U Goraždevcu je parastosom obeležena dvadeset prva godina od ubistva Panta Dakića i Ivana Jovovića dok su se sa drugovima iz sela kupali na Bistrici. Tom prilikom ranjeno je još četvoro dece.
Parastos je služio vladika raško-prizrenski Teodosije sa sveštenstvom, koji je u besedi istakao da su postradali oni koji su pred Bogom najčistiji – deca.
„Danas smo se ovde sabrali da molitvama učinimo spomen njih i da se Gospodu pomolimo za njihove duše, za njih koji su prineseni na žrtvu kao mladi čisti jaganjci i koji su zalog za sve nas koji smo opredeljeni da živimo na ovim prostorima. Koliko god da je nama teško da se rastajemo sa našim najmilijima toliko treba da imamo utehu da su oni sada na lepšem mestu, sa anđelima božijim, sa svetima i mučenicima“, kazao je vladika Teodosije.
On je naglasio da to što živimo na ovim prostorima ima i svoju cenu i platu.
„Svi mi koji danas živimo na prostoru Kosova i Metohije svesni smo da samo to što smo opredeljeni da ostanemo ovde ima svoju cenu i spremni smo da tu cenu platimo. Ali braćo i sestre ta naša žrtva i to naše opredeljenje ima i svoju platu, a ta plata nije u srebru i zlatu ili nečem zemaljskom, to je nešto što je Gospod unapred od stvaranja sveta odredio za one pravedne duše, nevine i čiste a naročito za mučenike koje će on nastaniti u raju, u carstvu nebeskom i zato je to naša uteha za Pantu i Ivana, kao i mnogo druge dece“, kazao je u besedi vladika Teodosije.
Roditelji ubijene dece izgubili su nadu da će ubice njihove dece biti pronađene i kažnjene.
„Više i ne očekujem da se počinioci ovog zločina pronađu. Onog trenutka kada je istraga prekinuta, prekinuti su i svi kontakti sa policijom. Znači, evo već deset godina, sem ovog dana, niko i ne dolazi i ništa ne pita, a ja samo čekam dan da izvršim svoj amanet i to je ono što me drži“, istakao je Milisav Dakić, prisećajući se tužnog dana pre 21 godinu, kada je izgubio svog sina.
Parastosu, pored rodbine i meštana, prisustvovali su i zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Borislav Tajić kao i pomoćnici Miloš Terzić i Milena Parlić.
„„Ovde smo u znak saučešća u bolu žitelja, porodica na čiju su decu teroristi kukavički otvorili vatru usmrtivši Panteliju Dakića i Ivana Jovovića, a pri tom teško ranivši Marka Bogićevića, Draganu Srbljak, Bogdana Bukumirića i Đorđa Obrenovića. Radi se o jednom od najtežih zločina izvršenih nad Srbima u pokrajini nakon dolaska međunarodne misije. Počinioci do danas nisu pronađeni. Zatvarajući istragu o stradanju naše dece i mučeništvu mnogih drugih naših sagovornika na Kosovu i Metohiji, sećamo se i Livadica, Starog Gracka, Obilića, učenjen je greh protiv čovečnosti, a demokratski svet je poražen pred mitologijom mržnje i terorizma. Veliki je bol roditelja, braće i sestara, njihovih najbližih. Teško je naći reči utehe pred prožimajućom tugom zbog bezrazloženo ugašenih mladih života Pante i Ivana, koji su tek zakoračili u život. Ubijeni su, ne zato što su imali ikakvu krivicu i ne zbog toga što su bilo kome učinili bilo šta nažao, već zbog toga što su bili Srbi, što su rođeni kao Srbi na svojoj zemlji, na Kosovu i Metohiji. Oni su simbol mučeništva i stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, pogaženog dostojanstva i prava na život i identitet“, istakao je Borislav Tajić, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Tajić se još jednom obratio međunarodnoj zajednici i apelovao da se svi nekažnjeni zločini nad Srbima na Kosovu i Metohiji istraže i procesuiraju.
