Zabrana korišćenja srpske valute dinar i zatvaranje finansijskih institucija Republike Srbije na severu Kosova doneli su građanima dodatne troškove, budući da su prinuđeni da najmanje jednom mesečno odlaze preko Jarinja i Brnjaka, da podignu plate, penzije, socijalna davanja.
Osnivanje Zajednice srpskih opština, koja bi uredila mnogo toga, a Srbi lakše ostvairavli svoja prava, uprkos briselskom sporazumu i obavezi Prištine da je sprovede, posle jedanaest i po godina zvuči kao “mnogo puta ispričana bajka”, dok svoja prava Srbi danas ostvaruju u kontejnerima i pomoćnim objektima van teritorije Kosova.
Miodrag Milićević, direktor NVO “Aktiv” kaže da su sve posledice nastale dosadašnjim odlukama Vlade Kosova, koje zapravo ni u jednom trenutku nisu bile usmerene ka iznalaženju rešenja, već isključivo jednostranim odlukama, što je ocena i Međunarodne zajednice.
“Jasno je da je kosovska vlada zauzela oštar stav još od samog početka, uzimajući u obzir niz odluka koje su imale negativne efekte ne samo na nas kao srpsku zajednicu, već na pogoršanje međuetničkih odnosa, odnosa sa zvaničnim Beogradom ali i međunarodnom zajednicom. Na svim tim nivoima vidite da je napravljena šira šteta”, smatra Milićević.
Kaže da je oštar stav bio veoma predvidiv u samom programskom opredeljenju vlade Kosova, te da je u startu bilo vidljivo, da je briselski sporazum kao platforma za iznalaženje nekih rešenja bio jedini mogući način i jedini ispravan put da se nađe neko rešenje ili niz sistematskih rešenja, koji bi uveli u daleko mirnije tokove u odnosu na dosadašnju situaciju. Naglašava da se sve vreme pravi otklon od briselskog sporazuma od strane kosovske vlade, te da nije bila nijedna pozitivna odluka u smislu dijaloga i sporazuma koja bi vodila ka nekoj vrsti normalizacije, osim isključivo jednostranih, uglavnom nasilno sprovedenih, uz podršku specijalnih jedinica kosovske policije.
“Čak su tu i usmene odluke, koje se kose sa zakonom. Tu pre svega mislim na zabranu uvoza srpske robe, koja je delimično relaksirana. Lično mislim da je to skandalozna odluka kosovske vlade, da se parcijalno otvori, nakon godinu i po dana jedan jedini prelaz za uvoz robe”, kaže Milićević.
Sve je moglo biti izbegnuto kroz briselski proces
Milićević kaže da je očigledno da kosovski premijer Aljbin Kurti nema nameru da formira Zajednicu srpskih opština pre izbora, a što je kako kaže ključno pitanje koje je davno trebalo da bude implementirano.
“Mi smo danas morali da budemo u situaciji koja je potpuno suprotna od ove, a to podrazumeva da su svi ovi problemi koji su nastali, morali i trebali biti rešeni kroz zajednicu”.
Imajući u vidu da toga nema, pitanje je pre svega za međunarodnu zajednicu, da li je briselski dijalog i dalje aktuelan i ukoliko jeste, zbog čega se ne insistira na povratku za pregovarački sto, na kraju zbog čega se nije insistiralo sve vreme. Milićević kaže da bi odgovor međunarodne zajednice na ovo pitanje bio da su oni pokušali sve, ali po njegovom mišljenju to nije bilo dovoljno.
“Tu je sijaset mehanizama koji su na raspolaganju Evropskoj uniji, koji su morali da budu reaktivirani, kako bi se obe strane, a prevashodno kosovska vlada, koja je najmanje bila kooperativna, vratila za pregovarački sto. Ako izuzmemo ZSO, mi bi onda mogli da pričamo samo o pojedinačnim rešenjima (pitanje dinara, funkconisanje institucija….) ali po mišljenju direktora Aktiva to nije pravi put.
Šta je pravi put?
“Pravi put je upravo ono što je dogovoreno 2013. I 2015. godine, da je sve ovo o čemu se govori, kao posledicama tih jednostranih odluka, trebalo biti rešeno kroz Zajednicu srpskih opština. A to je finansiranje od strane Beograda, funkcionisanje pošta, zdravstvenih i socijalnih usluga, funkcionisanje obrazovnog sistema. To su morale da budu teme, sve vreme i bez izuzetka. I Beograd je morao na tome da insistira i to od samog starta, jer je preuzeo obavezu na sebe da predstavlja građane na Kosovu i to rešenje je moralo na taj način da se nađe” kaže Milićević.
“Kukanje u medijima” može da služi za unutarpolitičku upotrebu ali ne i za sistematsko traženje rešenja od međunarodne zajednice, objašnjava Milićević.
Ispostave pošta, banaka i institucija se nalaze nedaleko od prelaza, ali i te kako daleko od Srba koji moraju po svoju platu, penziju, socijalu ili potrebe matične službe i dokumenata i po više od sto kilometara.
“Ne možete da prećutite činjenicu da su na primer, neki tamo ljudi koji žive u Goraždevcu ili širom drugih delova Kosova, primorani da putuju 150 kilometara u jednom pravcu da podignu svoje zarade. Vi ne možete da ostanete nemi na tako nešto. Ili da ostanete nemi na ukidanje dinara, a da predhodno niste kandidovali pitanje kao što je ZSO. Postoji naravno zakonski okvir, ali ako se bude insistiralo samo na zakonskom okviru, a ignorisao Briselski sporazum, onda ignorišete i međunarodnu zajednicu i njihovu ulogu u celom ovom procesu, a to je posrednička uloga”, kaže Milićević.
