Ambasador SAD na Kosovu Džefri Hovenijer (Jeffrey Hovenier) rekao je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) da u ovom trenutku postoji realan rizik vezan za otvaranje mosta u Mitrovici, koji bi mogao da utiče na bezbednost vojnika NATO-a, uključujući i američke vojnike.
“Smatramo da ovaj rizik povećava pretnju, mogućnost nasilja i druge probleme, kako za lokalnu zajednicu, tako i za vojnike NATO-a, uključujući američke vojnike koji rade na obezbeđivanju mira i bezbednosti na Kosovu. Veoma ozbiljno shvatamo svaku akciju koja može uticati na bezbednost i zaštitu američkih vojnika koji rade na podršci Kosovu”, rekao je američki ambasador.
“Nadamo se da će Vlada ovo saslušati i uzeti u obzir ove zabrinutosti”, dodao je on.
Vlada Kosova saopštila je da namerava da otvori za saobraćaj vozila most preko Ibra, koji razdvaja Južnu Mitrovicu sa većinskim albanskim stanovništvom i Severnu Mitrovicu sa većinskim srpskim stanovništvom.
Uprkos protivljenju zemalja Kvinte i NATO-a, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti poručio je da most treba otvoriti i da taj potez “nije usmeren protiv bilo koga”.
Upozorenje o otvaranju mosta usledilo je nakon što su kosovske vlasti 5. avgusta zatvorile kancelarije Pošte Srbije na severu, što je akcija koju su kosovski saveznici ocenili kao “nekoordinisanu i jednostranu”.
Hovenijer je rekao da su SAD bile stavljene pred izazov od strane premijera Kurtija i njegove Vlade u nekoliko aspekata.
“Moram da kažem da kvalitet našeg partnerstva nije ono što bismo se nadali po nekim od ovih pitanja vezanih za to kako se on (premijer Kurti) nosi sa severom (Kosova) i kako upravlja dijalogom”, rekao je Hovenijer.
On je dodao da nekoordinisano delovanje Vlade na severu smanjuje entuzijazam SAD da podrže Kosovo na njegovom evroatlantskom putu.
RSE: Ambasadore, dobrodošli nazad na Radio Slobodna Evropa.
Hovenijer: Hvala, zadovoljstvo mi je biti ovde.
RSE: Počeću sa najnovijim dešavanjima. Zašto nije dobro vreme za otvaranje mosta u Mitrovici, sa čime su se i Kosovo i Srbija saglasili u Briselu?
Hovenijer: Zaista mi je drago što ste postavili to pitanje, jer je ovo pitanje za koje mislim da je pogrešno shvaćeno. Sjedinjene Američke Države čvrsto veruju da ovo nije vreme da se most ponovo otvori za saobraćaj vozila.
Dozvolite mi da razjasnim jednu stvar. Verujemo da most u krajnjoj liniji treba da bude otvoren za saobraćaj vozila, i to je, kako ste rekli, deo dijaloga uz posredovanje Evropske unije i oko toga je postignut dogovor. Ali tražili smo od Vlade (Kosova) da ne nastavi u ovom trenutku.
To nije bio samo zahtev SAD, u razgovoru o tome sa premijerom (Kosova) su mi se pridružile i moje kolege iz zemalja Kvinte. Razlog za to je što verujemo da postoji stvarni rizik povezan sa preduzimanjem ove akcije upravo sada, i verujemo da ovaj rizik povećava pretnje, to bi moglo dovesti potencijalno do nasilja i stvoriti druge probleme, kako za lokalnu zajednicu, tako i za vojnike NATO-a, uključujući američke vojnike koji rade na obezbeđivanju mira i bezbednosti na Kosovu.
