Grupa žena sa severa Kosova predala je danas pripadnicima Multinacionalne specijalizovane jedinice italijanskih karabinjera pismo u kojem traže da se spreči otvaranje mosta na Ibru.
Kako su precizirale, one ne predstavljaju nikakvu organizaciju, instituciju ili političku partiju već su se okupile u svojstvu građanki, kako bi sumirali najveće brige i strahove žena sa severa Kosova i o tome informisale glavnog komandanta KFOR-a general-majora Ozkana Ulutaša.
„Od komandanta KFOR-a tražimo odlučnu reakciju i jasan signal da nikakvi politički interesi neće prevagnati protiv interesa građana koji su sada većinski protiv otvaranja mosta“ kazale je ispred okupljenih žena Milica Radovanović.
Pismo je tokom jučerašnjeg dana podržalo 415 žena, a u njemu su takođe predstavljeni alarmantni problemi, sa kojima se žene na severu ali i na jugu Kosova suočavaju, dodala je.
“Prva među njima je Dragica Gašić, čiji je stan kamenovan juče u Đakovici. U samo jednom danu, ovo pismo je podržalo 415 žena, koje su majke, doktorke, nezaposlene medicinske radnice, domaćice, psihološkinje, pedagoškinje, umetnice, glumice, novinarke, prosvetne radnice, univerzitetske profesorice, penzionerke, studentkinje i još mnogo njih“ istakla je Radovanović.
Jedna od okupljenih žena Milena Stijović ocenjuje da život na severu Kosova nije normalan, dok međunarodna zajednica u međuvremenu insistira na normalizaciji odnosa između Srba i Albanaca. Kao svoj primer navela je bolesnog muža, za kojeg je potrebna odgovarajuća terapija, a koja se može kupiti samo u centralnoj Srbiji.
„Imam muža sa multuplom sklerozom i majku od 90 godina, što znači da ni u kakvom slučaju oni ne mogu da podignu penzije, ako nisam tu ja. Podižem lek za muža koji je izuzetno skup i koji se predaje samo u bolničkim uslovima, moram da idem u Novi Pazar svakog meseca, kako bih podigla taj lek. Svaki put kada prelazim granicu strepim, da li će da mi oduzmu taj lek, iako imam urednu medicinsku dokumentaciju da je taj lek neophodan za njega. Da ne pričamo o robi i ostalim stvarima, ovo je moj lični primer a takvih primera ima puno“ rekla je Stijović.
U svom pismu upućenom misiji KFOR-a, žene sa severa Kosova podsećaju da je KFOR 1999. godine uspostavljen, kako bi izgradio „mir i stabilnost“ na Kosovu.
„Kako se bezbednosna situacija tada polako stabilizovala u dovoljnoj meri da je postalo moguće pokrenuti političke procese, poboljšavali su se i uslovi života različitih zajednica, nekima je i vraćeno malo dostojanstva. Međutim, sada je vreme da priznate da je došlo do urušavanja političkog dijaloga i autentičnih procesa koji su zahvaljujući Vašoj misiji nekada bili na mnogo višem nivou i iznova procenite Vašu ulogu u sprečavanju potpune regresije odnosa na period iz 1999.“ stoji u saopštenju upućenom KFOR-u.
U pismu se ističe da je vreme da misija KFOR-a prihvati da saopštenja EU i Kvinte već duži period nemaju pozitivan efekat na bezbednost na Kosovu.
„Kada dođemo u situaciju da politički faktor ne može da osigura stabilnost, već je naprotiv, aktivno narušava, na Vama je da odlučnim potezima okončate takve igre. Vreme je da prihvatite da saopštenja EU i Kvinte već nekoliko godina nemaju pozitivan efekat na bezbednost na Kosovu i preduzmete korake koji će osigurati da se sve ono što se dešavalo proteklih godine ne odrazi negativno na dalje ugrožavanje NATO vojnika i etničkih i verskih manjina na Kosovu“ naveli su.
U saopštenju ocenjuju da misija KFOR-a ima česte kontakte sa srpskom zajednicom i da je verovatno upoznata sa teškom situacijom, u kojoj se posebno nalaze žene, zbog bezbednosnih, materijalnih i zdravstvenih razloga.
„Ultra-nacionalistu u trenutnoj vladi Kosova aktivno ohrabruju njima slične ljude sa nečasnim namerama da ulaze u naš, nekada dosta bezbedan javni prostor i seksualno uznemiravaju žene, posebno u večernjim časovima. Zbog nerazumnih mera zabrane uvoza srpske robe i dinara, mnoge od nas izgubile su poslove u prodavnicama i buticima koji se ubrzano zatvaraju, a u kojima su pretežno radile žene. Muški članovi naših porodica su pod pritiskom zbog konstantnih pretnji hapšenjem pod izmišljenim optužbama za narušavanje ustavnog poretka, što neretko vodi odvajanju porodica ili duboko destabilizuje porodični život. Zbog neredovnog dopremanja lekova, terapije za trudnice I hronične bolesnice nisu uvek odmah dostupne i u apotekama ili zdravstvenim institucijama te često moramo da putujemo u Srbiju ili se konstantno raspitujemo o tome ko putuje za Rašku kako bi nam kupio lekove. Pitati prijatelje i porodicu da li im trebaju lekovi pre nego otputujemo postao je deo našeg normalnog društvenog ponašanja. Penzionerke, koje retko znaju da voze, svakog meseca moraju da putuju u Rašku kako bi podigle penziju ili se uzdaju da će njihove bankovne informacije biti bezbedne sa prijateljima ili članovima porodica sa kojima ih dele kako bi im podigli novac umesto njih“ navodi se u saopštenju.
