Piše: Maja Fićović
Sever Kosova ostao je i u poslednjoj godini dana područje koje se suočavalo sa brojnim izazovima i previranjima, a situacija na terenu ostala je do danas turbulentna. Građani ocenjuju da je poslednja godina najviše promenila njihove živote u poslednjih dvadeset pet i kažu da nikada nisu živeli sa manje nade, a više straha za budućnost.
A šta se dešavalo hronološki posmatrano od oktobra do oktobra? Pre skoro godinu dana Srpska lista, najveća partija Srba sa Kosova dobila je novo rukovodstvo. Dr Zlatan Elek izabran je za predsednika, umesto Gorana Rakića, a promenjena je i struktura svih organa stranke.
Posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak je tokom boravka u Prištini takođe u oktorbu 2023. ponovio da je potrebno hitno formirati Zajednicu srpskih opština, ali se to do danas nije dogodilo, a sve je manje u fokusu, usled stalnih kriza i sporazuma koji se sprovode uz krizne situacije.
Policija je privodila, hapsila, vršila pretrese i pojačala svoje akcije na severu kao nikada do tada. U oktobru je deportovan i iguman manastira Devina voda eparhije raško-prizrenske, kako su pojasnil, jer je strani državljanin (Severna Makedonija).
Građani nisu samo posmtrali nemo stvari, počeli su sa potpisivanjem peticije za povlačenje specijalnih jedinica policije ukazujući na rastući strah i nesigurnost u regionu. Danas, čini se da policije ima više nego bilo kada. Pretresi su postali svakodnevica nakon događaja u Banjskoj septembra 2023, a u tom periodu bila su zatvorena i dva prelaza na severu Kosova, Jarinje i Brnjak.
Dijalog o normalizaciji odnosa upao je u duboku krizu, dok su se nizala saopštenja obe strane sa međusobnim optužbama za eskalaciju situacije. Sve ovo nije doprinelo smirivanju situacije, pa su poznu jesen i zimu građani dočekali zabrinuti za svoju bezbednost, a kasnije ispostaviće se i svoju egzistenciju.
Uprkos ovakvom razvoju situacije, proces preregistracije sa srpskih na kosovske table, koji je inicijalno bio početak nove krize na severu Kosova, polako se privodio kraju, godinu dana nakon što su Srbi napustili sve kosovske institucuije, uključujuči policiju i pravosuđe.
Nova runda dijaloga u Briselu završena je bez trojnog sastanka, dok je Lajčak ponovio da je normalizacija odnosa ključna za evropski put obe strane. KFOR je decembra saopštio da je učetvorostručio prisustvo na severu.
U decembru su građani odlučili da povrate barem lokalnu vlast, pa su odlučili da iskoriste zakonsko pravo i predaju inciijativu za opoziv gradonačelnika koji dolaze iz albanske zajednice, ali je ona odbijena, jer kako su objasnili čelnici lokalnih vlasti, zahtevi nisu ispunjeni.
Upravo u danima, kada je KFOR pojačao prisustvo, preduzeće Elektrosever potpisalo je komercijalni ugovor sa kosovskom kompanijom za distribuciju električne energije (KEDS) oko godinu i po dana od usaglašavanja Mape puta za primenu sporazuma o energetici između Beograda i Prištine. Ovaj ugovor ima za cilj normalizaciju distribucije i snabdevanja električnom energijom u opštinama Zubin Potok, Leposavić, Zvečan i Severna Mitrovica, što podrazumeva uvođenje obaveze korisnicima da utrošenu električnu energiju počnu da plaćaju, pa je građane pored svih udara u tom periodu, dočekao i nov, ekonomski. Građani su negodovali zbog starih strujomera, brojnih nerešenih problema, i nerazumevanja kako će se sve sprovoditi, ali su prve paušalne račune koju su im stigli februara, u većini, ipak platili.
Nova 2024. godina donela je nove izazove. Nakon što je Centralna izborna komisija Kosova otvorila put peticiji za smenu gradonačelnika, krenulo se i sa potpisivanjem iste, koja je za nekoliko dana okončana u svim opštinama na severu Kosova.
Beograd i Priština su postigli saglasnost i doneli odluku o ukidanju nalepnica (stikera) na registarskim tablicama vozila, koju so do tada prikrivali državne simbole. Kada se učinilo da se situacija polako smiruje i da se život građana normalizuje stigao je još jedan hladan tuš iz Prištine.
Odbor Centralne banke Kosova odlučio je da 1. februara stupa na snagu Uredba prema kojoj će evro biti jedina valuta u platnom sistemu na Kosovu. To je značilo da srpski dinar više neće moći da bude u upotrebi u platnom prometu, što je izazvalo brojne reakcije srpskih, ali i međunarodnih zvaničnika, dok su Srbi na Kosovu umnožili problem sa kojima se suočavaju.
