Dobacivanje iz automobila, upućivanje lascivnih komentara, zaustavljanje i praćenje, proganjanje na društvenim mrežama sve češće su pojave sa kojima se danas suočavaju žene sa severa Kosova, piše NIN. Bila bi to možda još jedna od brojnih mučnih priča o nasilju nad slabijim polom da te žene nisu srpske nacionalnosti, a da napadači bez izuzetka nisu Albanci. I da su motivi za uznemiravanje seksualne prirode, a ne pritisci i napadi koji, po svemu sudeći, imaju i dublju konotaciju.
Neformalna Grupa žena sa severa Kosova je u jednom danu prikupila 30 svedočanstava devojaka i žena srpske nacionalnosti, starosti od 15 do 60 godina, koje su bile žrtve uznemiravanja u proteklom periodu. Sa problemom seksualnog uznemiravanja upoznati su KFOR, EU, ambasade zapadnih zemalja u Prištini, kažu iz Grupe žena sa severa. NVO „Aktiv“ iz Severne Mitrovice otvorila je posebnu telefonsku liniju putem koje mogu da se obrate žrtve. Iz policije potvrđuju da je bilo prijavljenih slučajeva.
Najave o otvaranju glavnog mosta na Ibru, koji deli Severnu i Južnu Mitrovicu, ali i otvaranje brojnih lokala Albanaca, u Severnu Mitrovicu su donele i nove probleme, naročito za stanovnice jedine urbane sredine na Kosovu u kojoj živi većinsko srpsko stanovništvo. Iz pojedinih lokala počela su dobacivanja gostiju albanske nacionalnosti, ali i snimanje prolaznica. Neretko, kažu sagovornice NIN-a, devojke i žene prate automobili, zaustavljaju se, dobacuju i traže kontakte.
„Desilo mi se dva puta da sam doživela seksualno uznemiravanje u severnom delu Mitrovice ove godine, jednom u večernjim časovima, manje-više u centru Mitrovice – zaustavio se automobil u kojem su bili mladići koji su počeli da me dozivaju. Drugi put usred dana u Bošnjačkoj mahali kad je stariji čovek počeo da zviždi za mnom na ulici. Nisam prijavila policiji. U prvom slučaju sam se zaledila od straha, niti sam zapamtila broj tablica, niti bilo šta što bi značilo u identifikaciji. Drugo, sve i da policija postupi profesionalno, biće njihova reč protiv moje”, kaže za NIN Milica Radovanović iz NVO „Nova društvena inicijativa“ iz Severne Mitrovice.
Milica je samo jedna od stanovnica ovog grada koja je poslednjih meseci doživela neprijatnost na ulici. Bilo je i strašnijih. U anonimnim svedočenjima stanovnice sa severa opisuju vulgarnosti koje doživljavaju, preteće poruke, skidanje i masturbiranje na ulici. Javno o tome ne žele da govore strahujući od mogućih posledica.
„Čovek je otvorio prozor i krenuo da dobacuje na engleskom jeziku, za koji sam sa sigurnošću znala da nije njegov maternji, i da me prati automobilom. Ubrzala sam korak. Međutim, auto je sve vreme išao za mnom. U jednom trenutku čovek je parkirao auto i krenuo pešice prema meni. Otvorio je vrata od auta, izašao i nag do kolena, stojeći masturbirao. Stajala sam nepomično na stepenicama, znajući da će ako krenem nazad opet krenuti kolima jer očigledno dobro poznaje taj kraj”, ispričala je jedna od žrtvi nasilja koja nije želela da joj se objavljuje ime.
Milica Radovanović kaže da je preovlađujući osećaj tokom sakupljanja svedočanstava bio bes.
„Svedočanstva su anonimna. Međutim, poznajem lice iza svake priče. Pored toga, zatražile smo od žena da što detaljnije opišu svoje iskustvo. Nijedna žena ne bi smela da prolazi kroz ovo. Posebno su me pogodile priče u kojima su žene opisivale uznemiravanje koje su doživele od strane pripadnika policije, onih kojima bi trebalo da prijavljuju ovakve slučajeve i koji bi trebalo da ih zaštite. Pored besa, osećam se izuzetno frustrirano zbog nemoći da učinim bilo šta da se to zaustavi”, kaže Milica.