Mi veoma ozbiljno shvatamo akcije koje bi mogle da utiču na bezbednost američkih vojnika koji rade na podršci Kosovu. Tako da je naš zahtev Vladi, a mi vodimo ove razgovore već nekoliko meseci, bio je – molimo vas, nemojte sada da preduzimate ovu akciju. Radite sa nama. Želimo da pomognemo u stvaranju uslova u kojima bi se to moglo dogoditi. Ali, ne verujemo da je sada taj trenutak.
RSE: Ko bi mogao izazvati nasilje?
Hovenijer: Ne mogu da pričam o tome ko bi mogao da izazove nasilje. Znam samo da imamo procenu da bi moglo biti nasilja i da je to stvarno. A pitanje ko bi za to mogao da bude odgovoran, koje je veoma validno, ne negira činjenicu da bi moglo biti nasilja i realnog rizika, kako za lokalne zajednice tako i za vojnike NATO-a. A Sjedinjene Države trenutno nisu zainteresovane da se američki vojnici izlažu dodatnom riziku po ovom pitanju.
RSE: Reagujući na zatvaranje Pošte Srbije, rekli ste da nekoordinisano delovanje Kosova ugrožava građane Kosova i vojnike KFOR-a. U ovom slučaju znamo da je KFOR stalno prisutan na mostu. KFOR je takođe bio mišljenja da ovo pitanje treba izneti u okviru dijaloga u Briselu. Da li bi otvaranje mosta u nekom trenutku moglo dovesti do konfrontacije KFOR-a s kosovskim vlastima?
Hovenijer: Ne mogu da govorim kako bi Kosovo reagovalo na ovakvu situaciju. Mogu reći da je KFOR bio sasvim jasan da i ovo pitanje shvata ozbiljno. KFOR deli istu procenu rizika koju imaju Sjedinjene Države i koju smo podelili sa kosovskim vlastima – da će otvaranje mosta za saobraćaj vozila u ovom trenutku povećati rizik za vojnike. I zato je KFOR takođe bio veoma jasan u svom stavu da to treba uraditi samo na način kojim bi se taj rizik ublažio. A ne verujemo da aktuelni planovi (kosovske Vlade) uzimaju u obzir taj rizik.
RSE: Može li KFOR odbiti da se udalji od mosta?
Hovenijer: O tome odlučuje KFOR. KFOR je dao niz javnih izjava da je spreman da ispuni svoje obaveze i da osigura bezbedno okruženje i promoviše slobodu kretanja u zemlji. Ali je takođe u svojim izjavama jasno stavio do znanja da će odgovoriti na svaku pretnju koja bi povećala nestabilnost u regionu.
RSE: Uprkos ovakvom stavu SAD-a, Kvinte i NATO-a, premijer Kurti insistira da se most mora otvoriti i da taj potez nije usmeren protiv bilo koga. Ovih dana smo videli i radove na mostu, testiranje mosta, razgovore sa meštanima, iako je tim razgovorima prisustvovalo veoma malo Srba, tako da izgleda da premijer Kurti nastavlja sa svojim planom, onim koji je izneo na sastanku pre par dana.
Hovenijer: Ne mogu da govorim o namerama Vlade (Kosova). Znam da mi je premijer rekao da želi da radi stvari u koordinaciji sa međunarodnom zajednicom, to je nešto što je javno rekao. Poruka međunarodne zajednice premijeru je bila izuzetno jasna da trenutno, u ovom trenutku, ne podržavamo promenu statusa mosta.
A razlog zašto to ne podržavamo jeste zato što verujemo da postoji mogućnost za povećane tenzije i nasilje, što povećava rizik za vojnike i za lokalne zajednice, uključujući američke vojnike. To je bio naš razgovor.
Naša nada, znate, naši zahtevi su bili iskreni, skromni, ali jasni da će vlada uzeti u obzir zahteve Sjedinjenih Država o nečemu za šta verujemo da direktno utiče na bezbednost naših vojnika i vojnika NATO-a koji rade na Kosovu. Nadamo se da će Vlada ovo saslušati i uzeti u obzir ove zabrinutosti.
