U Evropskoj kući u severnom delu Mitrovice juče je održan sastanak predstavnika kosovske Agencije za verifikaciju i upoređivanje imovine i vlasnika stanova otkupljenih od nekadašnjih društvenih preduzeća, a tema su bili nalozi za iseljenje koje su ti stanari dobili . To je bila prilika da se “istraže stambena rešenja”, naveli su iz Agencije, uz potvrdu da je ujedno od građana zatraženo da dobrovoljno napuste stanove.
Susret građana sa predstavnicima ove agencije organizovala je Kancelarija EU u Prištini. Sastanak je najavio prošle nedelje šef Kancelarije Tomaš Sunjog, rekavši da su mu se obratili građani koji su dobili naloge za iseljenje.
On je, međutim, isto kao i Agencija, saopštio da su odluke o ovim predmetima konačne i obavezujuće, sa druge strane, navodeći da je cilj diskusije da se “pruži prilika za razgovor o pojedinačnim slučajevima i da se identifikuju odgovarajuća rešenja za stanove.
Predstavnici EU, Kancelarije za imovinu, advokat i građani
Sastanak koji je bio zatvoren za medije održan je u Evropskoj kući.
Njemu su prisustvovali predstavnici Kancelarije EU iz Prištine, najmanje troje, uglavnom pravnih eksperata, predstavnici kosovske agencije za verifikaciju i upoređivanje imovine, advokat Miloš Delević, kao i oko 30 stanara koji su dobijali zahteve za iseljenje.
Kako je uoči sastanka KoSSevu potvrdio jedan od građana – on, kao i većina ostalih, dobio je rok za iseljenje koji ističe ove nedelje.
Naznačio je da za stan u kom živi, ima legalne papire i da je, na kraju – spreman da vlasništvo nad njim dokazuje na sudu.
Agencija: Dobrovoljno napustite imovinu
Agenciju za upoređivanje i verifikaciju imovine je predstavljala direktorica Aferdita Beka Arifaj.
Iz ove institucije poručili su nakon sastanka da je cilj razgovora bio da se obezbedi kontinuirana komunikacija sa strankama pogođenim odlukama o iseljavanju i da se razgovara sa njima o njihovim stambenim potrebama.
Iz agencije su i danas napomenuli da su odluke pravnosnažne i pravnoobavezujuće, ali i da se Arifaj “angažovala sa pojedinicima pogođenim ovim odlukama radi istraživanja stambenih rešenja”.
Međutim, ona je ujedno zatražila da se stanovi napuste.
“Takođe, ona ih je pozvala da sarađuju sa institucijom i dobrovoljno napuste imovine, naglašavajući posvećenost KAUVI-a na zaštiti imovinskih prava širom Kosova u skladu sa relevantnim zakonodavstvom”, dodaje se u saopštenju.
“Takođe, ona ih je pozvala da sarađuju sa institucijom i dobrovoljno napuste imovine, naglašavajući posvećenost KAUVI-a na zaštiti imovinskih prava širom Kosova u skladu sa relevantnim zakonodavstvom”, dodaje se u saopštenju.
Sa Atićem o stambenom zbrinjavanju humanitarnih slučajeva
Aferdita Beka Arifaj se prethodno sastala sa predsednikom Opštine Severna Mitrovica, Erdenom Atićem.
Razgovarali su o procesu vraćanja imovine zakonitim vlasnicima, naveli su iz Agencije.
Sa druge strane, kako su potvrdili, Arifaj je sa Atićem razgovarala i o mogućnostima i kapacitetima opštine da “pruži neophodnu podršku u stambenom zbrinjavanju humanitarnih slučajeva koji zahtevaju hitna rešenja”.
“Čelnici institucija su se obavezali da će nastaviti komunikaciju i blisku saradnju, kako bi se obezbedilo poštovanje imovinskih prava i da će se svaki slučaj tretirati pažljivo i u skladu sa zakonom”, naveli su.
O tome kako se došlo do toga da se Srbima na Severu šalju zahtevi za iseljenje iz stanova u vlasništvu javnih preduzeća, ko je kriv i ko je doprineo ovakvoj situaciji, nedavno je govorio Dragiša Mijačić iz Nacionalnog konveta za poglavlje 35.
“Sve počinje kada je devedestih godina ukinuta autonomija na Kosovu i Metohiji i kada su Albanci bili prisilno naterani da napuste svoja preduzeća ili su sami odlučili da ih napuste. S obzirom na to da su oni živeli u tim stanovima, oni su imali stanarsko pravo, ali nisu imali vlasničko pravo. Kada su prestali da rade u društvenim preduzećima, samim tim su dospeli na ulicu. U te stanove kasnije su se uselili neki drugi ljudi koji su radili u tim preduzećima, jer su ti stanovi bili vlasništvo tih društvenih preduzeća”, kazao je Mijačić za N1.
Precizira da je uglavnom reč o stanovima u vlasništvu Trepče, te da je potom raspisan poziv za otkup istih.
“Ti ljudi koji su živeli u tim stanovima dobili su mogućnost otkupa tokom 90-ih i krajem 90-ih godina, oni su postali vlasnici tih stanova”, dodao je Mijačić..
Međutim, kada je došla UNMIK administracija 1999. godine, jedna od prvih regulativa koju je donela bila je da se prethodnim nosiocima stanarskih prava omogući da oni ponovo uđu u posed stanova na način na koji su oni bili pre odlaska iz preduzeća, tvrdi Mijačić.
Precizira da je 2005. godine od stane UNMIK-a došla kolektivna presuda gde su 24 sporna stana vraćena nosiocima stanarskog prava iz perioda pre 1990. godine.
“UNMIK i tadašnja vlast u Srbiji se nisu dovoljno angažovali, niti vlasnici stanova, odnosno Srbi koji su sada oštećeni, na način da su mogli da pobiju tu odluku. Odluka je doneta tada i ona je pravosnažna. Jedan od razloga zašto odluka nije pobijena je jedna srpska zabluda da vladavina kosovskih zakona neće doći na implementaciju na Severu Kosova”, kazao je on.
Pravnog leka, sada kako kaže, nema, a jedina mogućnost su pregovori – da se rokovi za iseljenje produže ili nađe alternativni smeštaj.
