Mitropolit diseldorfsko-berlinski i nemački Grigorije govorio je o izazovima dijaspore i ključnim zadacima države u brizi za svoje građane. U intervjuu za Radio Goraždevac, on je istakao duboko ukorenjene veze sa Kosovom, pozvao umetnike i sportiste da posete Dečane, te naglasio ulogu države u obrazovanju i zdravstvu, inspirisan nasleđem Svetog Save.

Mitropolit diseldorfsko-berlinski i nemački Grigorije istakao je značaj mučeništva i svetinja u očuvanju Kosova i Metohije kroz prizmu istorije i ličnog iskustva. On je naglasio da mučenici nisu samo oni koji stradaju fizički, već i oni koji tuguju zbog nepravde, ističući mučenike savesti poput Njegoša.

On veruje da Kosovo ne može biti izgubljeno jer ga, kako je rekao, čuvaju svetinje kao što su Dečani, Gračanica, Zočište i Orahovac.

Mitropolit Grigorije je takođe govorio o važnosti dijaspore, naglašavajući izazov života između dve domovine i bogatstvo koje dolazi iz kulturne razmene.

Istakao je da dijaspora ne samo da se obogaćuje od drugih kultura, već i doprinosi domaćinu svojom kulturom, te je pozvao ljude sa uticajem da posete i promovišu Dečane. Na kraju, osvrnuo se na ulogu države u brizi za zdravlje i obrazovanje stanovništva, naglašavajući da je to ključni zadatak države, inspirisan nasleđem Svetog Save.

Snaga mučenika i svetinja čuva Kosovo

Mitropolit diseldorfsko-berlinski i nemački Grigorije istakao je značenje mučeništva kroz svoje reči i primere iz istorije.

„Mučenik je i onaj koji biva porugan, koji biva prognan, ponižen i onaj koji plače i onaj koji tuguje zbog nepravde, sve su to mučenici“, rekao je on.

Mitropolit je posebno istakao mučenike savesti, navodeći primer Njegoša kao jednog takvog mučenika, prema rečima mitropolita Amfilohija.

„Meni je to tako odjeknulo u biću i u umu da je možda najteže biti mučenik savesti. Ali, kada čovek iznese to mučeništvo ono stvarno donosi vence, donosi te kosovske božure, donosi to cveće, tu nagradu koja je večnost i koja nije propadljiva“, dodao je.

Mitropolit Grigorije je govorio o svom duhovnom iskustvu sa Kosovom.

„Za mene je Kosovo i Metohija, da, mogao bih reći da sam preko Atanasija i Amfilohija nekako stalno bio izložen tom udaru, oni su skoro jednako govorili o jevanđeljskom i o kosovskom zavetu, nekako nisu ni razdvajali ta dva zaveta“, rekao je.

On je istakao važnost manastira i svetinja kao čuvara Kosova.

„Ja nisam mogao tako brzo da doživim Kosovo u punom smislu te reči dok nisam nekako počeo da idem u te Dečane i kod tog Stefana kralja-čuvara i zaštitnika Kosova i Metohije“, dodao je.

Mitropolit Grigorije veruje da Kosovo nije moguće izgubiti jer je čuvano od strane svetinja.

„Pa sam nekako, nemam ni pravih reči da to opišem, shvatio da je ipak nemoguće da mi izgubimo Kosovo jer ga ne čuvamo mi nego ga čuva on, nismo mi koji svedočimo da je Kosovo naše i da smo mi njegovi, nego su to Dečani, Gračanica, Zočište, Orahovac, Hoča i tako dalje“, rekao je.

Mitropolit Grigorije se osvrnuo na zajednički život sa komšijama u Prištini i Prizrenu.

„Za mene je to, ko je onako sklon poetici, i te rijeke i ta polja i te planine strašne, a tako moćne i lijepe. Pa jesu, da kažem, i te naše komšije i u Prizrenu, Prištini koji su u nekoj našoj stvarnosti naši kao neprijatelji, ali kako god da okrenemo, ni oni ni mi nemamo nekog bližeg od njih. I tu ćemo morati jednoga dana da se suočimo sa tom činjenicom“, zaključio je.

Mitropolit Grigorije svojim rečima podseća na duboko ukorenjene veze sa Kosovom i Metohijom i na važnost očuvanja mučeničkog duha kroz prizmu vere i istorije.

