Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik posvećen Svetom Sisoju Velikom.
Ovaj svetac je izuzetno poštovan i cenjen kod majki i žena jer važi za zaštitnika dece i brzog pomoćnika u svakoj tuzi i nevolji.
Ako na ovaj dan pada kiša, treba pustiti decu da istrče napolje i dobro pokisnu, glasi narodno verovanje. U nekim krajevima naše zemlje i do danas je sačuvao verovanje da je to voda koju Sveti Sisoje sa neba šalje na njih i da će tako najbolje i najzdravije porasti.
Prepodobni Sisoje Veliki bio je rodom iz Misira u današnjem Egipatu i učenik Svetog Antonija. Teškim trudovima nad samim sobom toliko je ukrotio sebe, da je bio nezlobiv kao jagnje. Zato mu je Bog dao veliku blagodat, da isceljuje bolesnike, izgoni nečiste duhove i mrtve vaskrsava.
Šesdeset godina života, Sveti Sisoje je proveo u pustinji.
Još za života se pročuo kao iscelitelj i čudotvorac, pa su mnogi dolazili kod njega po savet i lek.
Deo moštiju Svetog Sisoja nalazi se u manastiru Svetog Vasilija Ostroškog u Bijeljini.
Tačan podatak kada je Sisoje došao u Srbiju ne postoji. Definitivno se zna da je Sisoje do 1391. godine bio iguman u Hilandaru, što potvrđuju dokumenta koja svedoče o pomirenju Srpske crkve i Carigradske patrijaršije.
Prilikom nadiranja Turaka, mnogi monasi su bežali iz južnih predela, a spas i zaštitu tražili od kneza Lazara.
Tadašnji knez ih je primao i raspoređivao po već postojećim manastirima ili im podizao nove. Sisoje, koji je pripadao grupi isihista /Sinajiti/ odužio se knezu tako što je u mnogome, zajedno sa ostalim monasima, uticao na srpsku pobožnost.