U svom pismu žene sa severa Kosova ističu da razumeju da nije na KFOR-u da reši pomenute probleme, ali da je važno razumeti da su oni simptom političkih procesa koji vode u bezbednosne eskalacije, zbog čega ova misija mora biti odlučnija.
„Zato KFOR mora biti odlučniji od diplomatskih misija svojih zemalja članica. Oni nisu uspeli ne samo u tome da nam obezbede dostojanstven život, već oni takođe svojom neefikasnošću ugrožavaju i Vaše vojnike i reputaciju Vaše misije“ naveli su.
Podvukle su da u Kosovskoj policiji nemaju partnera i podsetile na nedavne izjave zamenika komandira Kosovske policije za region sever Vetona Eljšanija, u kojem je zdravstvene i obrazovne ustanove Republike Srbije na Kosovu nazvao problemom, dok ne budu pod kosovskom upravom.
„Možda verujete i da je Kosovska policija, koja je prva u lancu reagovanja, formacija koja bolje može da reši neke od ovih problema. Međutim, želimo da podvučemo da mi nemamo partnere u Kosovskoj policiji. Samo proteklih mesec dana, zamenik regionalnog direktora policije, Veton Eljšani je dao sledeće izjave: ” Ako vinovnik u noći nosi masku, počini krivično delo i dođe do pucnjave Specijalne policije, niko ne bi voleo da se iza te maske nađe maloletnik, ne daj Bože. ” i ” Paralelnim strukturama nazivam i zdravstvene i obrazovne usluge koje će nam biti problem dok ne budu pod našom upravom.” piše u saopštenju.
Ocenjuju da je teško shvatiti ove izjave kao išta drugo do pretnje fizičkoj bezbednosti dece i njihovom pravu na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.
„Druga izjava je čak i politička jer nije policija ta koja upravlja zdravstvom i obrazovanjem već lokalne i centralne vlasti. To pokazuje da gospodin Eljšani sebe vidi kao deo političkog rukovodstva u vladi i da je policija pod njegovom komandom politički alat. Kao takva, ova policijska formacija nije od poverenja i mnogo žena ne želi da prijavi slučaje seksualnog uznemiravanja od strane ultra-nacionalista iz albanske zajednice. Ne samo to, plaše se da ta iskustva podele i sa porodicom jer strahuju da bi muški članovi porodica mogli da traže odmazdu“ stoji u saopštenju.
Ukoliko pod političkim pritiskom vlade ili možda neke NATO zemlje, odlučite da umanjite svoje prisustvo na mostu na Ibru, poslaćete zajednici na severu strašnu poruku da su njihovi strahovi i zebnje zbog politika i namera vlade na Kosovu nebitni, dodaje se u saopštenju.
„Poslali biste poruku da su uništavanje međuetničkih odnosa i eskalacije nešto što treba nagraditi. Nijedan bezbednjak, savestan u obavljanu svog posla, ne može zaključiti da je otvaranje mosta za saobraćaj u trenutku kada istovremeno imamo de fakto policijsku državu na severu, dobra ideja. Nemoguće je da bezbednosna situacija u isto vreme iziskuje svakodnevno prisustvo Specijalne policije i oklopnih vozila na severu, desetine utvrđenih baza i otvaranje najopasnije neuralgične tačke najžešćih posleratnih međuetničkih sukoba. Ne možete dozvoliti da svakodnevno posmatrate militarizaciju severa i da u isto vreme uvažavate argumente o tome kako most treba demilitarizovati. Takve realnosti ne mogu postojati istovremeno“ precizira se u saopštenju.
Tek kada političke elite počnu da promovišu suživot, dobro upravljanje i međusobno poštovanje, kada se kosovskim Srbima ponovo uspostavi pružanje svih usluga i vlada prestane da predstavlja pretnju pružanju tih usluga, možemo govoriti o realnosti u kojoj zajednica na severu može uopšte da razmotri otvaranja mosta za saobraćaj, ocenjuje se u pismu prosleđenom glavnom komandantu KFOR-a.
„To bi bila realnost u kojoj su ljudi sa dobrim i poštenim namerama na čelu procesa koji grade međuetničke odnose i održivu zajedničku budućnost, a u kojoj postoji bar minimum poverenja između građana i policije. Zbog takve realnosti, u koju mi duboko verujemo, molimo Vas da ne uzimate u obzir bilo kakve političke argumente i razmotrite samo bezbednosne aspekte Vaših odluka“ navodi se.
“Osoba može drugima nauditi ne samo svojim činjenjem, već i svojim nečinjenjem i u tom slučaju, jednako su odgovorni za štetu koja se drugima nanosi.”, poručile su svom pismu žene sa severa Kosova.
Istaknuto je da su pismo sastavile žene sa severa Kosova kao i da bi njihove predstavnice želele da se sastanu sa general-majorom Ozkanom Ulutašem, kako bi razgovarali i približili stavove.
„Smatramo da je ovakav način obraćanja Vama neophodan zbog neprestanih pokušaja vlade da lažno predstavi dobro stanje međuetničkih odnosa i navodno održavanje bliskih veza sa zajednicom, dok je ono što se zaista dešava je odraz potpunog prekida komunikacije i ispunjavanje javnog prostora Albancima koji interpretiraju šta je to što kosovski Srbi žele“ zaključuje se u pismu žena sa severa Kosova upućenom glavnom komandantu KFOR-a general-majoru Ozkanu Ulutašu.