Ono što su, međutim, mogle da učine Milica Radovanović i još nekoliko žena sa severa Kosova, uglavnom članica organizacija civilnog društva, jeste formiranje grupe koja se bavi prikupljanjem podataka o uznemiravanju, bezbednosnim problemima, ali i drugim oblicima kršenja prava Srba na severu. Među tim podacima su upravo i svedočenja žena.
„To su žene od 15 do 60 godina. Ono što je bitno da ljudi shvate jeste da to nema nikakve veze sa ‘seksualnom privlačnošću’, da se dobacuje mlađim devojkama ’atraktivno’ obučenim i slično, ne, ne radi se o tome. Dobacuje se ženama svih mogućih uzrasta. Mislim da je jedini cilj ovakvog ponašanja uspostavljanje dominacije i zastrašivanje žena, što ne mogu reći da im ne uspeva. U najvećem broju slučajeva reč je o muškarcima koji dobacuju ženama iz automobila, pozivaju ih da uđu u auto, neretko se dešava i da ih prate, upućuju lascivne komentare… Reč je o pojedincima sa nečasnim namerama sa juga (u kojem živi većinsko albansko stanovništvo) koji se, ohrabreni nacionalističkim ponašanjem vlade i nečinjenjem policije, osećaju dovoljno slobodno i zaštićeno da tokom dana, ali i noći dolaze u severni deo Kosovske Mitrovice i zastrašuju žene“, kaže Radovanovićeva i dodaje da se uznemiravanje intenziviralo u poslednjih godinu dana.
Ono što posebno je zabrinjava jeste to što, kako kaže, pored pojedinaca, u seksualnom uznemiravanju žena na severu učestvuju i pojedini pripadnici Kosovske policije.
„Imamo svedočanstva u kojima žene opisuju uznemiravanje koje su pretrpele od strane pripadnika policije, bilo da je reč o tome da nakon prelaska preko (administrativnog prelaza) Jarinja i davanja ličnih karata dobijaju zahteve za prijateljstvo na društvenim mrežama od strane pripadnika policije, ili dobacivanja, insistiranja da treba nekad da popiju kafu sa njima i bolje se upoznaju… Pored toga, Kosovska policija na severu pretvorila se u instrument vladine propagande, te ne postoji poverenje prema njima u zajednici, već strah da bi eventualno i ta prijava policiji mogla biti zloupotrebljena u svrhu daljeg zastrašivanja”, dodaje Milica Radovanović.
Upravo ovo su razlozi, kaže ona, što se većina žena ne usuđuje da slučajeve prijavi policiji. Međitim, komandir Policijske stanice regiona Sever Petrit Fejza potvrđuje za NIN da je njihova služba registrovala slučajeve uznemiravanja žena, ali i da su neke od prijava odbačene jer je, kako kaže, na osnovu video-nadzora utvrđeno „da slučaja nema”.
„Imamo deset slučajeva uznemiravanja, sedam je identifikovano, dok su tri pod istragom”, odgovorio je Fejza.
Komandir Policijske stanice regiona Sever, međutim, nije odgovorio na pitanja da li ima podataka da su u uznemiravanju učestvovali i pojedini pripadnici Kosovske policije.
Pismo Kforu
Grupa žena sa severa uputila je pismo sa 415 potpisa stanovnica severnog Kosova prethodnom komandantu KFOR-a Ozkanu Ulutašu. U njemu su, kako ističe Milica Radovanović, istaknuti svi problemi sa kojima se Srbi na severu suočavaju, pa i problem seksualnog uznemiravanja.
„KFOR, UNMIK, predstavnici EU i drugih ambasada upoznati su sa ovim problemom. S obzirom na njihovu, kako aktuelnu ulogu na Kosovu, tako i ulogu koju su imali u izgradnji i podršci ovim institucijama, imamo opravdan razlog da očekujemo da preduzmu akcije i spreče dalje pogoršanje bezbednosne situacije”, naglašava Radovanovićeva.