Ljudi su postali imuni na bilo kakva saopštenja, smatra Milićević i zato još jednom podseća na mehanizme koje međunarodna zajednica, a pre svega EU ima na raspolaganju.
”To je moralo biti razmatrano u vidu ozbiljnih mera, a ne poput ovih koje su prošle godine uvedene protiv Kosova (suspenzija nekih projekata i slično). To je bila preventivna ili više reaktivna mera. Mi smo morali da vidimo Evropsku uniju u proaktivnom režimu, koja bi predupredila ovakve jednostrane poteze, koje je kosovska vlada, očigledno s namerom sprovela”, tvrdi Milićević.
Cilj nije opravdao sredstva
Namera je jasna, da se napravi ne samo otklon od briselskog sporazuma, nego da se ignorisanjem sporazuma pogase institucije i time onemogući delovanje Republike Srbije na Kosovu. Ako je to bio cilj, onda su sredstva bila jako pogrešna. Vi time ništa Srbiji niste uradili, vi ste uradili upravo ovom narodu koji ovde živi, smatra Milićević.
“Po meni to i dalje nije jasno artikulisano od strane zvaničnog Beograda, ali ni od strane pojedinaca koji su vodili politiku ovde. Oni nisu bili spremni, niti su i dalje spremni da preuzmu odgovornost za ovo stanje, a morali su. Ako se bavite politikom, morate da preuzmete odgovornost za uspeh, neuspeh ili bilo kakve procese” rekao je.
Stiče se utisak da su sve oči Srba i nealbanaca na severu Kosova uprte u nekoga ko će iznaći rešenje.Taj neko mora da izađe sa jasnim konceptom pred međunarodne činioce, a nije teško zaključiti da je vraćanje za pregovarački sto jedina opcija. Milićević naglašava da trenutno nema potrebe za bilo kakvim izjavama već za odgovornim političkim delovanjem, da se obe strane vrate za pregovarački sto bez daljeg odlaganja i bez izuzetka.
“Ako imate bilo kakvu sumnju, a ovde situacija ni malo nije dobra, vi morate da budete spremni da ponudite jasan koncept i znate šta zahtevate od međunarodne zajednice i zbog čega to tražite i da kada su u pitanju ovakve izjave zauzmete jedan proaktivan stav i kažete ljudi mi moramo da se vratimo za pregovarački sto, mi moramo da pokušamo zarad mira, da pronađemo kakvo takvo održivo rešenje, ali to rešenje podrazumeva, da je ono orijentisano prema potrebama građana a ne prema potrebama jedne, druge ili treće strane u procesu. To je pravi put” naveo je.
Rekao je da je na sastanku sa zamenikom pomoćnika američkog državnog sekretara Aleksandrom Sašom Kasanofom predočeno sa kojim problemima se zajednica ovde na severu, bori već gotovo tri i po godine. Tražili smo neka konkretna rešenja, tačnije konkretnija rešenja u dijalogu, jer je to ključno.
“Vi morate da uspostavite platformu za dijalog, gde bi se kroz dijalog našla sistemskaa rešenja. To podrazumeva u međuvremenu i neke međukorake, a ti međukoraci su stabilizacija bezbednosne situacije na severu Kosova. Znači smanjenje prisustva specijalnih jedinica polocije, uklanjanje punktova na putu , koji zaista ni u jednom delu Kosova ne postoje, a tu su postavljeni još 2022., dakle mnogo pre Banjske i mnogo pre bilo kakvih negativnih događaja, a sa sporadičnim incidentima koji su bili vezani za jedinice specijalne policije” kaže Milićević.
“Mi smo još maja prošle godine izašli sa planom za deeskalaciju na severu Kosova. Za mene, da podvučem ne postoji održivi model, po kojem će se policijskim, a ne političkim sredstvima rešavati kosovsko pitanje. Ne možete represijom i nametanjem bilo kakvih jednostranih odluka da rešite situaciju u kojoj vam nešto iz nekog razloga smeta i ne ide u prilog ili naprosto želite da promenite realnost na terenu. De fakto, ovakvim odlukama je to u poslednje tri i po godine, svakako urađeno” naveo je.
On se slaže da je neophodno angažovanje i američke administracije i Evropske unije i ono što nedostaje, to je jedinstveno usaglašena politika međunarodne zajednice prema Kosovu, odnosno pitanjima koje se odnose na briselski sporazum. Kaže da je to ključno.
Ako imate sa te strane međunarodnu zajednicu koja nije usaglašena sa nekim pitanjima, onda neće biti nekih rešenja koje će se iznaći oko nekih budućih procesa, smatra.
Od izbora do izbora
Milićević smatra da nije realno da bude nekih značajnijih pomaka pre izbora u SAD. To je gotovo svima jasno, ali nije i za očekivati bilo kakva fleksibilnost sa Kosovske strane, upravo zbog predstojećih kosovskih izbora.
“Aljbin Kurti neće odustati od već stečenih pozicija, jer bi to značilo umanjenje šanse za biračko telo. Samoopredeljenje cilja, prema nedavnoj izjavi Kurtija na stranačkoj skupštini, na pola miliona glasova i to je ono, što njih kao partiju trenutno zanima.
Ne treba očekivati, niti se zavaravati da će biti ni jednostavnih rešenja u periodu od nekoliko meseci pre izbornog dana. Dakle, ne znamo šta će još tu usledi”, kaže.
“Pa da li je moguće da mi za 25 godina nismo uspeli da pronađemo smisleno rešenje i postignemo konsenzus o minimumu zajedničkog interesa, koji bi značio daleko stabilniji period u odnosu na ovaj turbulentni, koji je za nama” zaključuje Milićević.
