Mala Gospojina, hramovna i gradska slava Obilića obeležena je svečanom liturgijom i presecanjem kolača u ovom gradiću na centralnom Kosovu u kome još uvek opstaje i živi dvadesetak Srba.
Prvi put od pogroma u martu 2004. godine crkvena i gradska slava Obilića Mala Gospojina obeležena je sa tolikim brojem ljudi. Dolaskom poklonika ali i raseljenih Obilićana iz centralne Srbije kao i meštana okolnih sela, hramovna i gradska slava okupila je blizu 300 ljudi.
Bogosluženju su prisustvovale i monahinje iz Pribine Glave – fruškogorskog manastira koji se nalazi nadomak Šida.
U nedovršenom gradskom hramu liturgiju su služili paroh Aleksandar Našpalić, kao i sveštenici Zoran Gođevac, Staniša Arsić, Milovan Kojić.
„Okupili smo se da zajedno proslavimo praznik Presvete majke Božje – zaštitnice i putevoditeljnice naše. Za sve što nam je potrebno kroz život, za spasenje duša naših, možemo uvek i na svakom mestu da Nju pozovemo, zaplačemo i pomolimo, a Ona će kao Majka usluštiti naše molitve. Kad god se molimo Presvetoj Bogomajci naše molitive, ukoliko su iskreno o od srca uvek budu uslišene“, rekao je u kraćoj besedi vernicima paroh prištinski Staniša Arsić.
Posle liturgije su okupljeni vernici pošli u litiju oko crkve, čime je bogoslužbeni deo završen.
Ovogodišnji domaćin bio je Dragiša Terentić iz Prilužja, koji je nekada radio i živeo u Obiliću. Domaćin slave za sledeću godinu je Miloš Đorđević iz Crkvene Vodice.
Izgradnja crkve rođenja Presvete Bogorodice u Obiliću započeta je 1990. godine, da bi u martovskom pogromu hram bio zapaljen. Srećom, nije porušen.
Danas u gradu živi manje od 10 Srba i oni su smešteni u „školskom centru“, u koji su se vratili posle pogroma 2004. godine posle obećanja pripadanika KFOR-a da im je obezbeđena dvadesetčetvoročasovna zaštita.
Nekada je u Obiliću, koji je smešten petnaestak kilometara zapadno od Prištine, živelo većinski srpsko stanovništvo.
