U poslednjih nekoliko nedelja, Aleksandar Arsenijević, lider Srpske demokratije, našao se u centru medijske hajke u kojoj ga optužuju za nasilje nad mirovnim trupama KFOR-a.
Optužuju ga i za navodnu povezanost sa posleratnim nemirima na severu Kosova. Međutim, dublja analiza ovih optužbi otkriva manipulacije i pokušaje diskreditacije kroz iznošenje neistinitih informacija.
Agencija Kosovo press prenela je pod naslovom „‘Mirni’ demonstrant Aleksandar Arsenijević sa „maskiranima“ gde je napadnut Kfor“, fotografiju i status Kaltrine Kamberi, kako su naglasili civilne aktivistkinje sa mreže „X”, bez prethodne provere navoda i optužbi koje je iznela. U ovom slučaju nije uzeta u obzir “druga strana”. Ozbiljne novinske kuće imaju obavezu da detaljno provere informacije pre objavljivanja, naročito kada su u pitanju ovako ozbiljne tvrdnje. Objavljivanjem neproverenih informacija, agencija je dodatno doprinosila širenju potencijalno lažnih vesti i podizanju tenzija.
Fotografija sa maskiranim licima i alibi
Aktivistkinja civilnog društva Kaltrina Kamberi nedavno je na društvenoj mreži „X” optužila Arsenijevića da je 29. maja 2023. bio viđen sa maskiranim licima koja su napala pripadnike KFOR-a u Zvečanu. Kao dokaz, objavila je fotografiju na kojoj se Arsenijević navodno nalazi u društvu članova takozvane “Civilne odbrane.”
Međutim, Arsenijević je brzo odgovorio na optužbe, navodeći da je prisustvovao protestu tog dana, kada je slika nastala, ali da se u trenutku incidenta nalazio na putu za Prištinu, gde je gostovao u televizijskom programu Kalzoa (Kallxo) zajedno sa albanskim novinarima Krešnikom Gašijem i njegovim kolegom koji su ga takođe vozili. Navodi da ovi novinari mogu potvrditi njegov alibi, što baca ozbiljnu sumnju na optužbe da je učestvovao u nasilju nad KFOR-om.
Fotografija sa kalašnjikovom: Lažna tvrdnja, fotografija nastala tokom snimanja scene igranog filma
Druga optužba protiv Arsenijevića dolazi od Vudija Đimšitija, kosovskog fotografa i simpatizera pokreta Samoopredeljenje, koji je objavio fotografiju Arsenijevića sa kalašnjikovom, tvrdeći da je učestvovao u nemirima neposredno nakon rata na Kosovu.
Međutim, reditelj Nenad Todorović brzo je demantovao ove navode, objašnjavajući da je fotografija nastala tokom snimanja filma „Nesporazum“ pre više od deset godina. Puška na fotografiji je zapravo plastična, kupljena u prodavnici u Prištini za potrebe filma, u kojem je Arsenijević igrao jednu od glavnih uloga.
„To je pokušaj dehumanizacije i diskreditacije. Ova fotografija je izvučena iz konteksta filma, a lažne tvrdnje su plasirane da bi me predstavili kao nasilnika“, izjavio je Arsenijević za medije.
Kampanja dezinformacija
Ovaj slučaj pokazuje kako dezinformacije i manipulacije mogu biti opasne kada su usmerene na pojedince. Fotografija iz konteksta filma, kao i neutemeljene optužbe o učešću u napadima na KFOR, deo su šire kampanje usmerene na diskreditaciju Arsenijevića, koja, prema rečima reditelja Todorovića, dolazi iz krugova bliskih kosovskoj vladi.
U vremenu kada se lažne vesti brzo šire putem društvenih mreža, odgovornost medija je ključna za osiguravanje tačnog i objektivnog informisanja javnosti. Ovaj slučaj naglašava potrebu za kritičkim pristupom informacijama i pažljivom proverom izvora pre nego što se donesu zaključci.
Na osnovu dostupnih činjenica i njihovog upoređivanja iz više izvora, kampanja optužbi protiv Aleksandra Arsenijevića je neutemeljena i predstavlja pokušaj manipulacije javnošću. Njegov alibi za incident u Zvečanu je potvrđen, a fotografija sa kalašnjikovom izvučena je iz konteksta snimanja filma.
Ova medijska hajka pokazuje kako lažne vesti mogu ozbiljno ugroziti reputaciju pojedinca, ali i podstaći napetosti u već složenoj političkoj situaciji na Kosovu.