Trebalo bi naglasiti da ono što se u poslednje vreme dešava na severu Kosova, na jugu odavno više nije novina. Uznemiravanje žena južno od Ibra traje godinama. To potvrđuju brojni novinski, ali i izveštaji organizacija koje se bave ženskim pravima. Mreža žena Kosova je o problemu uznemiravanja na polnoj osnovi opširno pisala u svom izveštaju 2016. godine. Sa ovom pojavom upoznati su i predstavnici kosovskih institucija, pa je na nedavnoj konferenciji u Prištini o tome govorila i ministarka pravde u kosovskoj vladi Aljbuljena Hadžiju, koja je istakla da je neophodno da vlada, zajedno sa civilnim sektorom i međunarodnim organizacijama, preduzme dodatne mere kako bi stvorila sigurno okruženje za žrtve, te ih ohrabrila da prijavljuju slučajeve.
„Problem je što se krivica često svaljuje na žrtve umesto na počinioce. Mlade žene se boje da prijave ovakva dela zbog sramote i straha. Pozivam ih da prijavljuju, jer ćemo samo tako dobiti pravu sliku i sprečiti da se ovakva dela ponavljaju. Ovo jeste krivično delo, čak i kada je reč o blagim oblicima uznemiravanja, poput komentara o izgledu“, rekla je Hadžiju.
Uznemiravanja u južnom delu Kosova traju znatno duže nego na severu. O tome svedoči Milica Stojanović Kostić iz NVO „Pravo na pravo” iz Gračanice.
Ne želimo da u Srbiji naše probleme koriste za jeftinu propagandu
Milica Radovanović naglašava da situacija u kojoj se trenutno nalaze Srbi na severu „ne sme biti zloupotrebljena od bilo koga u Srbiji za demonizaciju Albanaca”.
„Ovo imam potrebu da kažem, jer ne bi bio ni prvi, ni poslednji put da se realni problemi sa kojima se kosovski Srbi suočavaju koriste za propagandu i demonizaciju čitavog albanskog naroda. Pored toga što se time ni na koji način naši problemi ne rešavaju, dodatno se čini još jedna nepravda kao odgovor na nepravdu, a naša istina biva iskrivljena i svedena na jeftinu propagandu. Problemi sa kojima se danas suočavamo rezultat su sistemske diskriminacije koja, nažalost, dozvoljava pojedincima sa nečasnim namerama, ohrabrenim ultranacionalističkom vladinom politikom, da dolaze na sever (ali i u druge sredine u kojima žive Srbi na Kosovu) i ponašaju se kako im drago jer znaju da neće odgovarati za svoje postupke. Problemi koje opisujem nisu ogledalo celokupnog albanskog naroda, već aktuelne politike Vlade Kosova koja nama, Srbima na Kosovu svojim potezima šalje jasnu poruku – ne želimo vas ovde”, zaključuje Milica Radovanović.
„Ovakav vid uznemiravanja počeo je, konkretno meni da se dešava pre više od deset godina u Gračanici. I do danas nije prestao. Seksistička dobacivanja dešavaju se na glavnom, magistralnom putu (Priština-Gnjilane) koji prolazi kroz naše mesto. Počelo je kada sam bila devojka. Ja sam imala jednu zastrašujuću situaciju – dogodilo se da me je auto pratio sve vreme dok sam išla kroz selo, onda u jednom momentu čak i stao na autobuskom stajalištu gde sam ja stala da sačekam taksi koji bi me odvezao do kuće, jer sam se jako uplašila. Onda sam ušla u taksi, krenuli smo i zamolila ga da ide drugim putem. Međutim, muškarac koji me je pratio nastavio je za nama. Kada sam stigla ispred kuće, zamolila sam taksistu da isprati gde će auto otići, on mi se javio da je video da je nastavio ka Prištini”, priča Milica Stojanović Kostić.
Kaže da se dobacivanja dešavaju svakodnevno, a da su žrtve najčešće devojke.
„Uglavnom su mlade žene. Mene je auto umeo usporeno da prati i da suvozač kroz otvoren prozor priča nešto na albanskom što nisam baš najbolje razumela, ali ponešto jesam, kao što je ‘ljoćka’, to bi trebalo da je ‘lepa’ ili ‘slatka’. Često je srednji prst nešto što možete da vidite. Na udaru su uglavnom tinejdžerke i devojke, ali ne zaobilaze me ni danas iako sam u drugom stanju”, kaže Stojanović Kostić.