RSE: A ako to ne uradi, kakva bi bila reakcija SAD?
Hovenijer: Ne ulazim u hipotetička pitanja. Kosovo kaže da je naš partner. Kosovo nam kaže da je zemlja sa najizraženijim proameričkim stavovima na svetu. Zato se nadam da će zemlja sa najizraženijim proameričkim stavovima na svetu poslušati konkretne zahteve vlade Sjedinjenih Država da ne stavlja NATO pod rizik, uključujući američke vojnike.
RSE: Međutim, odmah nakon tog sastanka sa Kvintom, kabinet premijera je izašao u javnost sa saopštenjem u kome se navodi da most mora biti otvoren. I onda smo videli sve ove radove na mostu, a Vlada Kosova je krenula dalje sa svojim planom.
Hovenijer: Mogu samo ovo da kažem. Dali smo i izjave nakon tog sastanka, i izneli svoje viđenje, a to je, opet – zabrinuti smo zbog ove akcije u ovom trenutku. Opet, dugoročno, Sjedinjene Države se slažu, i mislim da se naši evropski partneri slažu, da most treba da bude otvoren za vozila ili saobraćaj. Taj dogovor je postignut u okviru dijaloga.
Pitanje je kako i pod kojim okolnostima, i mi ne verujemo da su uslovi sada pravi. Razlog zašto ne verujemo da su uslovi sada pravi je zbog naše procene koje smo dosledno delili sa kosovskim vlastima da to povećava rizik i pretnju i za lokalne zajednice i za vojnike NATO-a, uključujući američke vojnike.
RSE: Zašto je ovaj most toliko značajan kada znamo da postoje i drugi mostovi udaljeni samo nekoliko metara, a koji su otvoreni i za pešake i za saobraćaj?
Hovenijer: Mislim da biste to morali da pitate Vladu Kosova. Nemam dobar odgovor na to pitanje.
RSE: Da li još smatrate premijera Kurtija partnerom? Da li vas on smatra partnerom?
Hovenijer: Ne mogu da govorim o tome kako on nas vidi. Mogao bih samo da kažem, iz perspektive vlade Sjedinjenih Država, da su nas premijer Kurti i njegova Vlada stavljali pred izazove na određeni način. Postoje neke oblasti u kojima imamo dobro i blisko partnerstvo.
Zajedno smo uradili neke važne stvari u unapređenju kosovske ekonomije, u pokušaju da pomognemo u stvaranju ekonomskog sistema koji donosi veći prosperitet građanima Kosova. Ostvarili smo stvarni napredak sa vlastima Kosova u pomaganju prilično novim institucijama vlasti da budu efikasnije u tom poslu i da pružaju bolje usluge građanima, posebno u oblasti vladavine prava.
Ali, po ovim pitanjima, moram da kažem, bili smo izazvani od strane premijera i njegove vlade. I moram da kažem da kvalitet našeg partnerstva nije ono što bismo se nadali po nekim od ovih pitanja vezanih za to kako on postupa sa severom i kako on vodi dijalog. Nisam samo ja u pitanju.
Ne tako davno, u poseti Kosovu je bio i jedan državni podsekretar koji je govorio o potrebi i našoj nadi za boljom koordinacijom i saradnjom. O tome je javno govorio naš pomoćnik državnog sekretara za Evropu Džim O’Brajen.
Imali smo izuzetan trenutak, a ja ću uzeti vreme da pročitam nešto o tome, upravo prošle nedelje, posle nekoordinisanih akcija usmerenih na pošte na severu, o čemu je portparol Stejt departmenta imao da kaže ovo – Zabrinuti smo zbog kontinuiranih nekoordinisanih odluka rukovodstva Kosova. Verujemo da su doveli u opasnost prilike, koje smo pomogli Kosovu da stvori.