Govorio je i o značaju dijaspore, posebno u kontekstu veze sa Kosovom, osvrnuvši se na blaženopočivšeg vladiku Atanasija.

„Za vladiku Atanasija je Kosovo i Metohija sigurno najvažnija reč, i naravno, naša Srpska pravoslavna crkva. Ono što je možda novo, a ponovo postaje drevno je dijaspora“, istakao je on.

Prvi susret sa Dečanima

Mitropolit Grigorije se prisetio svog prvog susreta sa manastirom Dečani, koji datira iz vremena dok je još bio đak.

„Verovatno je to sad već davno kad sam skoro shvatio da sam toliko godina episkop, ove godine 25 godina kako sam episkop. Bilo je to dok sam još bio đak, student, bilo je i kasnije kad sam bio sveštenik, monah, pa kad sam služio u tom čudesnom hramu”, rekao je mitropolit Grigorije.

On se posebno osvrnuo na vreme rata tokom 1998-1999. godine.

„Bilo je to možda najviše u ono najstrašnije doba kad je bio rat na Kosovu i Metohiji. I stvarno meni su te priče o Dečanima bliske jer ja sam se družio sa jednim neobičnim čovekom u njegovoj starosti, sa jednim dugogodišnjim igumanom Dečana ocem Justinom koji je živeo u mojoj blizini u Herceg-Novom. Verovatno je i on imao svoj ogroman uticaj da tako zavolim Dečane“, dodao je.

Mitropolit je istakao važnost Dečana u razumevanju našeg identiteta.

„Meni su Dečani nešto što bih rekao nekom čoveku iz Nemačke ili nekome koga mnogo volim o tome šta smo mi, da ga fasciniram. To sam govorio skoro u jednoj besedi u Dečanima. Kad bih mogao, svim ljudima bih rekao da mi nismo ono što je mejnstrim o nama u svetu. Dođite u Dečane da vidite ko smo mi stvarno”, rekao je on.

Mitropolit Grigorije poziva umetnike, sportiste i sve ljude sa uticajem da posete Dečane.

„Možda je ovo prilika da kažemo svim tim ljudima koji imaju uticaja, umetnicima, sportistima, piscima, idite u Dečane i vodite druge ljude u Dečane. Tamo ćemo možda saznati ko smo, odakle smo, a onda možda saznamo i kuda treba da idemo”, istakao je mitropolit za Radio Goraždevac.

Iako je fizički daleko od Kosova, Mitropolit Grigorije naglašava važnost povezivanja sa tim prostorom.

„Definitivno je danas život na Kosovu podvig i nešto što je možda najbitnije. Danas činiti za Kosovo je živeti na Kosovu. Ono što možemo mi koji smo daleko je da živimo za Kosovo. Iako ne živim na Kosovu, to nam niko ne brani i niko nam ni ne može zabraniti,” rekao je mitropolit Grigorije.

On je objasnio kako udaljenost može doneti novu dimenziju vezi sa domovinom.

„A kako se događa da kad čovek negde ode iz nekog prostora iz Hercegovine, Bosne, Dalmacije, Kosova i Metohije, Srbije, Rumunije, Bugarske, kako taj prostor za njega dobije jednu drugu dimenziju koju je nemoguće na jedan jednostavan način iskazati. Dobije je tako da tek tada taj prostor postaje njegov, on počne da taj prostor gleda kao svoj dom”, dodao je mitropolit.

Spasavamo li svoju državu?

Mitropolit diseldorfsko-berlinski i nemački Grigorije, u intervjuu za Radio Goraždevac, izneo je svoje stavove o trenutnom stanju našeg društva i države, oslanjajući se na nasleđe Svetog Save kao primer kako država treba da se brine o svojim građanima.

Mitropolit Grigorije naglašava da je briga za stanovništvo ključni zadatak države.

„Najvažnije je sada da uradimo ono što je Sveti Sava uradio tada. Tada, kada nismo ni postojali kao definisan i jasan narod, a pogotovo kao definisana država,” rekao je.

“To su dve stvari: briga, to je ono što je po meni zadatak države – briga za njene stanovnike”, dodao je..

On je istakao da se ta briga ogleda u zdravlju i obrazovanju građana.

„U čemu se ta briga ogleda? U tome da to stanovništvo bude zdravo, a to je Sveti Sava radio. Da bude obrazovano, to je od Svetog Save pa do Dositeja u ključnim trenucima bilo najvažnije”, dodao je mitropolit.