Na pitanje zašto se ovakvi slučajevi ne prijavljuju, Milica odgovara: „Mislim da je nepoverenje u institucije ključno za svaki problem koji imamo, pa i ovaj. Kada bih više verovala da će sistem kome je to posao da me zaštiti, možda bih se i usudila. Kao mlada devojka imala sam potpuno drugačiju percepciju. Sada bih, ukoliko institucije ne rade svoj posao, vršila javni pritisak na njih. Zato razumem devojke koje ćute, ali mislim da ih treba ohrabriti da ovakve slučajeve prijavljuju”, kaže Stojanović Kostić.
Razloga za nepoverenje u Kosovsku policiju je mnogo, dodaje Milica Radovanović iz Severne Mitrovice.
„Više nismo samo mi ti koji govore, između ostalog, mogli ste da vidite to i u saopštenju američke ambasade – ’Kosovska policija je instrumentalizovana od strane kosovske vlade’. Iako tu ima i profesionalnih pojedinaca, nažalost, i oni su često nemoćni da se suprotstave naređenjima pretpostavljenih, te i pojedinci koji su uživali poverenje u zajednici danas su viđeni kao produžena ruka Kurtijevog Samoopredeljenja. Čak i oni slučajevi u kojima su pojedinci podneli formalne žalbe ostali su u većini slučajeva nerešeni ili odbačeni. Policija je ovde u službi vladine agende i ukoliko neko prijavi bilo koji slučaj koji bi narušio zvanični narativ Samoopredeljenja o tome šta se dešava na severu, to će biti zataškano.”
Linija za prijave građana
Nevladina organizacija „Aktiv” iz Severne Mitrovice pokrenula je kampanju i otvorila telefonsku liniju za prijavu incidenata i ugrožavanja prava građana na severu Kosova.
Građani mogu da prijave verbalno, fizičko ili seksualno uznemiravanje žena i devojaka – bilo kakvo dobacivanje, uvrede ili nepristojno ponašanje; probleme u saobraćaju; nepoštovanje Zakona o upotrebi jezika; slučajeve u kojima građani smatraju da policija, Policijski inspektorat ili druge institucije nisu postupili pravilno ili transparentno; slobodu govora i pravo na protest; incidente na policijskim punktovima; probleme sa policijom i njihovim odnosom prema građanima i medijima.
„U septembru se javilo više od deset osoba iz Severne Mitrovice koje su prijavile uznemiravanja, uglavnom oko glavnog mosta, šetališta i multietničkog naselja Bošnjačka mahala. Takvi slučajevi su ranije bili retkost, pa je ovakva pojava svakako unela uznemirenost među građane na severu. Istovremeno, visoki stepen nepoverenja u policiju i kosovske institucije, nadležne za istraživanje ovakvih slučajeva, uticao je na odluku o reaktiviranju već postojeće telefonske linije, putem koje su građani i građanke pozvani da prijave različite slučajeve”, kaže za NIN direktor NVO „Aktiv” Miodrag Milićević, koji je i sam bio žrtva neprimerenog postupanja kosovskih specijalaca u blizini prelaza Jarinje krajem 2022. godine, kada je i verbalno i fizički maltretiran od strane uniformisanih lica sa fantomkama.
Građani srpske nacionalnosti sa severa Kosova, kaže, često prijavljuju prekomernu upotrebu sile i diskriminaciju od strane Kosovske policije.
„Neki od njih tvrde da policajci, posebno oni koji ne govore srpski jezik, postupaju bahato, uručuju saobraćajne kazne na albanskom jeziku i pokazuju neprofesionalnost, kao što je slučaj sa nepotrebnim pretresima ili korišćenjem pretnji prilikom hapšenja. Takođe, navode da se prema njima postupa pristrasno, često samo zbog srpskih registarskih tablica ili izražavanja neslaganja sa postupcima policije. Policija negira ovakve tvrdnje”, objašnjava.
Milićević kaže da trenutna situacija na severu Kosova izaziva veliku zabrinutost među građanima.
„Posebno su roditelji u strahu od nepoznatih lica na severu, pa sve češće ne puštaju decu na jedino šetalište u Severnoj Mitrovici. Mnogi strahuju od potencijalne eskalacije sukoba, ali i osećaju se potpuno nemoćnim, nadajući se da će međunarodna zajednica uticati na centralne vlasti u cilju stabilizacije prilika na severu Kosova”, kaže Miodrag Milićević.