Ako pogledate, od nezavisnosti Kosova, Sjedinjene Države snažno podržavaju njegovu punu integraciju u međunarodnu zajednicu kao suverene, multietničke demokratije. Ali da bismo ostvarili ovu viziju, a to je vizija koju delimo, sarađivali smo sa sukcesivnim kosovskim političkim liderima na merama koje unapređuju mir i prosperitet kod kuće, istovremeno ubrzavajući evroatlantski put Kosova.
Ono što tražimo od ove vlade Kosova, što sugeriše da još nismo stigli dotle, jeste da se vrati bliskom i konstruktivnom angažmanu sa Sjedinjenim Državama, Evropskom unijom i NATO-om, i sa drugim međunarodnim partnerima Kosova.
RSE: Koliko ćete čekati da se Kosovo vrati tom angažmanu? Koliko dugo ćete, dozvolite mi da kažem, trpeti da vas stavljaju pred izazove?
Hovenijer: Znate, Kosovo je suverena država i mi je priznajemo kao takvu. Tako da ne znam da li je u pitanju tolerancija. Mislim da je to više pitanje kvaliteta našeg partnerstva. Imamo pitanja o tome koliko je ova vlada posvećena partnerstvu sa nama. Kada razgovaramo sa Vladom o stvarima koje bi mogle da urade a koje povećavaju rizik za naše vojnike i nismo uvereni da dobijamo efikasan odgovor, to utiče na naše viđenje u kojoj meri ova Vlada uzima u obzir našu zabrinutost i u kojoj meri je ova vlada posvećena partnerstvu koje želimo da imamo.
RSE: Razmišljate li o nekim posledicama?
Hovenijer: Pa, zabrinut sam kuda ovo vodi. Dugoročno, Sjedinjene Države žele da vide, a i građani Kosova žele da vide, kako Kosovo napreduje u evropske i evroatlantske strukture. Želimo da vidimo Kosovo u Savetu Evrope.
Želimo da vidimo Kosovo u EU. Želimo da vidimo Kosovo u NATO-u. Put da se to postigne je saradnja sa nama, sa našim evropskim partnerima, sa liderima EU, sa liderima NATO-a. Na primer, samo prošle nedelje sa ovom nekoordinisanom akcijom usmerenom protiv pošta, videli ste kako su svi – EU, NATO, SAD, Nemačka, Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Italija – izrazili zabrinutost.
Zabrinut sam da ove vrste akcija smanjuju apetit i smanjuju posvećenost, ne posvećenost, već entuzijazam za podršku Kosovu na njegovom evroatlantskom putu. Kosovo je već izgubilo važnu priliku da dobije članstvo u Savetu Evrope time što nije reagovalo na zahteve naših evropskih partnera koji mogu da donesu odluku o tome, odnosno nije ispunilo uslove koje su (evropski partneri) očekivali da će Kosovo ispuniti za ulazak u Savet Evrope.
Veoma brinem da će put Kosova u Evropsku uniju, zahtev Kosova i aktuelna prijava za status kandidata, efikasna i potpuna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji u velikoj meri ide u korist Kosova, brinem da će stav Kosova negativno uticati na sve to. Moj nemački kolega je prošle nedelje govorio o tome kako se sam pristupni put može staviti u fioku ili zamrznuti.
EU govori o dodatnim merama. Veoma se nadam da nema dodatnih mera, ali to u velikoj meri zavisi od Vlade Kosova i od toga u kojoj meri će zaustaviti ove vrste akcija na koje smo dosledno upozoravali i početi da deluje u partnerstvu sa nama i našim evropskim partnerima na način na koji smo to dosledno tražili. Slažemo se da je ovo teško. Slažemo se da su na dnevnom redu teške stvari.
Ali, takođe mislimo da imamo sistem i proces koji će pomoći napretku Kosova, a to zahteva ovakvu vrstu saradnje.
RSE: Da li SAD trenutno lobiraju za članstvo Kosova u različitim organizacijama ili je to na pauzi?