Prema njemu, obrazovanje je jedan od najvažnijih zadataka države.

„Obrazovanje je ono što država najpre treba da radi i o čemu treba da se brine jer kako ste vi rekli, naša deca su naša budućnost, naša omladina. Ako ih ne obrazujemo, nema budućnosti”, istakao je on.

Mitropolit je takođe naglasio važnost zakonodavstva i poštovanja zakona.

„Sveti Sava je prvi preveo zakonopravilo, zakon. Mora se poštovati zakon. Mi živimo u jednoj uređenoj državi. Ja vidim da kad ne bi bilo zakona, bio bi haos. Zakon se mora poštovati”, rekao je mitropilit Grigorije za Radio Goraždevac.

Govoreći o stanju u bolnicama, on je izrazio razočaranje.

„Mene nekako najviše razočarava to stanje u bolnicama jer sam imao prilike da i svoje sunarodnike i druge ljude šaljem u bolnice i to je nekako trajalo u poslednjih 30 godina, taj haos”, rekao je on.

Uporedio je stanje u bolnicama u Srbiji i Nemačkoj, ističući da su naši lekari visoko cenjeni i da rade dobra dela, ali da im trebaju bolji uslovi za rad.

Uloga dijaspore

Mitropolit Grigorije je u intervjuu naglasio i važnost dijaspore.

„Ovde Nemci imaju taj izraz za nostalgiju, oni kažu da je to bol za domom. Bukvalno je tako rečeno u toj složenici koju su oni napravili. Bol za domom u stvari ne može ni da počne dok iz doma ne izađeš. U tom smislu je dijaspora neobično važna ne samo za nas nego i za sve narode koji su poput nas – Jevreje, Grke i sve druge narode u istoriji čovečanstva. Dijaspora je uvek bila značajna kao i oni koji su bili u njoj”, rekao je.

Mitropolit Grigorije je podsetio na primer Svetog Save, koji je svoju misiju započeo u dijaspori.

„Ljudi zaboravljaju da je Sveti Sava prvo otišao u dijasporu da bi napravio za Srbiju sve što je napravio. Da nije otišao, ne bi znao jezik, pravo, kulturu, politiku koja je tada bila svemoćna na prostoru te, tada imperije, Vizantije. On je otišao u sred te imperije da bi pomogao svom narodu da on postane svoj, samostalan. U crkvenom i u svakom smislu”, zaključio je mitropolit.

Mitropolit diseldorfsko-berlinski i nemački Grigorije istakao je značaj mučeništva i svetinja u očuvanju Kosova i Metohije kroz prizmu istorije i ličnog iskustva. On je naglasio da mučenici nisu samo oni koji stradaju fizički, već i oni koji tuguju zbog nepravde, ističući mučenike savesti poput Njegoša.

On veruje da Kosovo ne može biti izgubljeno jer ga, kako je rekao, čuvaju svetinje kao što su Dečani, Gračanica, Zočište i Orahovac.

Mitropolit Grigorije je takođe govorio o važnosti dijaspore, naglašavajući izazov života između dve domovine i bogatstvo koje dolazi iz kulturne razmene.

Istakao je da dijaspora ne samo da se obogaćuje od drugih kultura, već i doprinosi domaćinu svojom kulturom, te je pozvao ljude sa uticajem da posete i promovišu Dečane. Na kraju, osvrnuo se na ulogu države u brizi za zdravlje i obrazovanje stanovništva, naglašavajući da je to ključni zadatak države, inspirisan nasleđem Svetog Save.

Snaga mučenika i svetinja čuva Kosovo

Mitropolit diseldorfsko-berlinski i nemački Grigorije istakao je značenje mučeništva kroz svoje reči i primere iz istorije.

„Mučenik je i onaj koji biva porugan, koji biva prognan, ponižen i onaj koji plače i onaj koji tuguje zbog nepravde, sve su to mučenici“, rekao je on.

Mitropolit je posebno istakao mučenike savesti, navodeći primer Njegoša kao jednog takvog mučenika, prema rečima mitropolita Amfilohija.

„Meni je to tako odjeknulo u biću i u umu da je možda najteže biti mučenik savesti. Ali, kada čovek iznese to mučeništvo ono stvarno donosi vence, donosi te kosovske božure, donosi to cveće, tu nagradu koja je večnost i koja nije propadljiva“, dodao je.

Mitropolit Grigorije je govorio o svom duhovnom iskustvu sa Kosovom.

