Fizička aktivnost je temelj zdravog života. Redovno vežbanje pomaže u očuvanju telesne kondicije, poboljšanju kardiovaskularnog zdravlja i smanjenju rizika od hroničnih bolesti. Takođe, fizička aktivnost doprinosi mentalnom zdravlju jer smanjuje stres i anksioznost, poboljšava raspoloženje i opšte zdravlje.
Ranije je fizička aktivnost bila prirodna i integrisana u svakodnevni život, ali je danas značajno smanjena, posebno u gradskim sredinama. Mnogi mladi preferiraju digitalne oblike zabave, umesto izlazaka i sportskih aktivnosti ili obične šetnje.
Osnivač i vlasnik Sportske akademije “Giga” u Zubinom Potoku Nikola Utvić, koji se imeđu ostalog bavi i korekcijom tela, deformitetima, nutricionizmom i kondicioniranjem sportista, ističe da fizička aktivnost stimuliše procese u našem telu, koji su neophodni i ključni za zdrav život i dalji razvoj.
“Ranije se mnogo više radilo i ljudi su bili fizički aktivniji kroz rad ili druge stvari. Sama fizička aktivnost stimuliše mnoge procese u našem telu i ona je neophodna za razvoj čoveka. To znači da se i mozak razvija dok se dete kreće. Da bi se jedna ličnost potpuno i zdravo razvila, neophodno je mnogo kretanja za šta je potrebno da budemo dosta aktivni. Taj nivo kretanja se dosta smanjio u odnosu na prošlo vreme, i zbog toga nemamo kvalitetan razvoj ličnosti” kaže Utvić.
Savremen način života i tehnologija glavni krivci za fizičku neaktivnost
“U gradskim sredinama naročito nema aktivnog kretanja i nema igre, jer se došlo do nekog novog načina života. Tehnologija je uradila svoje, tako je mladima i deci zanimljiviji sadržaj na telefonima i računarima i oni ne osećaju potrebu da taj deo slobodnog vremena ispolje kroz igru ili vežbanje, kao što je to slučaj bio ranije. I igranje više nije kao ranije. Fizičku aktivnost, zabavu, igru i kretanje su zamenili računari, tableti i telefoni, tako da nema fizičkog stimulansa” navodi Utvić.
Potrebna velika energija kako bi mladi bili stimulisani i bili aktivni
Kao najčešći problem koji mlade i decu odvlači od fizičke aktivnosti, Utvić navodi zanimljive sadržaje koji se nude na društvenim mrežama i dodaje da je potrebna velika energija kako bi mladi bili stimulisani i bili fizički aktivni. Ako nismo fizički aktivni, onda rizikujemo da imamo problema sa deformitetima, gojaznošću i ostalim problemima.
„Zanimljivi sadržaju uzimaju pažnju deci i onda su ona u stanju da satima provode sate na internetu, jer to okupira njihovu pažnju i to im je zanimljivije sve više i više. Mozak je fokusiran na sve to i oni imaju sve manju želju da budu fizički aktivna. Oni tako ulaze u začarani krug i tako da je neophodno da se uloži ogromna energija kako bismo tu decu i mlade stimulisali. Moramo da budemo mnogo više zanimljiviji, sadržajniji da bi tu decu odvukli od računara i telefona i sadržaja koji se emituju tamo“ rekao je Utvić.
Vreme korišćenja tehnologije je neophodno ograničiti
„Potrebno je distancirati se od tih stvari odnosno napraviti uslove da se oni izoluju. To je naročito slučaj kad su deca mlađa. Vreme korišćenja tehnologije je neophodno ograničiti, kako mladi ne bi ušli u ekstremnu zavisnost. Često i u školi imamo da đaci izbegavaju fizičku aktivnost, izmišljaju razne probleme, neće da idu na čas fizičkog vaspitanja. Omladina i deca to često iskorišćavaju pa i kada nemaju probleme, oni govore da imaju, kako bi izbegli fizičku aktivnost i tu nastaje problem. Moramo da delujemo i u kućnim uslovima ali i u školskim. To je donekle i prirodno, jer je to neki vid manipulacije u razvojnom periodu. Treba videti i sa profesorima da li i tu postoji problem. Dalje, moramo da aktiviramo neki vid sekcija, vannastavnih aktivnosti i smanjimo mogućnost provođenja vremena pored računara. Poželjno je da ih odvedemo u neki sportski klub ili sekciju da tamo budu aktivni i ponudimo sadržaje koje mogu da usvajaju. Socijalizacija u kojoj se mladi i deca kreću je jako bitna, jer ih sistemski možemo navoditi na neke dobre stvari“ ističe Utvić.
