U okvru 28. Kulturne manifestacije “Sokolica”, sinoć je u Zvečanu predstavljena posthumno objavljena zbirka poezije zvečanskog pesnika Nemanje Radovanovića “Večnosti, dobro si došla”.
U knjizi se, pažljivo razdeljeni u četiri ciklusa, nalaze Radovanovićevi stihovi koji do sada nisu objavljeni. Značajan prostor u njoj, odvojen je za Reč prijatelja, odeljak u kome o Nemanji govore ljudi koji su ga najbolje poznavali. Neki od njih su svoja osećanja i sećanja sinoć podelili sa publikom.
Knjiga “Večnosti, dobro si došla” objavljena je u jesen 2023. godine, a izdavač je Gradska biblioteka Vuk Karadžić iz Kosovske Mitrovice.
Njegovi prijatelji, kolege-pesnici govorili su o galopirajućem napretku koji je Nemanja kao stvaralac doživeo – od bojažljive, sramežljive savršene rime, do disharmoničnog, distorzičnog sloma stiha. Od sigurnosti rutinske metrike, do nemira savremenog poetskog andergraunda, Nemanja je rastao neshvatljivo ubrzano, gotovo nezadrživo. Preranim odlaskom, objasnio je tu svoju žurbu.
“Kroz svoje poslednje pesme, Nemanja je iskazivao takvu nadarenost. Niko od nas ni sada ne može da shvati da smo tako rano ostali bez njega. Svuda je bio cenjen, gde god bi išli – Kostolac, Požega, Beograd, posebno u Srpskoj književnoj zadruzi čiji je bio član. Plenio je osmehom, mirnoćom… Imao je stav koji se pamti” kaže Nemanjin prijatelj, književnik Milan Mihajlović.
Dodaje da Nemanja nikada neće biti zaboravljen, jer, čak i onda kada oni koji ga pamte odu, ostaje poezija. Smrt možda i može da škodi čoveku, ali umetniku ne može ništa. Cela umetnost je ciklus koji može da nosi naziv “Večnosti, dobro si došla”.
Uređivati nečiju knjigu je težak i odgovoran zadatak i kada je autor živ, a naročita odgovornost je uređivati je onda kada nemate mogućnost konsultovanja, dogovora, smernica koje bi vam pisac dao, kaže urednica Nevena Milosavljević.
“Od porodice sam dobila jednu fasciklu sa pesmama koje je on poređao. Rekli su mi da bi voleli da taj raspored ostane u zbirci. Međutim, zbog tematske razlike u pesmama, morala sam da ih razdvojim u cikluse , poštujući redosled pesama… Verujem da je on večeras sa nama i verujem da, kada bi to mogao, i on bi me izabrao za urednika knjige jer smo često govorili o tome kako bi bilo da on objavi knjigu. Često je donosio pesme na lekturu, tražio upute i rado sam se tome odazivala”.
Ona napominje da je Zvečan izgubio mnogo Nemanjinim odlaskom, ali je kosovska savremena književnost dobila ime za večnost.
Tokom večeri, poezju Nemanje Radovanovića čitali su njegovi prijatelji, pesnici, govoreći pritom i svoje stihove inspirisane njegovim preranim odlaskom. Govorenje o Nemanji je pričanje o osmehu, o posvađanosti sa taštinom, o knjigama, dugim, dubokim razgovorima koje je voleo, o gaRvanu i pesku, o boemiji, o ljubavi na prvi osmeh. O svemu tome pored Milana Mihajlovića i Nevene Milosavljević, govorili su Jovana Micić, Nenad Milošević, Nemanja Božović i Stanko Adžić.
O Nemanji Radovanoviću…
Rođen je 20. novembra 1977. godine u Kosovskoj Mitrovici.
Od rane mladosti se bavio poezijom. Sa više pesama je zastupljen u Stremljenjima 2021. br 3 – 4 (Panorama – Jedinstvo), Zborniku ASoglas i Zborniku „Pesmom proti bombi“ (Udruženje pisaca Kragujevac).
Bio je čest gost na pesničkim okupljanjima poput Pesničkih susreta Lazar Vučković, pesničkih susreta u okviru manifestacije „Sokolica“ i Mitrovačkom festivalu kulture.
Jedno od poslednjih javnih pojavljivanja, bilo je na manifestaciji „Pesnici Kosova i Metohije“ koju je u Beogradu, organizovala Srpska književna zadruga.
Njegova pesma objavljena je i u monografiji „Nadžezija mi sliku“ posvećenoj preminulom mitrovačkom multimedijalnom umetniku Vasilju Adžiću.
Bio je radnik JKP Zvečan, gde je obavljao i funkciju predsednika Sindikata.
Na poslednjem IV Eko art festu, koji organizuje PKC „Akvarijus“, deca Kosovske Mitrovice i Zvečana proglasila su ga Ekološkim herojem.
Preminuo je iznenada 25. novembra 2022, u 46. godini.
