Evropska komisija je danas usvojila godišnji Paket proširenja, koji pruža detaljnu procenu stanja i napretka koji su postigli Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija, Gruzija, Republika Moldavija, Ukrajina i Turska na svom putu ka pristupanju EU.
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je na konferenciji za novinare u Briselu da su proteklih pet godina obeležili izazovi bez presedana i istakao da je članstvo u EU sada, više nego ikad, postalo strateški izbor.
On je rekao da EU predlaže u Paketu proširenja detaljnu procenu stanja u zemljama koje teže da postanu članice Evropske unije i istakao da je procena zasnovana na pojedinačnim naporima zemalja, na osnovu zasluga, pri čemu je u osnovi vladavina prava.
Paket proširenja za 2024. godinu sastoji se od saopštenja Komisije i izveštaja za deset kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU, među kojima je i izveštaj za Srbiju.
Komisija ponavlja svoju ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast).
Očekuje se da će Srbija u narednoj godini ubrzati rad na sprovođenju reformi u vezi sa pristupanjem EU u celini, sa posebnim fokusom na privremene standarde vladavine prava, kao i na obezbeđivanju zaista povoljnog okruženja za civilno društvo i medije, čineći kredibilne napore da se ugase dezinformacije i manipulacija stranim informacijama.
U izveštaju se navodi i to da je Kosovo podnelo zahtev za članstvo u EU u decembru 2022. i dodaje se da Komisija ostaje na raspolaganju da pripremi mišljenje o zahtevu za članstvo Kosova čim ga Savet zatraži.
Zabeležen je napredak u borbi protiv organizovanog kriminala, a poslovno okruženje je poboljšano. Vizna liberalizacija za Kosovo stupila je na snagu 1. januara 2024. Kosovo treba da intenzivira napore na jačanju vladavine prava i javne uprave i zaštiti slobode izražavanja.
Međuvladina konferencija je u junu 2024. godine potvrdila da je Crna Gora sveukupno ispunila privremene standarde za poglavlja 23 i 24 vladavine prava, pružajući mogućnost da se nastavi sa privremenim zatvaranjem narednih poglavlja ako se ispune uslovi. U oblasti vladavine prava i pravosuđa potreban je dalji napredak.
Kada je reč o Albaniji, Komisija pozdravlja otvaranje pregovora o osnovnom klasteru na drugoj međuvladinoj konferenciji održanoj 15. oktobra 2024. Za vlasti je od ključnog značaja da dalje intenziviraju tempo reformi usmerenih na EU, posebno o vladavini prava, konsolidujući rezultate u oblasti provođenja zakona, efektivne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala i promocije osnovnih prava, uključujući tu slobodu medija, imovinska prava i manjine.
U slučaju Severne Makedonije, zemlja treba da nastavi sa sprovođenjem reformi u vezi sa EU, posebno u okviru osnovnog klastera, posebno pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Poverenje u pravosudni sistem treba ojačati. Sesije skrininga za svih šest klastera pravnih tekovina EU završene su u decembru 2023. godine.
Bosna i Hercegovina je pokazala opipljive rezultate uključujući upravljanje migracijama, potpuno usklađivanje sa zajedničkom i spoljnom bezbednosnom politikom EU, kao i donošenjem zakona o integritetu pravosuđa, borbi protiv pranja novca i sukoba interesa. U martu 2024. Evropski savet je odlučio da otvori pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom. Komisija priprema pregovarački okvir sa ciljem da ga Savet usvoji onog trenutka kada se preduzmu svi relevantni koraci navedeni u preporuci Komisije iz oktobra 2022.
Sada je na Savetu da razmotri današnje preporuke Komisije i donese odluke o koracima koji predstoje u procesu proširenja.
Proširenje EU doneće dalekosežne društveno-ekonomske koristi njenim sadašnjim i budućim članicama. Povećanje broja potrošača na jedinstvenom tržištu pružiće velike mogućnosti za poslovanje i slobodniju trgovinu. Da bi se omogućio održiv rast u srednjem roku i postigao napredak u ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za članstvo u EU, sve je važnije da zemlje u procesu proširenja ubrzaju strukturne reforme.