Ako ne postoji fizička aktivnost onda imamo problema sa deformitetima i gojaznošću
„Nemojte im uskratiti kretanje i pustite ih da rešavaju motoričke složene probleme, jer tako možemo uticati na inteligenciju. Na inteligenciju se utiče kroz motoriku i to je ograničeno. Na inteligenciju možete uticati do devete ili desete godine, u nekim slučajevima najviše do jedanaeste ili dvanaeste, ali to je period u kojem je potrebna bogata motorička kretnja. Kretnja je potrebna kako bi se kvalitetno razvio mozak, brzina razmišljanja i ostale stvari, ako želimo da razvijemo kvalitetnu ličnost. To je prvo što trebamo uraditi pa tek onda dolaze matematika, fizika i engleski jezik. To su pokazale sve naučne studije. Ako nemamo fizičko kretanje, onda imamo problema sa deformitetima, gojaznošću i ostalim problemima“ navodi Utvić.
Važno je decu stimulisati da budu aktivna, posebno kroz igru i bez napora
Deca su prirodno aktivna i potrebno je da se kreću kako bi se pravilno razvijala. Istraživanja pokazuju da je za decu i mlade optimalno da prelaze mnogo više od trenutnih prosečnih 3-4 kilometra dnevno; idealno je da postignu barem 20 kilometara.
Važno je da deca budu stimulisana i aktivna, posebno kroz igru, koja im omogućava da se kreću bez pritiska. Međutim, u slučaju organizovanog sporta, važno je da stručnjaci pravilno doziraju napor kako ne bi došlo do preopterećenja, kaže Utvić.
Smanjena aktivnost može dovesti do ravnih tabana, problemi sa stopalima mogu izazvati bolove u kolenima, kukovima i kičmi
Povećana hiperaktivnost kod dece se često može povezati sa prekomernim unosom šećera i nedostatkom fizičke aktivnosti. Pre 20 godina, hiperaktivnost se smatrala viškom energije, dok danas deca često dobijaju lekove za tu dijagnozu. Umesto lekova, preporučuje se smanjenje unosa šećera i povećanje fizičke aktivnosti, jer se kako kaže Utvić, kretanjem stimulišu svi metabolički procesi.
Smanjena aktivnost može dovesti do problema kao što su ravni tabani, što se može sprečiti redovnim hodanjem boso po neravnim terenima. Deca su ranije bila aktivnija, igrala se na otvorenom i hodala po različitim površinama, što je doprinelo razvoju zdravog svoda stopala. S obzirom na to da su svi delovi tela povezani, problemi sa stopalima mogu izazvati bolove u kolenima, kukovima i kičmi
“Zbog velike količine šećera, imamo decu koja su hiperaktivna i njima se daju lekovi za hiperaktivnost. Morate da shvatite da u Evropskoj uniji i u Sjedinjenim Američkim Državama daju lekove za hiperaktivnost. U suštini, ako bi pre 20 godina za nekog rekli da je hiperaktivan, to bi značilo da ima viška energije. Prvo što treba uraditi je smanjiti količinu šećera i povećati kretanje, jer je u našem genu da se krećemo. Kada imamo takve probleme, kao što je hiperaktivnost, lečimo na prirodan način. To se i nije podrazumevalo da je bolest, samo pusti dete da se kreće više jer se svi procesi u organizmu tokom kretanja stimulišu. Kada imamo smanjenu fizičku aktivnost onda imamo ravne tabane. Radila se studija u romskoj mahali, gde nijedno dete nije imalo ravne tabane i postavlja se pitanje zašto. Pa pogledajte tu decu, oni dnevno pređu po 15 ili 20 kilometara bosi. Često razgovaram sa roditeljima i oni kažu da njihova deca često imaju najbolje i najkvalitetnije patike, što je najveća glupost. Najbolje je da dete hoda boso i to što više. Neophodno je da hoda boso po neravnim terenima. Mi smo ranije imali neravne terene, često se igrao fudbal po livadama gde je neravan teren, sa bodljama i kamenjem. Devojčice su igrale lastiš, gde je bilo preko hiljadu skokova u toku dana, i to kroz igru. Takva vrsta skoka pravi kvalitetno stopalo i onda je ono teško da se spusti. Zato u starijim generacijama nije bilo ravnih tabana. Problem je u smanjenoj količini kretanja i nedovoljno kvalitetnom kretanju. Jeste važno da hodamo bosi, ali po stimulativnim terenima, koji utiču na jačanje mišića za podizanje svoda stopala. To je samo jedan od problema koji nastaje od smanjenog kretanja. Kada narušite svod stopala onda se dešava problem sa kolenom. To je kinetički lanac u kojem je sve povezano. Često, ako stopalo ulegne unutra, onda ulegne i koleno, a čim koleno ulegne ni kuk ne može da bude kvalitetan. Tako se narušava i kvalitetan položaj kičme, i mi onda od stopala dolazimo do deformiteta kičme. Često se ne slažem sa nekim ranijim učenjem, kada je u pitanju skolioza ili drugi deformiteti, gde se ranije rešavalo kada su u pitanju leđa da se onda rade vežbe za leđa, ali vi niste ni pogledali stopala, što je apsolutno nedovoljno. To je kao da vam je klonuo jedan stub od kuće a vi popravljate krov. Znači da morate popraviti prvo stub pa krov. Kod tih deformiteta je važno da popravimo deformitet koji je nastao prvi, uzrok onoga zbog čega je došlo do problema“ navodi Utvić.
