U nastavku svedočenja na haškom suđenju četvorici bivših vođa OVK, optuženim za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99. godine, svedok Bisljim Zirapi negirao je da je u vrhu OVK tada postojao dogovor da se progone Albanci kolaboranti i drugi protivnici te kosovske paravojske.
Za zlodela nad Albancima proglašenim za kolaborante, Srbima i Romima u desetinama pritvora OVK, optuženi su tadašnji članovi Glavnog štaba OVK Hašim Tači OVK Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Kransići.
Zirapi je u kritično vreme bio glavni operativni oficir, a zatim i načelnik GŠ OVK.
Na početku unakrsnog ispitivanja, Tačijev branilac Luka Mišetić pitao je svedoka da li je u GŠ OVK, uz Tačijevo učešće, ikada postignut dogovor da se „krše ljudska prava osumnjičenih kolaboranata ili protivnika, da se oni muče, prebijaju, ubijaju, zastraše i premeštaju da bi OVK osvojila vlast“. „Ne“, odgovorio je Zirapi.
Po optužnici, Tači, Veselji, Seljimi, Krasnići i drugi oficiri OVK bili su protagonisti udruženog zločinačkog poduvhata protiv kolaboranata i protivnika, čiji je cilj bilo nasilno uspostavljanje kontrole OVK nad celim Kosovom.
Branilac Mišetić sugerisao je, a svedok Zirapi prihvatio, da je pronalaženje i kažnjavanje kolaboranata, koji odaju informacije neprijatelju, redovan postupak u svim armijama.
Tačijev advokat predočio je u sudnici Zirapijevo uputstvo podređenim komandantima kako da postupaju sa kolaborantima, upućeno u novembru 1998. godine.
Svedok je potvrdio da je, posle konsultacija s tadašnjim komandantom GŠ OVK Azemom Suljom, dao instrukciju da se osumnjičeni za kolaboraciju predaju pravnom sektoru tog štaba.
Pravni sektor pri GŠ OVK je bio zadužen da, putem istrage, utvrdi ko je kolaborant i, ako je potrebno, izda nalog vojnoj policiji za njegovo hapšenje, objasnio je Zirapi.
Šef pravnog sektora, po tvrdnji svedoka, raportirao je direktno komandantu OVK Sulji, koji je tada bio u Albaniji.
Na pitanje Mišetića, Zirapi je precizirao da je Tači u GŠ OVK prvo, u leto i jesen 1998. godine, bio zadužen za medije, a da je zatim, u novembru, postavljen za političkog direktora, čiji je zadatak bio pregovara sa stranim izaslanicima.
Posle pregovora u Rambujeu, krajem februara 1999. godine, Tači je bio imenovan za premijera privremene vlade Kosova, kojoj je, zatim, bio podredjen GŠ OVK, izjavio je Zirapi, koji je Tačija doveo na Kosovo u junu 1998.
Tačijev branilac nastavlja da unakrsno ispituje svedoka.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje dve tačke i ubistva dve tačke.
U šest tačaka optužnice, ta krivična dela kvalifikovana su kao zločin protiv čovečnosti, a četiri tačke kao ratni zločin.
Kao učesnici u zločinačkom udruženju, pored optuženih, navedeni su još Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Četvorica optuženih su u pritvoru u Hagu od novembra 2020., kada su bili uhapšeni na Kosovu. U prvom pojavljivanju pred sudijom, negirali su krivicu.
