Američki predsednik Džozef Bajden produžio je uredbu o vanrednoj situaciji za Zapadni Balkan, jer smatra da se “nastavljaju akcije koje ugrožavaju mir u regionu”. Bajden tvrdi da takve radnje predstavljaju pretnju po nacionalnu bezbednost SAD, saopštila je Bela kuća. Prva izvršna uredba o vanrednoj situaciji za Balkan donesena je 26. juna 2001. godine.
Predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden je za još godinu produžio izvršnu uredbu o vanrednoj situaciji za Zapadni Balkan, jer, kako tvrdi, situacija u regionu i dalje predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD.
U saopštenju objavljenom na sajtu Bele kuće, Bajden navodi da se nastavljaju “akcije osoba koje ugrožavaju mir i međunarodne napore za stabilizaciju na Zapadnom Balkanu, uključujući akte ekstremističkog nasilja i remetilačke aktivnosti”.
“Takve situacije ometaju napredak ka efikasnom i demokratskom upravljanju i punoj integraciji u transatlantske institucije”, saopštila je Bela kuća.
Bajden smatra da te akcije predstavljaju “vanrednu i izuzetnu pretnju po nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD” i da bi zbog toga vanredna situacija za Balkan trebalo da ostane na snazi i nakon 26. juna.
Prva takva izvršna uredba donesena je 26. juna 2001. godine.
Tadašnji predsednik SAD, mlađi Džordž Buš, naknadno je izmenio tu uredbu navodeći niz ličnosti i organizacija koji podrivaju demokratski poredak i stabilnost Zapadnog Balkana.
Prva dva dokumenta Bele kuće odnosila su se mahom na “remetilačke faktore” nakon postizanja Ohridskog sporazuma u Severnoj Makedoniji.
Poslednji put stav Bele kuće o pitanju Zapadnog Balkana definisan je 2021. godine uredbom kojom je proširen “obim vanrednog stanja na nacionalnom nivou”.