Bivši oficir Kfora Stiven Rasel izjavio je u nastavku suđenja bivšim vođama OVK pred Specijalnim sudom u Hagu, da intervencija NATO 1999. godine nije bila u miroljubive svrhe, kao i da su ta vojna intervencija i uloga SAD pre bile „mešanje u suverenitet Srbije“.
On je u nastavku suđenja Hašimu Tačiju, Kadriju Veseliju, Jakupu Krasnićiju i Redžepu Seljimiju, koji su optuženi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, rekao da je pozicija SAD bila pristrasna.
„Išli smo tamo da implementiramo Rezoluciju 1244 koja je rezultat mešanja u suverenitet Srbije u ime patnji nanetih u pokrajini Kosovo i smatrao sam da se u tom kontekstu mešamo u suverenitet Srbije da bismo ublažili stradanje naroda u pokrajini Kosovo, tako bih to objasnio“, rekao je Rasel.
On je na pitanje u vezi svoje izjave date u tužilaštvu, u kojoj je rekao da vazdušna kampanja NATO-a nije imala mirovni cilj, već nametanje rezultata rekao da postoji mnogo istorije koja može da potvrdi ono što je rekao, prenose mediji u Prištini.
Rasel je tokom svedočenja rekao da su postojale i sobe za mučenje OVK i opisao jednu od njih u koju je ušao 9. avgusta 1999. godine.
„Koliko se sećam kada smo ušli u podrum, sa desne strane je bilo mesto gde je kao poseban deo bila stolica i neki oštri instrumenti. Na podu su bile mrlje od krvi“, rekao je Rase i dodao da se ne čini da je krvarenje izgledalo „sveže“.
Svedoku je potom predočen izveštaj Multinacionalne brigade Istok u kome se navodi da je u akciji u studentskom domu pronađeno na desetine pištolja, granata, eksplozivnih naprava i stotine zaplenjene municije, kao i da su oduzete i uniforme OVK i ilegalna dokumenta.
On je dodao da su, kada je počela operacija očekivali da tamo ništa neće pronaći, da su im pripadnici OVK rekli da provere šta god hoće i da su u tim prostorijama „našli mnogo toga“.
On je dodao i da su američki vojnici imali utisak da pripadnici OVK pokušavaju da kupe vreme.
Svedoku su na suđenju predočena dva dokumenta OEBS-a, od kojih je jedan nedeljni izveštaj od 11. do 17. avgusta 1999. godine, u kome se navodi da svakodnevni sukobi u Gnjilanu nisu prestali nakon upada i kontrole sobe koju koristi OVK i pronalaženje onoga što je opisano kao soba za mučenje.
Tokom suđenja, Rasela su pitali da li je Kfor istraživao zločine koje je navodno počinila OVK, što je on potvrdio.
Četvorica bivših lidera OVK optuženi su da su ljude neosnovano lišavali slobode, mučili i ubijali i u haškom pritvoru nalaze se od oktobra, odnosno novembra 2020. godine.
U optužnici se navodi da su ratni i zločini protiv čovečnosti koji im se stavljaju na teret izvršeni od marta 1998. do septembra 1999. godine u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji nad najmanje 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 98 ubijeno.
Specijalizovano tužilaštvo u Hagu saopštilo je ranije da ima više od 300 svedoka koji će dati izjave tokom ovog sudskog postupka, a do sada je saslušano oko 80 svedoka.
OVK je tokom 1998. i 1999. godine izvršila brojne zločine, ubistva i otmice nad pripadnicima vojske i policije tadašnje Jugoslavije, Srbima i drugim nealbancima, kao i Albancima koji nisu prihvatili da budu njeni pomagači ili pripadnici.
Specijalno tužilaštvo je 30. septembra 2022. godine podnelo potvrđenu izmenjenu optužnicu protiv Tačija, Veseljija, Krasnićija i Seljimija u 10 tačaka, koja ih tereti za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene u nelegalnim pritvorima OVK na Kosovu i u Albaniji.
Specijalni sud je 16. avgusta produžio je za još dva meseca pritvor Tačiju i Veseliju, a u obrazloženju odluke navedeno je da je veće zaključilo da bi, ako bi bili pušteni na slobodu, postojao rizik da će pobeći, uticati na svedoke ili ometati rad suda.
