Dete sa fizičkim ili mentalnim smetnjama treba da uživa pun i kvalitetan život u uslovima koji garantuju dostojanstvo, unapređuju samopouzdanje i olakšavaju njegovo aktivno učešće u zajednici, propisuje konvencija o pravima dece.
Pored redovnih škola postoje i škole za decu sa poteškoćama u razvoju. One mogu biti razlicite u zavisnosti od problema na kojima rade i za koje su specijalizovane. Takva je Škola za osnovno i srednje obrazovanje “Kosovski božur” u Kosovskoj Mitrovici, koja od skoro ima status resursnog centra.
Defektolog logoped u ovoj školi Milun MiIjačić kaže da učenici ove škole pohađaju nastavu prema program “IOP 2”, a da odeljenja imaju manji broj učenika. Prema njegovim rečima to je prilika da se usredsrede na individualni rad.
“Defektolozi različitih profila kao i predmetni nastavnici u tom radu mogu da se posvete deci maksimalno”, kaže zamenik direktora ŠOSO”Kosovski božur”.
Posebno ističe podatak da od ove školske godine ŠOSO ”Kosovski božur”, ima status resursnog centra. To zapravo, kako kaže, omogućava bolju saradnju sa redovnim školama, jer deca sa smetnjama u razvoju u zavisnosti od stepena ometenosti, pohađaju i škole gde se odvija redovna nastava.
Taj pristup, po rečima Mijačića, ima i humani i socijalni značaj. Osnovni cilj je, kaže, da se deci sa poteškoćama u razvoju omogući da rastu, uče i druže se sa decom koja imaju normalan razvoj, jer se tako razvija razumevanje, podrška i humanost.
“Oni nisu pored nas, nego su članovi našeg društva i imaju sva prava da dobiju ono što ih sleduje i što očekuju i oni i njihovi roditelji. Uz iskren odnos sa roditeljima, zajedničkim snagama težimo ka cilju u smislu njihove socijalizacije i kvalitetnijeg razvoja”, kaže Milun Mijačić.
O razvoju vrlo osetljivih društvenih grupa i osposobljavanju da se uspešno školuju u nekoj od redovnih škola, Mijačić smatra da je to veoma složen proces i zahteva uporan rad čitavog tima defektologa. Više od 200 osoba, koje se ne mogu starati same, učiti i odlaziti na nastavu, bez stručne pomoći i pomoći personalnog asistenta registrovano je na Kosovu i Metohiji. Resursni centar u Kosovskoj Mitrovici nadležan je za njihovo obrazovanje i uključivanje u sistem društveno-socijalnog prilagođavanja. Zahvaljujući tom angažovanju stručnjaka, redovnu nastavu pohađa polovina.
“ S obzirom da je više od polovine uključeno u sistem redovnog obrazovanja, naša uloga je značajna. Mi svojim savetima i procenom izlazimo u susret redovnim školama, tako da svoje kolege upućujemo kako da rade sa decom koja imaju poteškoće u razvoju. To je od velike pomoći i njima, pa ćemo na kraju videti da li ćemo postići cilj” kaže Mijačić očekujući da u tome uspeju.
Navodi da su uključeni defektolozi svih profila, i da inkluzivni tim radi na zavidnom nivou i prilagođava se različitim potrebama dece.”Polazi se od toga šta je najbolje i šta dete može”, kaže i dodaje da u takvim uslovima učenici sa smetnjama u razvoju, značajno brže napreduju I uspevaju da savladaju predviđene zadatke.
“Svako dete sa smetnjama u razvoju je drugačije, a smetnje su višestruke. U tom slučaju multidisciplinarni tim mora da bude i te kako uključen i saradnja je neophodna, kako bismo izvukli od deteta ono najbolje. Roditelji su naši najbolji partneri, sa njima imamo izuzetnu saradnju, a interes je zajednički da svako dete dobije ono što treba i šta zaslužuje” kaže Mijačić.
Pravovremena detekcija, prevencija rana intervencija
Kako da se u datim okolnostima, pored intenzivnog i svakodnevnog stresa , obaveza na poslu i bavljenja zdravom decom, roditelji ili staratelji, potpuno posvete deci sa poteškoćama u razvoju, Mijačić savetuje da je nabitnija pravovremena detekcija, prevencija i što je najvažnije rana intervencija kod posebno osetljivih društvenih grupa.
