jer do tada Samoopredeljenje može krenuti u obračun i sa preostalim institucijama Republike Srbije na Kosovu – školstvom i zdravstvom – kako bi svojim potencijalnim biračima pružilo još jedan dokaz ‘osvajanja severa’, po cenu dodatnog otežavanja života sopstvenim građanima, čija je jedina ‘mana’ to što pripadaju srpskoj zajednici“, istakao je Savić u razgovoru za KoSSev.
