Francuski predsednik Emanuel Makron stiže u drugu zvaničnu posetu Srbiji. Makron je uoči posete Srbiji jasno naznačio evropsku perspektivu Srbije, i to da Francuska prepoznaje našu zemlju kao lidera u regionu i partnera na koga računa, kaže za RTS Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije.
Od 2019. godine i prve posete Makrona Srbiji saradnja dve zemlje se ubrzava, a sada se pregovara i o “rafalima”. Ekonomska saradnja je intezivna poslednjih godina, ali su očekivanja znatno veća, smatra Aleksandra Kolaković.
“Mi smo u aprilu dobili potvrdu da se aktivno radi na pripremi finalnog ugovora za ‘rafale’, sada se radi na bezbednosnim garancijama. S jedne strane tu su garancije o isporuci i rokovima o kojima ćemo možda danas čuti nešto više, a sa druge strane tu je i geopolitički apekt bezbednosti kada je reč o ulozi Srbije u regionu, i na polju ekonomije i na polju bezbednosti. Od rata u Ukrajini znatno su izmenjeni odnosi u svetu, i u interesu je Evrope da Srbija bude usklađena sa njenom politikom”, kaže za RTS Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije.
Ekonomija ključna tema
Francuske kompanije ovde zapošljavaju više od 12.000 ljudi, trgovinska razmena je u suficitu na srpskoj strani upravo zbog tih kompanija – poput “Mišlena”.
“Ekonomija je definitivno ključna tema u razgovorima. Navedeno je nekoliko oblasti: energetika, veštačka inteligencija, zdrastvo, naučna saradnja i kultura. Povezivanje nauke i privrede, u smislu ekonomije, je sada veoma bitno. Postoji širok spektar sporazuma koji se odnosi na umrežavanje ljudi iz različitih oblasti. Kompanija ‘Šnajder’ i u prošlosti je bila prisutna u Srbiji, nekada su to bili topovi, kasnije energetika, a sada je to i IT sektor. Transfer znalja i tehnologija je postojao i u prošlosti, a sada treba videti kako Francuska vidi svoju ulogu u budućnosti na polju energetike. To je dug proces, ali možda vidimo neke sporazume i na tom polju”, navodi Kolaković.
Razumevanje za položaj srpskog naroda na KiM
Kada je reč o političkom aspektu posete Makron je podsetio i na francusko-nemački plan, Ohridski sporazum i formiranje Zajednice srpskih opština.
“Makron govori o tome da je Evropa potrebna Srbiji, ali i da je Srbija potrebna EU. On je ponovio posvećenost realizaciji mape puta koji uključuje i formiranje ZSO i naglašava se razumevanje za položaj srpskog naroda na KiM. Očekujem da to da rezultate u budućnosti”, istakla je za RTS Aleksandra Kolaković iz Instituta za političke studije.