„Za mene je Kosovo i Metohija, da, mogao bih reći da sam preko Atanasija i Amfilohija nekako stalno bio izložen tom udaru, oni su skoro jednako govorili o jevanđeljskom i o kosovskom zavetu, nekako nisu ni razdvajali ta dva zaveta“, rekao je.

On je istakao važnost manastira i svetinja kao čuvara Kosova.

„Ja nisam mogao tako brzo da doživim Kosovo u punom smislu te reči dok nisam nekako počeo da idem u te Dečane i kod tog Stefana kralja-čuvara i zaštitnika Kosova i Metohije“, dodao je.

Mitropolit Grigorije veruje da Kosovo nije moguće izgubiti jer je čuvano od strane svetinja.

„Pa sam nekako, nemam ni pravih reči da to opišem, shvatio da je ipak nemoguće da mi izgubimo Kosovo jer ga ne čuvamo mi nego ga čuva on, nismo mi koji svedočimo da je Kosovo naše i da smo mi njegovi, nego su to Dečani, Gračanica, Zočište, Orahovac, Hoča i tako dalje“, rekao je.

Mitropolit Grigorije se osvrnuo na zajednički život sa komšijama u Prištini i Prizrenu.

„Za mene je to, ko je onako sklon poetici, i te rijeke i ta polja i te planine strašne, a tako moćne i lijepe. Pa jesu, da kažem, i te naše komšije i u Prizrenu, Prištini koji su u nekoj našoj stvarnosti naši kao neprijatelji, ali kako god da okrenemo, ni oni ni mi nemamo nekog bližeg od njih. I tu ćemo morati jednoga dana da se suočimo sa tom činjenicom“, zaključio je.

Mitropolit Grigorije svojim rečima podseća na duboko ukorenjene veze sa Kosovom i Metohijom i na važnost očuvanja mučeničkog duha kroz prizmu vere i istorije.

Govorio je i o značaju dijaspore, posebno u kontekstu veze sa Kosovom, osvrnuvši se na blaženopočivšeg vladiku Atanasija.

„Za vladiku Atanasija je Kosovo i Metohija sigurno najvažnija reč, i naravno, naša Srpska pravoslavna crkva. Ono što je možda novo, a ponovo postaje drevno je dijaspora“, istakao je on.

Prvi susret sa Dečanima

Mitropolit Grigorije se prisetio svog prvog susreta sa manastirom Dečani, koji datira iz vremena dok je još bio đak.

„Verovatno je to sad već davno kad sam skoro shvatio da sam toliko godina episkop, ove godine 25 godina kako sam episkop. Bilo je to dok sam još bio đak, student, bilo je i kasnije kad sam bio sveštenik, monah, pa kad sam služio u tom čudesnom hramu”, rekao je mitropolit Grigorije.

On se posebno osvrnuo na vreme rata tokom 1998-1999. godine.

„Bilo je to možda najviše u ono najstrašnije doba kad je bio rat na Kosovu i Metohiji. I stvarno meni su te priče o Dečanima bliske jer ja sam se družio sa jednim neobičnim čovekom u njegovoj starosti, sa jednim dugogodišnjim igumanom Dečana ocem Justinom koji je živeo u mojoj blizini u Herceg-Novom. Verovatno je i on imao svoj ogroman uticaj da tako zavolim Dečane“, dodao je.

Mitropolit je istakao važnost Dečana u razumevanju našeg identiteta.

„Meni su Dečani nešto što bih rekao nekom čoveku iz Nemačke ili nekome koga mnogo volim o tome šta smo mi, da ga fasciniram. To sam govorio skoro u jednoj besedi u Dečanima. Kad bih mogao, svim ljudima bih rekao da mi nismo ono što je mejnstrim o nama u svetu. Dođite u Dečane da vidite ko smo mi stvarno”, rekao je on.

Mitropolit Grigorije poziva umetnike, sportiste i sve ljude sa uticajem da posete Dečane.

„Možda je ovo prilika da kažemo svim tim ljudima koji imaju uticaja, umetnicima, sportistima, piscima, idite u Dečane i vodite druge ljude u Dečane. Tamo ćemo možda saznati ko smo, odakle smo, a onda možda saznamo i kuda treba da idemo”, istakao je mitropolit za Radio Goraždevac.

Iako je fizički daleko od Kosova, Mitropolit Grigorije naglašava važnost povezivanja sa tim prostorom.

