Mnogo je uzroka koji dovode do poremećaja u ponašanju mladih danas. Vršnjačko nasilje je sve učestalije, posmatra se kroz više oblika, neprestano traga za uzrokom ali i adekvatnim rešenjem problema. Važna je uloga porodice, struke i društva u celini, ali postavja se pitanje koliko smo daleko dosegli u nedostatku tolerancije i empatije jednih prema drugima i ko od koga i po kom modelu uči.
“Svedoci smo nasilja na različitim nivoima. Početak u rešavanju problema je u tome da moramo svi da razvijemo nultu toleranciju na nasilje. Ne možemo da kažemo ovo je veliko ili malo nasilje, već “nasilje je nasilje” bilo da je fizičko ili verbalno. Zato krećemo od razvijanja nulte tolerancije i prepoznavanja različitih oblika nasilja.
Minić kaže da svako ugrožavanje druge osobe, bilo fizički ili psihološki nazovemo pravim imenom. Koliko smo daleko od toga?
“Mislim da smo prilično daleko, povremeno mi se učini da smo na dobrom putu i da smo konačno nešto shvatili, ali tu se više radi o pojedinačnim slučajevima koji su shvatili šta znači vikati, vređati druge, tući decu i slično, ali globalno i generalno kao društvo mislim da nismo daleko odmakli”, kaže profesorka Minić.
Kada je u pitanju digitalno nasilje kao jedan od oblika vršnjačkog nasilja, ona kaže da su se stvari u poslednje vreme promenile i da je sve manje fizičkog a sve više nasilja putem novih digitalnih tehnologija.
“I oni koji čine fizičko nasilje svesni su da to može brzo da se prepozna. Ako neko pribegava toj vrsti nasilja fizičke posledice su vidljive. Mada ga ima i dalje, iako se fokus pomerio na digitalno ili sajber nasilje koje se sprovodi putem savremenih tehnologilja i koje je danas najzastupljenije”, objasnila je Minić.
Istraživanja pokazuju da kada je društvo u krizi , povećava se primena različitih oblika nasilja. Prof. dr Jelena Minić kaže da s obzirom da je područje Kosova i Metohije već duže vreme u krizi, broj slučajeva fizičkog nasilja nije drastično povećan, ali kada je u pitanju ovaj drugi oblik digitalnog nasilja, naša deca dele sudbinu ostale dece širom zemlje i sveta, pošto upotreba moderne tehnologije ne pravi neku vrstu granice i razlike. Mladi su danas i zrtve ali i počinioci sajber nasilja. Što se tiče fizičkog nasilja nema neke velike razlike, uprkos lošim društveno političkim okolnostima u kojima živimo.
Smatra da se to ipak nekako amortizuje kroz neke druge sisteme ali za sada je mišljenja da sajber nasilje prednjači.
Kada je mentalno zdravlje mladih u pitanju Prof. dr Jelena Lj. Minićima donekle pravu sluku, s obzirom da je angažovana i kao pedagog i kao psiholog. U radu sa studentima na fakultetu ali u radu sa klijentima na psihoteraoijama svakodnevno se susreće sa različitim problemima mladih ljudi i dece.
Ona kaže da ima različitih slučajeva ali da se za pomoć više obraćaju mladi koji trpe nasilje u odnosu na broj onih koji vrše nasilje bilo koje vrste.
“Oni dolaze sa promenama koje opterećuju njihovo psihičko funkcionisanje, a oni koji vrše nasilje veoma retko”
Put rešavanja problema
Kako rešavati problem, dali treba tražiti uzrok pa zatim preći na rešavanje problema i kakvu ulogu igra psihoterapija, Minić kaže da je suština u rešavanju problema tako što treba pre svega zaustaviti lanac nasilja.
“Ukoliko psihoterapeut tokom seansi uradi nešto po pitanju samopouzdanja, stabilizuje ga psihološki, posao nije gotov ako se dete vrati u isti sistem i istu grupu koja je vršila nasilje nad njim. Rad sa žrtvama nasilja i počiniocima nasilja mora da bude sistematski, da obuhvati sve pojedince i sve sisteme u koje je to dete uključeno”, kaže Minić
Porodica je negde na prvom mestu a škola je veoma važan sistem, zato što i dalje najveći broj nasilnika i učesnika u nasilju vezujemo za školski prostor. Bilo da je osnovna ili srednja škola, najveći procenat nasilja se dešava u grupama vezanim za školski sistem.Tako da su to dva sistema na koja se oslanjamo kada radimo sa žrtvama nasilja i sa onima koji vrše nasilje”, dodaje.
Međutim, ne izostaje ni prebacivanje odgovornosti sa jednih na druge a tome smo vrlo skloni, kaže prof Minić.
