Vlada Aljbina Kurtija biće u narednih mesec dana pred izazovom da zadrži status ravnopravnog učesnika u Berlinskom procesu, jer joj zbog jednogodišnje zabrane plasmana srpske robe na tržište Kosova i Metohije preti izbacivanje, a ugroženo joj je i mesto u regionalnom sporazumu za slobodnu trgovinu – CEFTA.
Dva su krupna problema na stolu koja opterećuju međunarodno ekonomsko povezivanje i razvoj regiona Zapadnog Balkana.
Prvi je zabrana srpske robe na tržištu KiM od juna prošle godine, a drugi stav Prištine da ubuduće u Cefti bude predstavljena i aktivna ne kao Unmik, već isključivo imenom Kosovo.
U oktobru, na skupu povodom desetogodišnjice osnivanja Berlinskog procesa, jedinog regionalnog formata koji pokriva sve zemlje regiona, centralni cilj biće deblokiranje regionalne ekonomske saradnje u okviru Cefta organizacije, najavio je nemački izaslanik za Balkan Manuel Saracin.
U slučaju da ne ukine zabranu uvoza robe iz centralne Srbije, Berlinski proces može ostati bez daljeg učešća Prištine, a to upozorenje stiglo je iz nemačke ambasade, nakon što je vlada odbila da u Cefta bude predstavljana sa fusnotom.
„Berlinski proces je jedini sveobuhvatni regionalni format za sve zemlje Zapadnog Balkana. Cilj mu je da unapredi regionalnu saradnju, kao i saradnju sa EU u brojnim oblastima politike za podršku zemljama u regionu da postignu standarde EU i njihovu integraciju u EU. Naravno, politika Berlinskog procesa se neće promeniti i nadamo se da će Kosovo nastaviti da učestvuje. Međutim, ako ono nastavi da blokira svaki dalji napredak na regionalnom zajedničkom tržištu, naćićemo način da nastavimo ovde bez Kosova. Ovo uključuje deblokiranje donošenja odluka Cefte”, navodi se u stavu nemačke ambasade u Prištini podeljenom medijima na albanskom.
Nemačka je preuzela ulogu deblokade međunarodnih i regionalnih inicijativa, nastalih odlukama vlade Aljbina Kurtija. Nemačka je pregovarala o paketnom sporazumu o uklanjanju Unmika iz Cefta odlučivanja kako bi Priština mogla da predstavlja samu sebe.
Istovremeno, od vlade u Prištini se traži da ukine zabranu uvoza robe iz centralne Srbije.
“Ako rešenje Cefta postane nemoguće sa Kosovom, moraće da se desi bez njega. Biće odluka Kosova u kojim delovima regionalne saradnje će nastaviti da učestvuje”, kategorični su iz nemačke ambasade.
Priština je drugu godinu pod sankcijama EU, kojima su blokirana investiciona sredstva u visini od oko 300 miliona evra, a sada im preti i isključenje iz Berlinskog procesa i Plana rasta za Zapadni Balkan.
Saracin: Zabrana plasmana srpske robe je problem i za nemačke proizvođače u Srbiji
Ma koliko bio, kako kaže, “prokosovski orijentisan”, Manuel Saracin ne može da pređe preko jednostranih poteza vlade u Prištini, pre svih preko zabrane srpske robe, usmeno donete, a koja pogađa i nemačke fabrike i proizvođače na teritoriji centralne Srbije.
Saracin kaže da je Nemačka ponudila važnu mogućnost za Prištinu, predlažući rešenje koje će joj omogućiti da bude predstavljena u telima Cefta i da se obezbedi zajedničko regionalno tržište.
“Nudimo rešenje koje omogućava Kosovu da se predstavlja u CEFTA telima i da obezbedi zajedničko regionalno tržište, tako da se CEFTA može proširiti u korist stanovništva u celom regionu Zapadnog Balkana. Ponudili smo sporazum s jedne strane, slušajući želju Kosova da bude predstavljeno u organima CEFTA, a zatim smo ponudili nemačko-evropsku bezbednost i bezbednost granica. Ali moramo biti jasni, mi, Nemačka, želimo slobodnu trgovinu u regionu i to uključuje robu iz Srbije. Ne samo srpska roba, već i nemački proizvodi koji se proizvode u Srbiji ne smeju da uđu na Kosovo i to nije u skladu sa našim principima slobodne trgovine. Ne možemo da napravimo takav sporazum za zajedničku trgovinu na regionalnom tržištu, imajući ovakvu situaciju”, naglasio je Saracin medijima u Prištini.
Kako bi omekšao vladu u Prištini i albanskoj javnosti na KiM objasnio težinu eventualnog isključivanja iz regionalnih incijativa, Saracin je pomenuo oživljavanje inicijative “Otvoreni Balkan”.
“Ako se ne obezbedi uspeh zajedničkog regionalnog tržišta i velikog plana Evropske komisije, a kamen temeljac toga će biti samit 14. oktobra u Berlinu, naravno da će odmah uslediti Otvoreni Balkan. Dakle, Otvoreni Balkan je stvoren da zaobiđe Kosovo. Počeli smo da radimo da Kosovo bude za istim stolom, sa istim pravima, na istom nivou sa ostalima. Moramo ići napred, ne možemo ostaviti ceo region da čeka ovu saradnju. Ne možemo da ugrozimo zajedničko regionalno tržište i Berlinski proces ne može da uspe. Dakle, to nije ni u interesu Kosova, ni u našem”, rekao je Saracin.
Po njemu, Priština ne može da blokira druge iz regiona. Nada se da će učestvovati na samitu u oktobru, ali da neće biti pozvana u privremeni mehanizam ako ne krene sa uklanjanjem trgovinskih mera, koje po njegovom mišljenju ne donose veću sigurnost, već deluju protiv slobodne trgovine, pa i za nemačke proizvode iz Srbije.
“Kosovo treba da bude za stolom. Ako Vlada Kosova kaže da im se ne sviđa ovaj sporazum i da im drugi nude više, naravno da su slobodni da donesu ovu odluku. Oni jednostavno neće imati priliku da blokiraju nas i ostalih pet u ovom regionu u ovoj saradnji”, naglasio je Saracin.
Posledice ako ne postupi u skladu sa nemačkim savetom za Cefta sporazum, biće uskraćivanje ponuđene koristi od dogovora.
“Dogovor je na stolu. Ako Kosovo ne iskoristi ovo, neće stići ni do ostalih stvari na tom stolu. Jasno smo stavili do znanja da ovaj mehanizam ima mogućnost da se Kosovo vrati kasnije, ali je tada cena veća. Ponekad je bolje potpisati ugovor nego čekati kasnije, jer i cena može da se pomeri. Bio sam u Briselu i neki ljudi su mi govorili da će, ako Kosovo blokira Cefta, biti veoma teško da se pridruži Planu rasta i pristup tržištu EU. Konkretno za Kosovo, to bi moglo biti prepreka u CEEPA planu. Posledice, dakle, mogu biti po ljude, po građane. Dakle, možete blokirati samo sebe, ne možete blokirati druge. Međutim, ovo nije udar na Kosovo, već hitna potreba da se napreduje u ovoj regionalnoj saradnji. Nemačka ne može da čeka Kosovo, ako ne uspe da se dogovori”, podvukao je Saracin.
Vlada premijera Aljbina Kurtija u Prištini u junu prošle godine usmenom odlukom zabranila je plasman i prodaju proizvoda iz fabrika u centralnoj Srbiji. Tada su odluku u vladi objasnili navodnim bezbednosnim razlogom i strahom da u komionima sa robom, navodno, može biti i oružja.
