Izbore za 47. predsednika SAD ceo svet je pomno pratio, a u mnogim prestonicama je odabir tumačen kroz kontekste aktuelnih problema u tim državama.
U Srbiji, svakako, izbor Donlada Trampa tumači se i kroz potencijalni budući odnos američke administracije prema situaciji na Kosovu, svakako u bezbedonosno-političkom aspektu.
Na društvenoj mreži Iks (X) na nalogu „Srbi za Trampa“ podeljena je vest koja sugeriše da će jedan od prvih poteza novooizabranog predsednika biti da povuče američke vojne snage sa Kosova, odnosno da ih vrati kući.
Kao „dokaz“ za takvu tvrdnju podeljen je tvit – Donalda Trampa juniora, koji glasi „Slažem se. Na Kosovu se nalazi 650 američkih vojnika. Vreme je da ih vratimo kući“.
Iako je najstariji sin američkog predsednika zaista napisao ovaj tvit, sama vest je – netačna!
Naime, Donald Tramp junior je ovu vest napisao 10. marta 2020. godine i to kao komentar na tvit američkog senatora Dejvida Perdjue.
Senator iz Džordžije je tada objavio sledeće: „Više od dve decenije, američke snage su pomagale da se održi mir između Kosova i Srbije. Sada, sa istorijskim napretkom na vidiku, Kosovo mora da uradi svoj deo posla i da ukine sve obaveze nametnute Srbiji. Ako Kosovo nije u potpunosti posvećeno miru, onda bi SAD trebalo da preispitaju svoje prisustvo tamo“.
Sam komentar Perdjue odnosio se na carinske takse od 100 odsto na srpske proizvode, koje je u tom trenutku nametnula vlast u Prištini.
Šta se dogodilo marta 2020.?
U okviru NATO snaga, prisustvo američke vojske se vidi kao garancija za bezbednost, a upravo ovaj komentar je jako loše primljen. Nemalo nakon toga, prva vlada Aljbina Kurtija je pala, odnosno dva meseca nakon što je formirana. Iako se zvanično govorilo da se to dogodilo zbog načina na koji je tadašnja vlast rukovodila zdravstvenom krizom izazvanom virusom „korona“, smatralo se da je ipak tome „kumovala“ upravo američka intervencija.
Izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel često je kritikovao Kurtijeve poteze, a naročito odnos prema srpskoj zajednici. Ali, i aktuelna administracija Džoa Bajdena, takođe je uputila niz oštrih kritika zbog poteza aktuelne kosovske vlasti, a naročito onih koji se odnose na jednostrane akcije na severu.
Pa, kako bi onda trebalo tumačiti ovu vest?
Društvene platforme poznata su „sejalica“ lažnih vesti i svi koji se tamo informišu morali bi da otvore „četvore oči“ kada je čitaju ili gledaju sadržaje tamo objavljene.
Naročito, jer se kanali na njima često koriste za razne oblike propagande, prodaju prozvoda ili plasiranje bizarnosti kojima se izaziva emotivna reakcija konzumenta, a sve sa ciljem „kupovine“ njihove pažnje i većeg angažmana na ovoj platformi.
Osnova svake vesti jeste – da je istinita, objaktivna i blagovremena. Ova vest to – nije.
Reč je o tvitu koji je napisan u određenom vremenskom, ali i specifičnom političkom kontekstu. U konkretnom slučaju uoči određene „krize“ u odnosima Vašingtona i Prištine i ne može se tumačiti van tog konteksta.
Novinar je obavezan da svaku vest piše sa dužnom pažnjom i zato je obavezno čitaocima u svakom trenutku jasno napisati i kontekst u kome je neka reč izgovorena ili napisana.
U tom smislu je i obmana, a i davanje „lažne nade“ ako bi je neko i imao, da bi se od novooizrabranog predsednika SAD mogao očekivati takav potez.
Tačno je da je novoizabrani američki predsednik, koji će dužnost tradicionalno preuzeti 20. januara, više puta kritikovao i NATO i ulogu SAD u NATO, govoreći da ne mogu da učestvuju u „beskonačnim ratovima“.
Međutim, kakva će odluka biti, očekuje da se vidi, pa samim tim i da li će i novi predsednik u budućnosti podeliti stavove svog sina iz 2020. godine.
Ono što bi trebalo da bude jasno jeste da će predsednik Tramp slediti američke interese, a ne interese drugih zemalja. Medijska analiza stoga, kao polaznu tačku, trebalo bi da uzme razumevanje šta je američki interes u našem regionu. Tek tada možemo početi da raspravljamo o tome kako bi ti interesi našli izraz u politici američke vlade.