Povećan unos nezdravih kalorija i smanjena fizička aktivnost doprinose gojaznosti, potrebna veća pažnja u ishrani i promene u navikama
Zdrav razvoj zahteva kvalitetne namirnice bogate vitaminima, mineralima, proteinima i zdravim mastima. Naš organizam skladišti višak u obliku masti, što može dovesti do različitih zdravstvenih problema.
“Smanjili smo fizičku aktivnost i povećali unos hrane. Mi svakoga dana treba da ishranjujemo naše kosti, naše mišiće, naše celokupne organe i organske sisteme. Potrebno je mnogo vitamina kako bi organizam radio. Naš organizam ima sposobnost da kada mi ne unosimo nešto što mu je neophodno, onda on to nešto uzima sa neke druge strane. To znači da neki drugi sistem ili neki drugi organ smanjuje njegovu funkciju. Moramo da imamo adekvatan unos proteina, šećera koji su kvalitetni, masti, vitamine i minerale kako bi kvalitetno rasli i sazrevali. Ono što smo uradili je da smo dali povećan unos kalorija koji nije kvalitetan. Organizam onda ne dopunjuje i ne razgrađuje sve te procese u telu, već je to energija koja je prazna i ona mora da se negde skladišti, jer je to mehanizam tela. Ona se skladišti u vidu masti, što pravi dalju smetnju“ kaže Utvić.
Gojaznost može izazvati ozbiljne fizičke probleme i psihološke posledice
Gojaznost, posebno kod mladih muškaraca, može izazvati ozbiljne fizičke i psihološke posledice, uključujući ginekomastiju, koja dovodi do povećane proizvodnje estrogena i smanjenog nivoa testosterona. Ova hormonska neravnoteža može negativno uticati na razvoj i samopouzdanje.
Muškarci sa ginekomastijom često se osećaju nesigurno, izbegavaju fizičke aktivnosti i povlače se iz društva, što dovodi do začaranog kruga niskog samopouzdanja i socijalne izolacije.
„Kod muškaraca poslednjih godina imamo dominantnu pojavu takozvanih ženskih grudi ili ginekomastija. To je vrlo opasno kada se desi kod mladih muškaraca, jer prvo što se primeti je, kada telo ima veliku količinu masti, da onda počinje da luči ženski hormon. Tada se luči ženski hormon ili estrogen umesto testosterona. Dešavalo se da muškarci sa ginekomastijom imaju dva do tri puta manji nivo testosterona nego što je to preporučeno. Primećuje se da masno tkivo negativno deluje na hormonski status, pogotovo u razvojnom periodu“ navodi Utvić.
Hormon je taj koji utiče na psihologiju
„Hormon je taj koji utiče i na psihologiju. Imamo i da kažemo u žargonu ženskasto ponašanje kod muškaraca, što ranije nije bilo prirodno i nije se dešavalo. Muškarcima koji imaju ženske grudi je ispod časti da se skinu na bazenu, na moru, izbegavaju da treniraju jer se srame da se presvlače u svlačionicama gde su ostali. Muškarac koji ima višak kilograma nije motorički dovoljno spretan da uradi određene stvari, jer ima veću težinu na svojim kostima. Kada vidi da to ostali muškarci mogu nonšalantno da rade, oni onda izbegavaju fizičke aktivnosti, jer nisu dobri u tome i beže od toga. Tako ulaze u začarani krug, beži od sebe i njegovo samopouzdanje pada jer smatra da nije konkurentan sa ostalim muškarcima. Psihološki je to veoma važna stvar jer gojaznost nije samo estetski problem“ ističe Utvić.
Procenat profesionalnih sportista je mali, zbog toga je rekreativni sport dominantan i ima više benefita
Rekreativni sport pruža mladima priliku da se bave aktivnostima koje su zabavne i motivacione. Ovaj oblik sporta podstiče zdravu konkurenciju. Kroz rekreativni sport, mladi razvijaju veštine kao što su samodisciplina, postavljanje ciljeva i učenje iz neuspeha, što su ključne komponente ličnog razvoja
Procenat profesionalnih sportista je mali, zbog toga je rekreativni sport dominantan i ima više benefita. Rekreativni sport stimuliše određena tkiva bez agresivnih vidova, kao što su povrede. Kod rekreativnog sporta imamo rasterećenje i to treba da bude ozbiljan cilj jednog društva, kaže Utvić.