Hovenijer: Nisam video mnogo entuzijazma u podršci naporima ove vlade sada za nova članstva u međunarodnim organizacijama. Uložili smo prave napore u Savet Evrope, ali Kosovo tada nije bilo voljno da preduzme korak koji su evropski partneri, kao i mi, tražili od Kosova, a to je da podnese nacrt statuta o Zajednici opština sa srpskom većinom Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti.
RSE: To se još nije dogodilo.
Hovernijer: To se još nije dogodilo i činjenica da se to nije dogodilo, moram da kažem, smanjuje entuzijazam u Vladi Sjedinjenih Država da nastavi da pokušava da uloži svoj napor kada Kosovo neće da preduzme ni ovaj, iz naše perspektive, pošteno minimalni i prvi korak u ovom procesu.
RSE: Šta će se desiti ako Vlada Kosova ne podnese nacrt statuta Ustavnom sudu?
Hovenijer: Taj izbor je na Vladi Kosova, po mom mišljenju, to će značiti da će mnogi od ovih procesa verovatno zastati. U ovome postoji dimenzija realpolitike. Ako želite da se priključite NATO-u, ako želite da se priključite Evropskoj uniji, ako želite u Savet Evrope, morate imati podršku zemalja koje su već tamo.
I mi imamo izazov, a to su određene zemlje u tim institucijama koje ne priznaju Kosovo kao što mi to činimo, odnosno kao suverenu nezavisnu državu. I one su jasno stavili do znanja da će njihova podrška delimično zavisiti od napretka u dijalogu. Oni žele da Srbija i Kosova repozicioniraju svoj odnos. Iz naše perspektive, Vlada Kosova se na određene načine nije konstruktivno uključila u dijalog. Sada bih to isto mogao da kažem i za Srbiju.
Razgovarali smo o potrebi da obe zemlje urade mnogo bolje u ispunjavanju svih svojih obaveza, ali pošto sam ja zadužen za Kosovo, i zato što ja, lično, i moja vlada institucionalno toliko želimo da Kosovo napreduje na ovom putu i zauzme svoje mesto u evropskim strukturama, nadamo se da ćemo videti ovu Vladu, umesto da pokušava da preduzme akcije koje nam otežavaju da budemo efikasni zastupnici, da nam da dobre argumente u korist pristupanja Kosova. To se nije dešavalo.
RSE: Da se vratimo na postupke Vlade Kosova na severu. Međunarodna zajednica je u protekle dve godine reagovala više puta na akcije koje je kosovska vlada preduzela. Međutim, u Vladi kažu da su uspeli da uspostave red i vladavinu zakona. Verujete li na severu danas imamo više reda i vladavine zakona nego što je to bio slučaj pre dve-tri godine?
Hovenijer: Rekao bih da je situacija na severu na neki način drugačija nego pre dve-tri godine. Ali, mislim da ako želite da integrišete oblast, integrišete i oblast i ljude u toj oblasti. Ono što sam video u poslednje vreme je apsolutni nedostatak integracije stanovništva na severu, u nastojanjima (Vlade kosova) da ih privuče, ohrabri, uključi.
Vratimo se ponovo na pitanje mosta. Pojavilo se vrlo malo ljudi. Oni koji jesu, koji su stanovnici na severu Kosova, koliko sam razumeo, uglavnom nisu bili za otvaranje mosta za saobraćaj.
RSE: I govorili su o drugim problemima sa kojima se suočavaju, a ne o mostu.
Hovenijer: Tačno, i veoma su zabrinuti. Dakle, naša nada bi bila da ova vlada, koja apsolutno iskazuje stav da je vlada svih građana Kosova, postupa u skladu sa tim i pronalazi načine da pokaže ljudima da i oni treba da se integrišu na Kosovu i da postoje stvarne koristi i da ova vlada odgovara na njihove zabrinutosti. Trenutno nisam sreo mnogo predstavnika srpske zajednice koji veruju da Kurtijeva Vlada ulaže uspešne napore da pokaže osetljivost i zabrinutost za pitanja o kojima razmišljaju predstavnici srpske etničke zajednice na Kosovu.
