Direktor Kosovskog pravnog instituta Ehat Miftaraj kaže da Specijalno tužilaštvo Kosova nije dalo mnogo informacija o optužnici koja je podignuta protiv 45 osoba za napad u Banjskoj.
Iako ceni „brzo vreme“ za koje je podignuta optužnica, kaže da je veoma važno da javnost zna da li se ona odnosi i na dela u vezi sa „agresijom države Srbije na Republiku Kosovo“, ili je samo u vezi sa kriminalnom grupom.
„Razumljivo je da tužioci u ovoj fazi mogu biti ograničeni u davanju detaljnih informacija u vezi sa optužnicom. Ali, verujem da bi na opšta pitanja… glavni tužilac mogao da odgovori“, kaže Miftaraj za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Kosovsko specijalno tužilaštvo podiglo je 11. septembra optužnicu protiv 45 osoba, uključujući Milana Radoičića, koji su bili deo oružane grupe koja je u mestu Banjska prošlog septembra napala Kosovsku policiju. Vlada u Prištini je ovaj napad označila kao teroristički.
Optužnica do sada nije objavljena, kao ni imena drugih optuženih.
On navodi kako je razumljivo da tužioci u ovoj fazi mogu biti ograničeni u davanju detaljnih informacija o optužnici, ali da se generalno postavljaju pitanja, kao što je da li optužnica sadrži dokaze ili indicije o direktnoj ili indirektnoj umešanosti Vlade Republike Srbije, predsednika Aleksandra Vučića, ili srpske vojne ili policijske institucije.
To je nešto na šta bi mogao da odgovori glavni tužilac, smatra Miftaraj. (Glavni tužilac je na konferenciji za novinare odbio da odgovori na to pitanje).
„Prema Zakonu o krivičnom postupku, optužnica je svakako danas upućena sudu. Obavezno je da svi optuženi koji imaju advokate ili čije su adrese poznate, ako se nalaze na Kosovu, moraju dobiti kopije optužnice. Sud bi tada morao zakazati preliminarnu reviziju na kojoj bi moglo biti objavljeno više detalja. Međutim, u ovoj fazi, pošto optužnica nije javna, ne možemo imati više informacija osim ako ih tužilac ne dostavi“, kaže direktor Kosovskog pravnog instituta.
Na pitanje očekuje li saradnju Beograda u ovom slučaju, Miftaraj je rekao kako smatra da je ovo „čisto politička stvar“, te da je Beograd prethodno pokazao potpunu nespremnost da sarađuje sa institucijama Prištine čak i za manje značajna krivična dela.
„U konkretnom slučaju, ukoliko bi Srbija ponudila saradnju, trebalo bi da direktno prizna Republiku Kosovo kako bi se pokrenuo proces potpisivanja sporazuma o ekstradiciji, koji bi onda otvorio mogućnost za izručenje traženih lica Kosovu“, konstatuje Miftaraj.