„Kod rekreativnog sporta nemamo neki ekstremni napor. Profesionalni sport nije najbolje rešenje, jer ga prati veliki niz povreda, velika opterećenja što nije baš najbolje za organizam. Rekreativni sport stimuliše određena tkiva bez agresivnih vidova, kao što su povrede. Profesionalni sport često nije zdrav za telo, jer nema povreda, odricanja i velikih napora. U psihologiji imamo problem kada su u pitanju nesupesi, gde ljudi dobijaju razne napade anksioznosti, napetih stanja i nezadovoljstva. Kod rekreativnog sporta imamo rasterećenje i to treba da bude ozbiljan cilj jednog društva. Rekreativni sport ne treba da vas umara i opterećuje, već da deluje stimulativno i da se vi osećate lepo posle toga“ rekao je Utvić.
Timski rad od suštinske važnosti u sportu ali i svakodnevnom životu
Učeći kako da rade u grupi, mladi razvijaju komunikacione veštine, empatiju i sposobnost rešavanja konflikata. Timski sportovi pomažu u izgradnji socijalnih veza i jačanju zajedništva, što doprinosi emocionalnoj stabilnosti i samopouzdanju.
„Nemoguće je napraviti nešto veliko i kvalitetno bez timskog rada. Timski sportovi su izuzetno značajni, jer tu možete da se oslonite jedno na drugo. Rano sam krenuo da se bavim trenerskim poslom i imao sam priliku da posmatram ko je kakvog karaktera. Na jednoj utakmici možemo da vidimo ko je kukavica, ko je hrabar a ko je lenj, i sve se to može videti iz jedne utakmice. Dobra stvar u tome je što su to razlike odnosno poštovanje razlika. Vi u timu imate nekog ko je spor, nekoga ko je brz, nekoga ko je slab ili nekoga ko je jak, ali oni se svi sinhronizuju. Tu se koristi najbolje od svakoga, i onda se povezuješ i shvataš šta imaš, svoje sposobnosti, koje povezuješ sa drugima. Svakom omladincu ali i detetu je neophodno da bude deo nekog timskog sporta, jer je to ustvari igra. Treneri i roditelji ne treba da budu vezani za rezultat jer to nije suština sporta. Njegova suština je da razvije socijalizaciju i timski duh, tako što će da prepozna sebe ali i druge“ naveo je Utvić.
Disciplina i ponavljanje ključni za stvaranje zdravih navika
Važno je ostati aktivan i povezati se s drugima kako bi se dodatno motivisali. Uvek ćemo pronaći izgovore za neaktivnost, ali je jednako moguće pronaći motivaciju za trening, rekao je Utvić.
„Izuzetno je važno da nas drži disciplina odnosno ponavljanje. I kada nam je najteže, bar na 15 minuta ponavljati to kako bi stvorili naviku. I ako je teško, i ako nije dan, pojavi se i vežbaj, kako bi navika postala deo tebe. Nikome nije lako da trenira svakog dana, ni Ronaldu ni Novaku Đokoviću, ali je to njima prešlo u naviku. Čak i kada su depresivna vremena, treba najviše raditi. Sebi treba zadati zadatak i vezati se za nekoga, jer onda vučete jedno drugog, i onda obavežete sebe da se pojavljujete i trenirate ma kakva god da je situacija. To će onda da uđe u naviku i navika će da nas održava. Mi uvek možemo da nađemo izgovor da ne treniramo, ali isto tako uvek možemo da nađemo izgovor da odemo na trening“ kaže Utvić.
Mladi treba da preuzmu odgovornost za svoj život
Nikola Utvić mladima poručuje da treba da preuzmu odgovornost za svoj život, stalno istražuju sebe i postavljaju pitanja o svojoj izdržljivosti, snazi i pameti.
„Mladi moraju da shvate, u bilo kakvoj situaciji se nalazili, da se oni pitaju za svoj život. Oni se pitaju da li će da budu jaki, slabi, koliko čvrsti i koliko pametni. Do njih je, ni do koga drugog. Uvek možeš da uperiš prstom i nađeš izgovor. Uradi ono što možeš, što je do tebe, maksimalnom snagom. Ti si taj koji se pita koliko ćeš da budeš pametan, ti si taj koji se pita koliko ćeš da budeš jak i izdržljiv. Sva snaga je u tebi. To je važno, da mladi shvate, da se oni pitaju. Uradite koliko god možete na nekom segmentu u ovom polju“ poručio je Utvić.