Što ranije krenemo sa tretmanima i radom postići ćemo više uspeha, kaže, i posebno naglašava saradnju sa medicinskim osobljem koja je od izuzetnog značaja. Redovne kontrole, adekvatna terapija koja će staviti dete u optimalni nivo, da bi mogao da se sprovodi vaspitno obrazovni process, zatim redovno pohađanje nastave, mnogo upornosti, ponavljanja i što je najvažnije ljubavi i empatije, su neophodni činioci u radu, objašnjava Mijačić.
Veliku ulogu u realizaciji ovih smernica ima i struka. Kao master defektolog logoped Milun Mijačić za sebe kaže da je maksimalno posvećen radu sa decom sa smetnjama u razvoju, da svoj posao voli najviše na svetu i da se u svakom trenutku, kao i njegove kolege trudi da da maksimum u poslu koji radi.
Misli da je to najlepši i najhumaniji poziv i da je za njega privilegija što je deo kolektiva ŠOSO ”Kosovski Božur” i radi sa decom koja imaju poteškoće u razvoju.
“Trudimo se da damo preko svog maksimuma, zato što ta deca zaslužuju da im se posvetimo u potpunosti, da ih zajedno sa roditeljima pripremimo za život kasnije”, kaže Mijačić.
Saglasnost roditelja ili staratelja da dete sa smetnjama u razvoju, na osnovu predhodne preporuke stručnog lica (psiholog, komisija za kategorizaciju) pohađa neku vrstu specijalne škole je neophodno prema zakonu o osnovama obrazovanja. Kada takva saglasnost postoji postavlja se pitanje kada je idealno vreme da se krene sa pohađanjem nastave u okviru specijalizovanih škola za osnovno i srednje obrazovanje,
“To je odluka roditelja, lično smatram da što se ranije krene sa individualnim radom da će rezultati biti bolji. Međutim to ne mora da znači, svako dete je drugačije, individua za sebe”,kaže Mijačić i još jednom podseća, da ustanova u kojoj radi od nedavno ima status resursnog centra, čime je saradnja sa redovnim školama podignuta na viši nivo.
Kaže da sa redovnim školama sarađuju tako, što upućuju stručne savete, vrše obuku nastavnika za rad sa decom sa poteškoćama u razvoju, uz pomoć uputstava, astinotehnologije i didaktiktičke opreme.
Prepreke u odgajanju i pružanju svakodnevnih usluga
Prepreka koja je evidentna naročito u poslednje vreme u odgajanju dece sa posebnim potrebama i radu sa njima su aktuelne političko-bezbednosne prilike, jer je, prema rečima Mijačića deci bez reserve neophodno obezbediti sve što je potrebno, počev od lekova, medicinskih uputa do boravka na sigurnom za vreme dok roditelji završavaju poslove oko papirologije.
“Svako dete ili bar dobar deo, sa smetnjama u razvoju je pokriveno terapijom. Ona se obično propisuje a trenutno nije dostupna u našim uslovima. Da bi otišli po terapiju u centralnu Srbiju roditelji moraju da obezbede dodatno vreme. Ukoliko se ne obezbedi na vreme to stvara dodatni stres, kako kod njih tako i kod roditelja. Problemi su višestruki, od toga kako da obezbede upute i lekove, do toga gde će to dete provesti vreme. Mi kao škola izlazimo u susret i organizujemo produženi boravak, kako bi i u tom smislu olakšali roditeljima”, objašnjava Mijačić.
On kaže, dovoljan je mali okidač da se stanje deteta pogorša i dođe do promene u njihovom ponašanju, zato se trude da maksimalno utiču na smanjenje stresa svim mogućim pedagoškim metodama, savetima i konsultacijama.
“Naravno i među njima postoji razlika, u zavisnosti od stepena njihovih sposobnosti. Oni koji imaju uvid u situaciju konstantno su pod pritiskom i to se reflektuje na njihovo ponašanje, više su agresivni i nemaju strpljenja. To su problem sa kojima se svakodnevno susrećemo a nažalost to je u poslednje vreme naročito izraženo jer sva dešavanja, kao i pojačan priliv informacija utiču negativno”, kaže.
O značaju mentalnog zdravlja danas, Mijačić podvlači, da je da je to jedno od najvažnijih pitanja sadašnjice i naglasio da bi trebalo da bude visoko na listi prioriteta.
“Mentalno zdravlje je generalno, jedno od najvažnijih pitanja vremena u kome živimo. Treba se nositi sa svim teškoćama i nedaćama koje nas okružuju, tako da na prvom mestu mentalno zdravlje”, poručio je Mijačić.