Usledile su reakcije ambasada, zvaničnika, traženo je odlaganje odluke, reagovale su institucije, nevladine organizacije, pojedinci. Međutim, odluka je sprovedena, uz prelazni rok od tri meseca. Srbi su zbog toga mirno protestovali, američki ambasador Džef Hovenijer pozvao na odlaganje odluke, a redovi ispred banaka Poštanske štedionice na severu Kosova su rasli, jer su građani mogli da ograničeno podignu svoja sledovanja, zbog nemogućnosti ulaska novca na Kosovo.
U martu je održana još jedna runda dijaloga u Briselu koja je završena bez napretka, a Srpska lista je u međuvremenu odlučila da ne učestvuje na izborima za opoziv gradonačelnika, uz obrazloženje da je sve učinjeno da oni ne uspeju od kosovske strane, te da su nametnuti nemogući uslovi. Između ostalog, izbori su podrazumevali da na birališta izađe 50 odsto plus jedan upisanih birača.
Kvinta i EU pozvale su na presipitivanje odluke, izbori su održani, a Centralna izborna komisija Kosova saopštila da su propali, jer je glasalo ukuno 265 ljudi.
Nakon što je u maju istekao prelazni period od tri meseca Centralne banke Kosova o korišćenju dinara, zatvorena je Uprava za trezor u Severnoj Mitrovici, kao i šest poslovnica Banke Poštanska štedionica, a Kosovo je zaplenilo 1, 6 miliona evra, 74 miliona dinara, kao i izvesnu sumu franaka i dolara.
Prištini se baš žurilo, pa je integracija ubrzavala. Krenuo je proces zamene srpskih vozačkih dozvola na kosovske, sa rokom od tri meseca. Jasno je saopšteno da nakon tog roka, srpske vozačke dozvole koje se izdaju građanima koji žive na Kosovu, neće biti važeće, a da će oni koji posle roka budu vozili sa njima biti kažnjavani. O manjem broju onih koji nisu uspeli da ostvare pravo na kosovska dokumenta i koji ne mogu da zamene vozačke dozvole, nije se razgovaralo. Oni su kao i mnogi drugi koji nisu uspeli da promene prebivalište, i ostvare određena prava, samo kolateralna šteta i žrtva sistema, nerešenih pitanja iz dijaloga, a pre svega nedostatka informacija od obe strane o onome što mogu očekivati i šta će se iz sporazuma ubrzano implementirati.
Leto nije donelo predah, krenulo se ubrzano sa daljim zatvaranjem srpskih institucija. Zatvorene su pošte Srbije, Privremeni organi opština na severu, PIO fond, Kancelarija za Kosovo Vlade Srbije, Centar za socijalni rad. Zgrade su predate Opštini Severna Mitrovica, a odlukom skupštine po ubrzanoj proceduri opština ih dodeljuje kosovskom Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Srbi su ponovo protestovali dva dana, ali to nije promenilo stanje na terenu, Priština je sprovela sve svoje odluke.
Dodatno uznemirenje građana izazvalo je pojačano prisustvo kosovskih biznisa na severu, zatvaranje malih biznisa koje su Srbi držali, prodaja i iznajmljivanje lokala od strane Kosovske agencije za privatizaciju, pa su tako bivše pumpe Jugopetrola koje su držali srpski privrednici, na tenderu koji je održan avgusta dobili Albanci, a otvoreno je i nekoliko lokala. Mesara Lazić, Dolče vita, prodavnica Filip, igraonica na šetalištu, dobile su nove vlasnike sa juga, a tu se smestila i Pošta Kosova.
Ovih dana vrše se pripreme za otvaranje novih. Kosovski zvaničnici su tokom leta najavljivali i otvaranje mosta na Ibru koji je zatvoren 25 godina. Usledile su reakcije međunarodnih zvaničnika, ali uprkos tome, na mostu su vršeni radovi, od uređenja, krečenja, testiranja snage. Vežbali su i vojnici KFOR-a svojim pojačanim prisustvom, kordonima i sl, a iz ove Nato misije poručeno je da je to deo periodične obuke.
Srbi se osećaju umorno, marginalizovano, diskriminisano, a strah od budućnosti raste, budući da se demografska slika Severne Mitrovice menja, a što kako kažu može doprineti jačanju etničkih tenzija i sukoba, od čega su već previše umorni.
Gde smo danas, šta nas čeka do sledećeg oktobra?
Tokom protekle godine sever Kosova suočio sa brojnim izazovima koji su dodatno pogoršali već postojeće tenzije i nezadovoljstvo građana. Ako bi se vodili time, nema puno razloga za optimizam u danima i mesecima koji dolaze. Umor, bezvoljnost, apatiju, čekanje u dugačkim redovima na Jarinju da se samo podignu zarade, penzije i lekovi, mogu samo da zamene konkretni, konstruktivni dogovori koji će pomoći ovom narodu da živi život dostojan čoveka i da svoju budućnost vidi tamo gde su njihovi preci živeli stotinama godina unazad.
Donosioci odluka na svim nivoima, vratite ljudima nadu, jer verujemo da ste i vi ljudi, i da politika i politikanstvo ne smeju nikad biti ispred dobrobiti jednog naroda.
