U Briselu danas počinje dvodnevni samit lidera EU, na kojem se očekuje da će šefovi država ili vlada zemalja članica doneti odluku o raspodeli vodećih funkcija u evropskim institucijama nakon izbora za Evropski parlament.
Lideri EU bi tokom samita Evropskog saveta u Briselu trebalo da odluče ko će biti novi predsednik Evropske komisije, ko će doći na čelo Evropskog saveta, ali i ko će naslediti Španca Žozepa Borelja na mestu visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.
Do sastanka dolazi nakon što su pregovarači iz tri grupacije u Evropskom parlametu – Evropske narodne partije, socijaldemokrata i liberala dogovorili da nominuju aktuelnu predsednicu Komisije Ursulu fon der Lajen za drugi mandat, da bivši portugalski premijer Antonio Košta bude predsednik Evropskog saveta, dok bi premijerki Estonije Kaji Kalas trebalo da pripadne mesto šefa evropske diplomatije.
Lideri EU su prvi put nakon evropskih izbora o kandidatima za najviše funkcije u evropskim institucijama razgovarali na neformalnom samitu 17. juna, ali tada nije postignut dogovor o tom pitanju. Kao mogući razlog zbog toga što nije došlo do dogovora mediji su preneli da je EPP tražila da se mandat predsednika Evropskog saveta podeli tako da dve i po godine na toj funkciji bude neko iz redova socijalista, a dve i po godine neko iz njihovih redova, ali prema navodima medija, EPP je sada odustala od tog zahteva.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni, čija je politička grupacija Evropski konzervativci i reformisti treća po veličini u EP, osudila je dogovor političkih grupacija o raspodeli najviših funkcija u EU i rekla da je „nadrealno“ da se mišljenje evropskih birača ne uzima u obzir.
Kada je reč o proceduri izbora za najviše pozicije u EU, predsednika Evropskog saveta bira sam Evropski savet. Lideri EU predlažu kandidata za predsednika Evropske komisije, kojeg posle bira Evropski parlament. Oni imenuju i šefa evropske diplomatije, o kojem se kasnije izjašnjava Evropski parlament.
Očekuje se da će lideri EU usvojiti tokom samita i stratešku agendu za period od 2024. do 2029. godine, odnosno politički plan kojim se utvrđuje pravac kretanja i ciljevi EU, kao i da će usvojiti plan za budući rad na unutrašnjim reformama koje EU treba da preduzme kako bi ispunila svoje dugoročne ambicije i ojačala kapacitete za suočavanje sa sve složenijim izazovima.
„Taj rad odvijaće se paralelno sa procesom proširenja EU“, navodi se u saopštenju Saveta EU.
Tokom samita lideri EU razgovaraće i o ratu u Ukrajini, situaciji na Bliskom istoku, pitanjima bezbednosti i odbane , konkuretnosti, migracijama, hibridnim pretnjama, ali i o drugim pitanjima iz oblasti spoljne politike, kao što su situacija u Gruziji, pitanje podrške Moldaviji i izgradnja strateškog pristupa prema Crnom moru.