RSE: Pomenuli ste da vas je ova vlast stavila pred izazove. Onda smo juče videli izveštaje medija da bi se premijer Kurti mogao obresti naredne nedelje na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu. Možete li ovo potvrditi?
Hovenijer: Koliko sam shvatio, premijer Kurti planira da prisustvuje Kongresu Demokratske stranke na poziv Nacionalnog demokratskog instituta (NDI). Ali da budemo jasni, to nije poziv Vlade Sjedinjenih Država. Demokratska stranka je politička partija u Sjedinjenim Državama. NDI je telo Demokratske stranke koje radi na izgradnji partija i demokratskih institucija u inostranstvu. Dakle, poziv je stigao od NDI premijeru, verujem u njegov kapacitet predsednika jedne od kosovskih partija, kao što je NDI pozvao i predsednike drugih stranaka na Kosovu. Ali, to nije poziv Vlade SAD-a.
RSE: Na kraju, htela bih da Vas pitam o slučaju Banjska. Približavamo se prvoj godišnjici napada u Banjskoj na severu Kosova. Milan Radoičić, koji je predvodio taj napad je još uvek na slobodi, veruje se da je u Srbiji. Koliko će još SAD čekati da Srbija uhapsi Radoičića kako bi se on suočio sa optužbama?
Hovenijer: Mislim da su Sjedinjene Države bile sasvim jasne u vezi sa našim očekivanjima da svi oni koji su bili umešani u taj užasan zločin odgovaraju. To smo javno rekli. I naravno, deo naše diplomatije sa Srbijom bila su i naša očekivanja da gospodin Radoičić i drugi počinioci ovog krivičnog dela odgovaraju. To je i dalje deo naših razgovora. I nadamo se da će se to uskoro i dogoditi. Napomenuo bih da postoji način na koji Kosovo može pomoći iz moje perspektive.
Koliko sam shvatio, srpski zvaničnici su govorili da su sada službenim kanalom poslali zvaničan zahtev za međusobnu pravnu pomoć da im kosovske vlasti dostave dokaze koje imaju, a koji su vlastima u Srbiji potrebni za krivično gonjenje gospodina Radoičića. I opet, na političkoj osnovi, nadam se da će Vlada Kosova odgovoriti na taj zahtev, jer biste želeli da obezbedite da dođe do krivičnog gonjenja i da gospodin Radoičić odgovara za svoje krivično delo, kao i svi drugi ljudi koji su uključeni.
RSE: Postoje li neki rezultati istrage? Bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Gabrijel Eskobar je pomenuo da su možda postojale finansijske i organizacione veze države Srbije sa napadom u Banjskoj?
Hovenijer: Nemam ništa više da kažem o tome.
RSE: Mislite li da nedostatak odgovornosti za napad u Banjskoj pothranjuje narativ da Zapad umiruje Srbiju kroz mekši stav zbog geopolitičkih interesa kako bi se obezbedilo da Srbija bude bliža Briselu nego Moskvi?
Hovenijer: Mislim da su Sjedinjene Države bile sasvim jasne da očekujemo da Kosovo i Srbija zadovolje određene standarde. Opet ću ponoviti da sam ja nadležan za Kosovo. Dakle, sve što mogu da kažem je da verujem da je Ambasada SAD u Beogradu prilično angažovana u pokušaju da Srbija uradi ono na šta se Srbija obavezala da uradi, a to uključuje pozivanje gospodina Radoičića i drugih počinilaca zločina na odgovornost za taj zločin. To podrazumeva i da Srbija ispunjava sve svoje obaveze koje je preuzela u okviru dijaloga, kao što to činimo i mi ovde.
