Za kosovski sistem, organi lokalne samouprave koji su postojali u srpskim sredinama na Kosovu kao deo sistema Republike Srbije, su “paralelne institucije”, a dokumentacija koju su ti organi izdavali, tretira se kao “falsifikat”, iako se upravo na osnovu tih dokumenata, završavaju administrativni poslovi u okviru kosovskog sistema (upis u knjigu rođenih, upis u knjigu umrlih i sl.)
Postavlja se pitanje – da li se mogu smatrati paralelnim institucije koje su u datom trenutku jedine koje mogu izdati određenu vrstu dokumenatcije i gde je logika da dokumentaciju koju kosovski sistem zahteva od građana, taj isti sistem naziva “falsifikatom”? Ako su kosovske i srpske institucije postavljene paralelno, kako su se, uprkos Euklidovim naporima, njihove putanje ukrstile ili preklopile tako da je jedna poremetila putanju drugoj?
Zatvorene institucije nisu imale čemu da budu paralelne
Programska menadžerka NVO Nova društvena inicijativa Milica Andrić Rakić smatra da sve dok kosovski sistem ne ustroji pandan za srpske institucije, one se ne mogu smatrati paralelnim,a postupak njihovog integrisanja je jedna od tema dijaloga u Briselu.
“Dok god su jedine koje pružaju usluge građanima i dok god kosovske institucije ne mogu da nadomeste te usluge, a ne mogu, one nemaju čemu da budu paralelne” kaže Andrić Rakić.
Politikolog Ognjen Gogić kaže da je to stvar perspektive – iz kosovske jesu paralelne i ilegalne, dok iz pozicije Srbije, nikako nisu. Za Kosovo koje ima svoje zakonodavstvo i svoj institucionalni okvir, to su institucije druge države koje nisu legalne na teritoriji Kosova.
„Sa njihovog stanovišta one su paralelne, sa stanovišta Republike Srbije one nisu paralelne, one su deo njenog sistema. One su tu kao neka vrsta vakuuma, kako bih to rekao, civilizovane institucije koje pružaju usluge, ali da njihov status treba da se reši“ smatra Gogić.
Prištinsko rešenje – ambasada, beogradsko – ZSO
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja je u danu zatvaranja privremenih organa metohijskih opština u februaru ove godine, izjavio da je „vreme ilegalnosti završeno i jedina institucija Srbije u okviru Republike Kosovo biće njena ambasada u Prištini”. U toj izjavi zapravo i vidimo kako je Priština planirala da reši pitanje problema sa dokumentacijom. Iza svega stoji ideja o međusobnom priznanju, smatra Gogić, koje bi Srbiji omogućilo otvaranje diplomatskog predstavništva – ambasade ili konzulata.
„Kada daje tu izjavu, da će jedina institucija Srbije biti ambasada, ministar Svečlja želi da kaže da sve što Srbija kanališe ka Kosovu možda i može, ali mora to da čini kroz ambasadu. I ranije, u situacijama vezanim za ukidanje dinara ili za izbore, njegov odgovor je bio isti – može, ali kada se priznamo međusobno“ objašnjava Gogić.
Međutim, to rešenje u javnom diskursu zastupa isključivo Priština. Beograd i Međunarodna zajednica te institucije nisu smatrali paralelnim, ali su svesni da im je postojanje oročeno, što se i u nazivu vidi – privremeni organi…
„Međunarodna zajednica i Srbija smatraju da to treba da se ostvari preko Zajednice srpskih opština, kako bi te usluge prešle na neki način na Zajednicu koja bi onda imala direktan kontakt sa Republikom Srbijom“ objašnjava Gogić.
Da su dijalog i sporazumi proistekli iz njega bili model za trajno rešavanje ovog problema na koji su računali Beograd i međunarodna zajednica, smatra i Andrić Rakić.Te institucije su, kroz proces dijaloga, trebalo da postanu deo institucionalnog sistema koji pruža usluge građanima u većinski srpskim opštinama, a koji je priznat i od strane Kosova i od strane Srbije.
“Samo takve institucije mogu da imaju pun legitimitet i pun opseg usluga koji je potreban srpskoj zajednici na Kosovu” smatra Andrić Rakić.
Ohridski sporazum predviđa plan implementacije, plan sekvencionisanja, koji je trebalo da pokaže šta se sporovdi i kada. Poenta je da je Zajednica srpskih opština viđena kao matica koja bi na sebe preuzela mnoštvo obaveza i unutar sebe integrisala sve servise građana, postajući tačka oslonca i održivosti srpske zajednice na Kosovu, kojoj je legitimna veza sa srpskim institucijama neophodna. Dakle, prema Gogićevom mišljenju, dokle god Kosovo ne omogući da se ceo taj mehanizam integriše, ne može te institucije da smatra paralelnim.
„Zato što je prihvatilo da to postoji kao faktički neka situacija i da treba da se nađe rešenje kroz Zajednicu. I onda ne može u isto vreme Kosovo da to smatra paralelnim i zatvara nasilno, a sa druge strane da se to ne ostvari kroz Zajednicu“.
Original falsifikata ili falsifikat originala
Dokumenta koja su srpske institucije izdavale, svakako se ne mogu smatrati falsifikovanim, stav je Andrić Rakić.
“Što se tiče priče o falsifikovanju, svakako da to nije jednostavno tako okvalifikovati. Radi se o legalnim i legitimnim dokumentima, priznatim u celom svetu i politički nepriznatim na Kosovu, ali to nije definicija falsifikata”.
I Gogićev stav po ovom pitanju je sličan.
„To su zvanična dokumenta i javne isprave Republike Srbije. Jedini ko je merodavan da kaže da li su dokumenta falsifikovana je Republika Srbija odnosno njene institucije. Ne može Kosovo da kaže u ime Srbije da je neko falsifikovao dokumenta“.
Građani svih etničkih pripadnosti koji žive na Kosovu, a koji svoja egzistencijalna prava ostvaruju čvrsto oslonjeni na sistem Republike Srbije, u velikom su problemu. Trenutno je nemoguće bez velikih izdataka, kako finansijskih, tako i vremenskih, završiti neki posao ili ispuniti obavezu, za koju postoji zakonski rok. Neke usluge je čak i nemoguće dobiti, jer te srpske institucije do ovog momenta, udaljenog dve nedelje od dana zatvaranja, nisu našle alternativno rešenje za svoje osporeno postojanje na Kosovu. Dosadašnje iskustvo nameće kao ideju još neki kontejner na Jarinju, Merdaru, Brnjaku….
Podsetimo, Kosovska policija je u petak, 30. avgusta, po nalogu tužilaštva, zatvorila privremene organe opština na severu Kosova i još niz drugih institucija, funkcionalnih u sistemu Republike Srbije, zbog sumnje da su te “paralelne institucije falsifikovale dokumenta”. Početkom ove godine, zatvorena su najpre četiri privremena organa u Dragašu, a potom još tri, smeštena u Goraždevcu, Osojanu i Vidanju.
