U jednom danu dva portala, jedan sa Kosova, drugi iz Srbije, ponudili su svojim pratiocima „pojačane“ naslove tekstova i to – šamarčinama. Upotrebom teške reči pokušali su da izazovu emocije, dodatno zainteresuju publiku i zarade klik viška.
Da su obrasci manipulacije pažnjom čitalaca apsolutno isti, bez obzira koliko se balkanska plemena trude da, ponekad i veštački, po svaku cenu objasne kako se razlikuju od suseda, svedoče i naslovi pojedinih vesti.
Naime, 23. oktobra je info.ks.net objavio naslov „ŠAMARČINA… Picula: Ništa od EU ni kada Srbija prizna Kosovo i uvede sankcije Rusiji“, a alo.rs „ŠAMARČINA ZA KURTIJA! Prištinski mediji: Slovačka zatvara svoju Kancelariju za vezu u Prištini“.
Posebno je interesantna činjenica da ni info.ks.net, ni alo.rs nisu autori tekstova iza pomenutih naslova koji su napisani kao mamci za klikove.
Vest o imenovanju Tonina Picule na mesto stalnog izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju je preuzeta sa portala Kosovo online koji je, pak, materijal preuzeo sa HINE gde je prvobitno je objavljen pod naslovom „Picula: Kao izvjestitelj za Srbiju nastupat ću principijelno“.
Vest o zatvaranju slovačke Kancelarije za vezu u Prištini na alo.rs prvobitno je preuzeta sa portala RTK, na kome je kao izvor naveden RTK radio, gde je objavljena na albanskom jeziku kao „Sllovakia mbyll më 31 dhjetor Zyrën e saj Ndërlidhëse në Kosovë“ (Slovačka zatvara svoju Kancelariju za vezu na Kosovu 31. decembra).
Zašto pojedini mediji u naslovima koriste teške reči?
Mediji, posebno tabloidni, često koriste teške reči u naslovima jer dramatični termini privlače više čitalaca, posebno ako isti nisu skloni kritičkom mišljenju. Njima „novinari“ nastoje da brzo i lako izazovu emocije (najčešće negativne) i tako pobude dodatno interesovanje publike.
Sadržaj „nabijen emocijama“ može dovesti do veće angažovanosti čitalaca, deljenja i komentarisanja takve vesti. Publika često lakše i brže reaguje na priče koje su lične ili emotivne. To ih, posledično, čini pristupačnijim i razumljivijim u poređenju sa onima u kojima su iznete kompleksne i objektivne činjenice.
U svetu prepunom informacija, mediji se takmiče za pažnju čitalaca, pa koriste različite strategije, uključujući i teške reči.
Neki mediji se opredeljuju za sensacionalistički pristup, a „dramatizacija“ služi za podizanje rejtinga ili povećanje broja pregleda. Mnoge redakcije funkcionišu na osnovu klikova i gledanosti, pa se oslanjaju na emocije publike kako bi povećale prihode.
Ima i čitalaca koji se informišu isključivo čitanjem naslova. Neki od njih su potom skloni čak i komentarisanju vesti na osnovu zaključaka donetih upravo na osnovu bombastičnog naslova.
Istini za volju, teške reči su oduvek deo sadržaja u određenim oblastima naših života, a politika je svakako jedna od njih. Izražen emocionalni ton neke vesti može oblikovati način na koji publika percipira događaje ili teme, što posledično može biti vrlo korisno u političkoj borbi.
Kada se (pre)naglasi ozbiljnost situacije ili događaja, to ponekad ključno utiče na efikasno prenošenje poruke. Preovlađujući kulturni model u današnjem društvu određuje i očekivanje publike da se priče prenose uz apel na emocije, što dodatno podstiče medije da se upravo na to fokusiraju.
Sve u svemu, izbor reči u naslovima je često strateški orijentisan prema ciljevima redakcija. Shodno tome, njima uravnotežen pristup objektivnim činjenicama i emocijama uopšte nije prioritet.
Šta je šamarčina?
Šamarčina je augmentativ, odnosno izvedena imenica koja označava uvećanu osnovu, u ovom slučaju od šamar – udarac dlanom po licu.
U prenesenom značenju, šamarčina predstavlja vrlo neugodnu javnu poruku, ukor.
