Sporazum kojim je prekinuta agresija NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju, potpisan je pre 25 godina, 9. juna 1999.
Posle petodnevnih teških pregovora i 78 dana bombardovanja SRJ, potpisan je vojno-tehnički sporazum, kasno noću 9.juna u 23.45 časova, na vojnom aerodromu kod Kumanova.
Potpisali su ga Majkl Džekson, britanski general, potom komandant KFOR-a do oktobra 1999. godine, u ime NATO, i generali Vojske Jugoslavije i policije Srbije Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović, kao predstavnici Savezne Republike Jugoslavije.
Vojno-tehničkim sporazumom određen je rok od 11 dana za povlačenje snaga Vojske Jugoslavije i Policije Srbije sa prostora Kosova i Metohije. Umesto njih u južnu srpsku pokrajinu dovedene su jedinice KFOR-a, većinom iz zemalja članica NATO.
Narednog dana obustavljena je agresija NATO na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Istog dana, 10. juna 1999, usvojena je Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN.
Vojno-tehničkim sporazumom predviđeno je razmeštanje međunarodnih snaga na Kosovu i Metohiji, pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, koje su „ovlašćene da preduzimaju sve neophodne akcije u cilju uspostavljanja i održavanja bezbednog okruženja za sve građane“.
Najznačajnije odluke Kumanovskog sporazuma bile prekid neprijateljstava između NATO-a i SRJ, povlačenje pripadnika VJ i MUP-a Srbije s prostora Kosova i Metohije najkasnije do 20. juna u ponoć, uspostavljanje kopnene i vazdušne zone bezbednosti od administrativne linije Kosova i Metohije prema centralnoj Srbiji i da KFOR preuzima obavezu hitnog razoružavanja i rasformiranja ilegalnih jedinica i formacija OVK. Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244. Poslednji vazdušni napadi NATO-a na SRJ izvedeni su 10. juna 1999. godine u zoni sela Kololeč, kod Kosovske Kamenice, u 13.30. Na kasarnu u Uroševcu poslednji projektil pao je u 19.35.
Sporazumom iz Kumanova uspostavljena je i kopnena i vazdušna zona bezbednosti, koje su se protezale pet, odnosno 25 kilometara u dubinu teritorije centralne Srbije.
Povratak vojske SRJ u kopnenu zonu bezbednosti omogućen je 2001. godine, a vazdušna zona bezbednosti je ukinuta 2015. godine.