“Kao odrasle i zrele osobe, treba da kažemo za ovo sam odgovoran (na) a za ovo nisam, tako da često to izostaje pa imamo često prebacivanje odgovornosti, krivi su roditelji ili kriv je školski sistem, au stvari stoji da smo svi jednako odgovorni. Nema jednostavnog rešenja kada se radi o složenom pitanju kakvo je nasilje.
Ako se udružimo i nazovemo stvari pravim imenom, ako su nam interes deca bilo da se radi o nasilniku ili onom ko vrši nasilje onda će se naći rešenje.
Ranije je porodica igrala glavnu ulogu u vaspitanju i odgajanju dece, međutim danas veliku ulogu igra i razvoj savremenih tehnologija koje utiču na decu u svim aspektima, a porodica ima sve manje instrumenata da se nosi sa novonastalom situacijom.
“Dobar deo dece se danas I obrazuje I vaspitava pomoću društvenih mreža, što ne znači da su krivi roditelji nego je to product današnjeg načina života. Vremena su se ozbiljno promenila, to moramo da shvatimo i svi smo po malo odgovorni. Puno je rizika i opasnosti na različitim mestima, samo treba svi zajedno da se udružimo i da pokušamo da rešimo problem. Nasilje će uvek postojati u nekoj meri ali treba da pokušamo da ga svedemo na meru gde možemo da ga iskontrolišemo.
Prevencija je pola zdravlja
To važi i za mentalno zdravlje. U psihološkom smislu mnoge stvari možemo preduprediti, smatra Minić.
“U ranom uzrastu i te kako može da se utiče na razvoj deteta, da se pravilno usmerava. Sa stavom da nije u redu da budemo nasilni, treba krenuti još u predškolskom periodu. Psiholozi i pedagozi imaju čitav niz načina da priđu deci i objasne im kako se rešavaju problem (konflikti, komunikacija…)
Deca uče po modelu, a svi mi zajedno sa nadležnim i obrazovnim institucijama možemo da damo pozitivan primer i model dobrog ponašanja. Tako da se i tolerancija uči, iako je deo nasleđa i nekog našeg temperamenta, kaže Minić.
“U našem narodu, i kada nisu znali šta je psihologija ni šta je nasilje, niti je bilo zakonski definisano šta je borba protiv toga, govorili su “broji do pet ili do deset”. To nije uzalud, to su trenuci koji su nam potrebni da se mi prizovemo pameti i razmislimo o posledicama svog ponašanja”
Kada bi svi razmišljali o posledicama svog ponašanja, verovatno mnogo toga ne bismo uradili. Deca nemaju iskustva niti zrelosti da razdvoje šta je dobro a šta loše u datom trenutku.
Faktori koji utiču na ponašanje dece vise nisu samo porodica I škola, već sada imamo i taj umetnuti sistem modernih tehnologija i društvenih mreža.
“Svedoci smo da ako smo samo jednom bili na društvenim mrežama mogli smo da vidimo najrazličitije primere negativnog sadržaja. Naravno da ima i pozitivnog u tome ali retko koje dete će se okrenuti samo tome ukoliko mu je dostupno i ono drugo. Upravo zato je potrebna velika kontrola, jer nasilje i proizilazi iz negativnih primera koje deca usvajaju putem internet.
Postavlja se pitanje da li pravovremeno reagujemo kao društvo, koliko posećujemo psihologe, organizujemo debate na ovu temu i koliko medijski pokrivamo ovu oblast. Da li možemo da se pomerimo napred u smislu sprečavanja vršnjačkog nasilja i predupredimo ga.
Prof. dr Jelena Lj.Minić kaže, da svako od nas može koliko danas da skrati boravak na telefonu i društvenoj mreži, da se okrene ka svom detetu, partneru ili bliskom članu porodice i da ga jednostavno upita “kako si”
Takođe treba krenuti od sebe, nikoga ne vređati, ne povređivati i izviniti se. Takve modele ponašanja vrlo brzo usvojiće i deca. To je korak dalje ka sprečavanju nasilja I širenju ljubavi I empatije prema drugima.
“Žrtva je i onaj ko je nasilan i onaj ko trpi nasilje na određen način”, kaže Minić i objašnjava da je ona uvek na strain žrtve koja trpi nasilje I da je u tom slučaju neophodna pomoć, ali isto tako treba pomoći i osobi koja je nasilna, jer niko ne postaje nasilnik tek tako. Nešto se tu uvek desi, u razvoju u vaspitanju, u praćenju pogrešnog modela ili u impulsivnoj reakciji koja se tada desila I nikada vise.Sve moramo uzeti u obzir , ali uvek treba da imamou vidu da je najbolji inrteres deteta “ideja vodilja”.
Minić zaključuje da je pravilan stav i svest o mentalnom zdravlju pravi put ka suzbijanju nasilja svake vrste.