„Definitivno je danas život na Kosovu podvig i nešto što je možda najbitnije. Danas činiti za Kosovo je živeti na Kosovu. Ono što možemo mi koji smo daleko je da živimo za Kosovo. Iako ne živim na Kosovu, to nam niko ne brani i niko nam ni ne može zabraniti,” rekao je mitropolit Grigorije.

On je objasnio kako udaljenost može doneti novu dimenziju vezi sa domovinom.

„A kako se događa da kad čovek negde ode iz nekog prostora iz Hercegovine, Bosne, Dalmacije, Kosova i Metohije, Srbije, Rumunije, Bugarske, kako taj prostor za njega dobije jednu drugu dimenziju koju je nemoguće na jedan jednostavan način iskazati. Dobije je tako da tek tada taj prostor postaje njegov, on počne da taj prostor gleda kao svoj dom”, dodao je mitropolit.

Spasavamo li svoju državu?

Mitropolit diseldorfsko-berlinski i nemački Grigorije, u intervjuu za Radio Goraždevac, izneo je svoje stavove o trenutnom stanju našeg društva i države, oslanjajući se na nasleđe Svetog Save kao primer kako država treba da se brine o svojim građanima.

Mitropolit Grigorije naglašava da je briga za stanovništvo ključni zadatak države.

„Najvažnije je sada da uradimo ono što je Sveti Sava uradio tada. Tada, kada nismo ni postojali kao definisan i jasan narod, a pogotovo kao definisana država,” rekao je.

“To su dve stvari: briga, to je ono što je po meni zadatak države – briga za njene stanovnike”, dodao je..

On je istakao da se ta briga ogleda u zdravlju i obrazovanju građana.

„U čemu se ta briga ogleda? U tome da to stanovništvo bude zdravo, a to je Sveti Sava radio. Da bude obrazovano, to je od Svetog Save pa do Dositeja u ključnim trenucima bilo najvažnije”, dodao je mitropolit.

Prema njemu, obrazovanje je jedan od najvažnijih zadataka države.

„Obrazovanje je ono što država najpre treba da radi i o čemu treba da se brine jer kako ste vi rekli, naša deca su naša budućnost, naša omladina. Ako ih ne obrazujemo, nema budućnosti”, istakao je on.

Mitropolit je takođe naglasio važnost zakonodavstva i poštovanja zakona.

„Sveti Sava je prvi preveo zakonopravilo, zakon. Mora se poštovati zakon. Mi živimo u jednoj uređenoj državi. Ja vidim da kad ne bi bilo zakona, bio bi haos. Zakon se mora poštovati”, rekao je mitropilit Grigorije za Radio Goraždevac.

Govoreći o stanju u bolnicama, on je izrazio razočaranje.

„Mene nekako najviše razočarava to stanje u bolnicama jer sam imao prilike da i svoje sunarodnike i druge ljude šaljem u bolnice i to je nekako trajalo u poslednjih 30 godina, taj haos”, rekao je on.

Uporedio je stanje u bolnicama u Srbiji i Nemačkoj, ističući da su naši lekari visoko cenjeni i da rade dobra dela, ali da im trebaju bolji uslovi za rad.

Uloga dijaspore

Mitropolit Grigorije je u intervjuu naglasio i važnost dijaspore.

„Ovde Nemci imaju taj izraz za nostalgiju, oni kažu da je to bol za domom. Bukvalno je tako rečeno u toj složenici koju su oni napravili. Bol za domom u stvari ne može ni da počne dok iz doma ne izađeš. U tom smislu je dijaspora neobično važna ne samo za nas nego i za sve narode koji su poput nas – Jevreje, Grke i sve druge narode u istoriji čovečanstva. Dijaspora je uvek bila značajna kao i oni koji su bili u njoj”, rekao je.

Mitropolit Grigorije je podsetio na primer Svetog Save, koji je svoju misiju započeo u dijaspori.

„Ljudi zaboravljaju da je Sveti Sava prvo otišao u dijasporu da bi napravio za Srbiju sve što je napravio. Da nije otišao, ne bi znao jezik, pravo, kulturu, politiku koja je tada bila svemoćna na prostoru te, tada imperije, Vizantije. On je otišao u sred te imperije da bi pomogao svom narodu da on postane svoj, samostalan. U crkvenom i u svakom smislu”, zaključio je mitropolit.

Comments